„Jedino izvesno je neizvesnost“: Izbrisano bilion dolara vrednosti tehnoloških kompanija, bitkoin izgubio 45 odsto

Na krilima veštačke inteligencije poslednje dve godine balon tehnoloških kompanija je rastao i rastao, Da li svedočimo izduvavanju balona ili samo blagoj korekciji pitanje je od milion dolara.

Rade Rakočević, osnvač Senzal global ekviti fonda (Global equity fund) ističe da investitori nisu sigurni da li će ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju biti isplativa.
„Zbog pada vrednosti tehnoloških akcija vezanih za AI padaju i indeksi, ali ima kompanija koje nisu zabeležile pad, već i rastu. Ipak, postoji nesigurnost kod investitora da li će ulaganja biti opravdana“, napominje on.

Ove nedelje imamo i popriličan pad vrednosti plemenitih metala, zlata i srebra, posle rekordnih cena i ogromnog rasta u 2025. godini.

U nekoliko dana zlato je izgubilo više od 10 odsto, vrednosti, a srebro čak i 30 odsto.

Milan Marinković iz WM Ekviti partners (WMEP) smatra da je pad cene zlata i srebra jedna velika šekulacija.
„Investitori iz SAD i Kine su šortovali (kladili se na pad cene prim. nov.) i onda je došlo do korekcije. Ali mislim da će zlato i srebro i dalje ostati interesantni za investitore“, smatra on dodajući da je i dalje ponuda novca velika.

Prošlogodišnji bum tehnoloških akcija pratile su i cene kriptovaluta, a pre svega bitkoina.
Sve do oktobra. A onda je krenuo pad.

Vrednost jednog bitkoina pala je danas ispod 70.000 dolara. Na ovom nivou nalazila se prethodno krajem oktobra 2024. godine. Od jula prošle godine kada je ova kriptovaluta dostigla maksimalnu vrednost od skoro 125.000 dolara vrednost joj je pala za čak 45 odsto.

Tada je ukupna vrednost svih bitkoina, tržišna kapitalizacija, došla do blizu 3,8 biliona dolara, da bi sada pala na oko 1,85 biliona dolara.
Niko nema definitivan odgovor zašto je došlo do pada, kao ni zašto je pre toga njihova eksplodirala.

Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritiz podseća da je poslednjih godina bitkoin u velikoj meri korelirao sa tehnološkim akcijama, ali da se i dalje percipira kao rizična aktiva.

„Bitkoin se etablirao kao investicija po kojoj može da se meri nivo percepcije rizika. Kada je bio na 110.000-120.000 dolara to je ukazivalo na nisku percepciju rizika. Sada kada je ispod 70.000 dolara to odražava rast rizika“, objašnjava Gujaničić.

On ističe i da se poslednjih šest meseci vidi da bitkoin nije nikakvo digitalno zlato.

„Nema nimalo korelacije između cena zlata i srebra i bitkoina. Dok je zlato raslo, od jesebi je bitkoin krenuo nadole. Postojala je korelacija sa Nasdak indeksom u kom su uglavnom tehnološke akcije, ali od jeseni počela je da se gubi i ta korelacija“, napominje Gujaničić.

On ističe i da je Tramp odredio ko će biti novi predsednik FED-a, koji ima pedigre kao neko ko se bori protiv inflacije i štampanja para, što je dovelo do jačanja dolara i cene zlata.

Uporedo sa biznis i finansijskim faktorima, stoje geopolitički.

„Čim počnu pregovori između Rusije i Ukrajine to šalje pozitivan signal. ALi imamo i Venecuelu, pa aspiracije SAD prema Grenlandu. Čim izađu u javnost informacije o tome, opet će krenuti volatilnost. Jedino što je izvesno je neizvesnost“, zaključuje Rade Rakočević.