Izgradnja vetroparka Čibuk 1 najverovatnije početkom 2015.

 To praktično znači da bi model tog ugovora, zajedno sa novim Zakonom o energetici, na kome trenutno radi resorno ministarstvo, trebalo da bude usvojen najkasnije do kraja juna. Ali u ovoj vanrednoj situaciji, prioritet je sigurnost elektroenergetskog sistema i to je normalno. Ipak, verujem da je optimalno da do kraja godine ova pitanja budu razrešena kako bismo početkom 2015. mogli da krenemo sa izgradnjom, koja će trajati između 18 i 24 meseci. Želim da naglasim da celokupan proces ne zavisi samo od nas. Mi smo najveći deo svog posla, u smislu dobijanja potrebnih dozvola, završili i do sada smo uložili oko sedam miliona evra. Oko 90 odsto tog novca otišlo je direktno u ekonomiju Srbije, kroz angažman lokalnih kompanija na izradi tehničke dokumentacije, zatim geološka i arheološka istraživanjima, monitoring ptica i slepih miševa na području vetroparka, kupovinu zemlje, plaćanje taksi i naknada, kroz plate ljudi koji su zaposleni na projektu i slično. U našem interesu je da izgradnja krene što ranije, ali naš osnovni partner je država i mi pokazujemo veliko strpljenje i podnosimo značajne troškove dok čekamo da se reše sva pravna pitanja vezana za velike investicije u obnovljive izvore energije – kaže u razgovoru za Danas Ana Brnabić, direktorka kompanije Kontinental vind Srbija.

* Koliko će radnika biti angažovano na izgradnji vetroparka?

– Procena je da će oko 400 ljudi biti angažovano na samoj izgradnji vetroparka. Ovo je ogroman infrastrukturni projekat kakvih je Srbija veoma malo videla u poslednjih nekoliko decenija. Zato je važno da se shvati koliko će jedna takva investicija uticati na građevinsku operativu u našoj zemlji. Vetropark će imati 57 turbina visine 170 metara, pri čemu je stub vetrogeneratora visok 110 metara, a elisa 60 metara. One će biti transportovane iz Luke Pančevo do same lokacije u opštini Kovin. Potrebno je 12 do 13 specijalnih vozila za vangabaritni transport da preveze samo jednu turbinu i samo za transport će biti potrebno realizovati 740 transportnih ciklusa između Luke Pančevo i lokacije vetroparka. Iz ovog razloga rekonstruišemo ili potpuno gradimo mrežu od oko 60 kilometara lokalnih puteva koji će ostati lokalnim samoupravama Kovin i Alibunar u vlasništvu i na dalje korišćenje. Važno je pomenuti i visokonaponsku trafostanicu, kakvih ima samo nekoliko, zatim oko 11 kilometara dvostrukog 400 kV dalekovoda kakav još uvek ne postoji u Srbiji, već prvi takav dalekovod Elektromreže Srbije trenutno grade od rumunske granice do Pančeva. Dakle, svemu što podrazumeva realizacija projekta pristupa se ozbiljno i uz korišćenje najsavremenijih tehnologija. Srbija, zemlja nezaposlene privrede, mora hitno da se uposli i ovo je najbrži i najsigurniji način da se to uradi.

* Koliko će radnika biti zaposleno u vetroparku Čibuk 1?

– Tokom samog radnog veka vetroparka, oko 25 radnika će biti direktno zaposleno u vetroparku. To nije puno, ali u trenutku kada nam je važno svako radno mesto, nije ni malo.

* Kakve će benefite država Srbija imati od izgradnje Čibuka 1? Koliko će novca država i lokalna samouprava inkasirati?

– Ovo je stvarno odlično pitanje. Postoji rašireno verovanje da vetroparkovi nisu naročito važni za naš energetski sistem, da su skupi i da ne doprinose lokalnoj ekonomiji jer se turbine proizvode u inostranstvu tako da veći deo ukupne investicije odlazi negde drugde. To jednostavno nije tačno. Te tvrdnje su najčešće zasnovane na potpunom neznanju ili su maliciozne i dolaze od monopolista i špekulanata, koji ostaju bez svog povlašćenog položaja. Ja pozivam svakog ko ovo misli da nas direktno kontaktira i sedne sa nama da pogleda cost/benefit model našeg projekta u Srbiji. Za 25 godina, koliko je radni vek vetroparka, Čibuk 1 će Srbiji doneti direktni ekonomski benefit u iznosu od 260 miliona evra, od čega će oko 90 miliona evra otići direktno u budžet Srbije – kroz porez na dobit. Između 40 i 50 miliona evra je samo lokalna komponenta tokom izgradnje, angažman lokalnih građevinskih, transportnih, elektro kompanija, radnika, kupovina cementa, gvožđa… Oko 30 miliona evra biće potrošeno na radnike i administrativne troškove tokom rada vetroparka, dok troškovi razvoja projekta iznose oko osam miliona evra. Lokalnoj samoupravi Kovina će u budžet direktno otići oko sedam miliona evra jer imaju udeo u profitu vetroparka. Između 10 i 15 miliona evra će ići na održavanje građevinskih objekata i infrastrukture, što će sve raditi lokalne kompanije. Tu je i porez na imovinu, porez na dividende, sopstvena potrošnja električne energije. S druge strane, građani Srbije će za 25 godina imati trošak od oko 165 miliona evra za električnu energiju koja se u prvih 12 godina rada vetroparka prodaje po povlašćenim cenama. Ukupni socioekonomski benefit od vetroparka Čibuk 1 trebalo bi da prevaziđe troškove (naknadu za povlašćenu otkupnu cenu električne energije) za otprilike 65 odsto. U ovoj kalkulaciji ne ulazimo u to da su vetroparkovi važni za zaštitu životne sredine, za borbu protiv klimatskih promena, da 500 megavata vetroparkova može da supstituiše kompletan zimski uvoz električne energije. Ovo o čemu pričamo su direktni, merljivi benefiti za ekonomiju Srbije i sve njene građane.

* Da li postoje problemi u realizaciji projekta i, ako postoje, ko je za to odgovoran?

– Ne bih rekla da postoje problemi, ima zastoja u realizaciji, ali to je razumljivo. Ovo je strateško pitanje zemlje i mi se nalazimo na prekretnici. Da li ćemo se okrenuti diversifikaciji izvora energije, da li ćemo time stvoriti sigurniji, nezavisniji energetski sistem, da li ćemo stvoriti energetski miks koji se ne bazira u najvećoj meri na termoelektranama i uglju, a u manjoj meri na velikim hidroelektranama, ili ćemo uvesti proizvodnju iz obnovljivih izvora. Ovo su važna, strateška pitanja i zato dolazi do zastoja. Meni lično, jedino realno održivo rešenje za naš energetski sistem je mnogo veći fokus na energetskoj efikasnosti, kako bismo manje trošili energiju i samim tim smanjili zavisnost od uvoza, i okretanje obnovljivim izvorima energije. Ignorisanje realnosti i status kvo je neodrživo stanje, utoliko pre što smo u sektoru grejanja gotovo potpuno zavisni od uvoza gasa, u sektoru električne energije mi smo neto uvoznik, a sve indicije su da ćemo uskoro i tu zavisnost od uvoza povećavati kako budemo morali da uvozimo ugalj. Nacrt nove strategije energetike Srbije predviđa da će Srbija 2025. godine imati 14 odsto ukupnih proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora. Evropska unija je već 2012. godine imala 14 odsto ukupnih kapaciteta iz obnovljivih izvora. Ukoliko želimo da postanemo deo EU, ovakva neravnoteža, koja našu energetiku i ekonomiju čini izuzetno ranjivom, neodrživa je.

* Da li ste zadovoljni saradnjom sa resornim ministarstvom i podsticajnim merama za investitore u obnovljive izvore energije, odnosno investitore u energiju vetra?

– U principu jesmo. Stvari bi mogle da se pokreću brže, ali se kreću u dobrom smeru. Ministarstvo energetike je u slučaju podsticajnih mera našlo dobar balans između potreba investitora i onoga što Srbija može da isprati. Važno je demistifikovati troškove u vezi sa podsticajnim merama i povlašćenim otkupnim cenama. Ukoliko se do 2020. godine izgrade vetroparkovi kapaciteta 500 megavata, to će podići finalnu cenu električne energije te godine za 2,4 odsto, što je 0,2 evrocenta po kilovat-času. Dakle, sasvim jasno: povećanje finalne cene električne energije u Srbiji zbog instalisanja vetroparkova kapaciteta 500 megavata na mrežu je u domenu statističke greške. Istovremeno, tih 500 megavata iz vetroparkova bi moglo da supstituiše 90 odsto zimskog uvoza struje. Od presudne je važnosti otvorenost Ministarstva rudarstva i energetike za direktne pregovore sa međunarodnim finansijskim institucijama kao što su EBRD, IFC i OPIC i ta otvorenost je evidentna. To je, zapravo, jedini put da se zaokruži zakonski okvir i omogući izgradnja velikih projekata.

* Da li je Kontinental vind zainteresovan za nova ulaganja u Srbiji? O kojim konkretnim projektima je reč?

– U našim planovima su brojni projekti u Srbiji, ne samo u oblasti energije vetra već i u vezi sa drugim obnovljivim izvorima energije. Mi smo čak, u septembru 2012, preselili svoju evropsku centralu iz Londona u Beograd, odakle upravljamo svim aktivnostima u Evropi. To je najbolji pokazatelj koliko CWP veruje u Srbiju i nadam se da ćemo u narednim mesecima moći konkretnije da pričamo o drugim našim projektima ovde.

 Prednosti vetroparkova

* Koliko izgradnja vetroparka košta i u kojoj je fazi realizacija projekta?

– U projekat Čibuk 1 biće investirano oko 280 miliona evra. Oko 55 miliona evra će ići direktno u izgradnju vetroparka, što uključuje izgradnju mreže puteva, trafostanice i priključnog visokonaponskog dalekovoda. Ta sredstva, dakle, idu direktno lokalnim građevinskim, transportnim i elektro kompanijama, što će u velikoj meri ojačati naš građevinski sektor, a značiće puno i za male kompanije na lokalu koje mogu biti podizvođači većim kompanijama – PORR-u i Elnosu, izabranim na međunarodnom tenderu. Instalisana snaga vetroparka Čibuk 1 biće oko 145 megavata i značiće puno za energetski sektor Srbije, koji se, zbog poplava, suočava sa velikim izazovima. Ali, jedna od najvećih prednosti vetroparkova kao obnovljivih izvora energije ogleda se u tome što je reč o velikim kapacitetima koji se relativno brzo grade. Prvi kilovati iz vetroparka Čibuk 1 mogu biti na mreži već početkom 2016. Projekat ima građevinsku dozvolu, potpisano je Mandatno pismo sa međunarodnim finansijskim institucijama, koje će obezbediti kredite, i realno je da izgradnja počne čim se reši pitanje ugovora o otkupu električne energije i izgradnji priključka na prenosni sistem.