Javna rasprava o širenju Beograda na vodi: Rušenje objekata na terazijskom grebenu, osvajanje novobeogradske obale

Dragomir Ristanović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) rekao je da je Ministarstvo građevinarstva zloupotrebilo procedure i onemogućilo sve zainteresovane da učestvuju u javnom predstavljanju i postave pitanja, piše N1.

Građani koji su prisustvovali javnoj prezentaciji najviše primedbi su imali na to što se ne radi o projektu u interesu građana, već o projektu u interesu države i grada.

Stanovnici Terazija i dela grada ispod Hotela Moskva naveli su i to da se projekat zasniva na nekim starim planovima i željama, a da se reka više ne vidi od kada je izgrađen Beograd na vodi.

Radi proširenja Beograda na vodi planirana je eksproprijacija i rušenje jednog broja objekata. U pitanju je blok oivičen ulicama Kraljice Natalije, Kameničkom i Gavrila Principa. Sugrađanin koji je prisustvovao raspravi rekao je da njegova porodica generacijama živi u zgradi na Terazijama i da odatle neće otići.

Druga sugrađanka je ukazala na klizište i ranija upozorenja stručnjaka o gradnji na mestu takozvane terazijske terase. Ona je podsetila i na rekonstrukciju pijace „Zeleni venac“, koja je trajala duže neko što je predviđeno baš iz razloga sanacije klizišta.
Nema mesta za sve zainteresovane

Ristanović je rekao da je mnogo toga sporno u vezi sa širenjem Beograda na vodi. Prema njegovim rečima, nacrtom plana o širenju potvrdilo se sve ono što se naslućivalo – da neće biti pošteđeni neki vredni priobalni prosotri, ovog puta ni na novobeogradskoj strani.

„Preko 70 odsto prostora predviđeno je za izgradnju luksuznih stanova, koji će imati gotovo 33 hiljade stanovnika. Postoji i konflikt prema kulturnim dobrima kakvi su Sajam, BIGZ, Stara šećerana i moguće hipodrom. Ovo je projekat koji je prograšen projektom od interesa za Republiku Srbiju, a pokazano je veliko nezadovoljstvo javnosti“, kazao je Ristanović.

Dodao je da je on udaljen sa javne prezentacije u Palati Srbija pod izgovorom da je njegova prijava zakasnila nešto više od dva sata.

„Javni prostor nije javan ako ne smete da boravite u njemu. Isto tako javna prezentacija nije javna, ako postoje ograničenja u pogledu prisustva. Ministarstvo građevinatstva i Republička agencija za prostorno planiranje pristupuli su zloupotrebi procedura i mimo Zakona o planiranju i izgradnji su dali sebi za pravo da insistiraju na prijavljivanju kao uslovljavajućoj stvari da prisustvujete javnoj prezentaciji“, kazao je sagovornik N1.

Javna prezentacija podeljena je u šest termina u dva dana, a Ristanović podseća da javni uvid traje do 19. juna u kom roku građani mogu da se upoznaju s projektom i dostave primedbe i komentare.