Jednim klikom do željene destinacije

 To ne znači da su turističke agencije otišle u istoriju, ali su dobile konkurenciju koja ih tera da prate savremene trendove. Ovaj globalni trend zahvatio je Srbiju i pre ukidanja viza za zemlje Evropske unije, a definitivno je procvetao od tog trenutka. I mada nema zvaničnih statističkih podataka o broju turista koji koriste onlajn rezervacije, izvesno je da njihov broj raste. Veliko prostranstvo interneta nudi obilje rezervacionih portala, među kojima su booking.com, venere.com, hotelscombined.com.

Sudeći prema iskustvima koja iznose na blogovima, forumima i u komentarima na sajtovima putnici iz Srbije koriste rezervacione portale da bi proverili ponudu, cene i rezervisali smeštaj. „Koristila sam booking.com više puta i sve je bilo bez problema. Često koristim sajt hostelworld. Oni su, takođe, do sada odlično funkcionisali a ponekad su cene istih hotela povoljnije nego na booking.com, ali prilikom rezervacije moraš da platiš 10 odsto od cene“, navodi Jelena Dostanić. Moglo bi se reći da je sistem razrađen do tančina, čak se insistira na odgovornosti kako bi eventualne greške bile ispravljene. A grešaka ima i i od turista se očekuje da ih prijave. „Ja sam preko portala yeego rezervisao tri puta hotele, i to u Beču, Bratislavi i u Budimpešti. U sva tri slučaja nisam imao nikakvih problema prilikom rezervacije i plaćanja. Sve je besprekorno funkcionisalo. Na mejl dobijete vaučer i račun, a plaćanje je karticom“, prenosi svoje impresije Srđan Škorić.

Osim toga, u Srbiji su sve popularnija i tzv. kauč putovanja. Reč je o tome da se vlasnici nekretnina međusobno dogovaraju da „ugoste“ jedni druge. „Tako sam putovao prvi put u Španiju, a posle sam u Beogradu ugostio dvoje Španaca. Za mene je to bilo korisno iskustvo. Što se tiče ostalih mogućnosti, najviše koristim rani buking kod avio- prevoznika. Mogu da se pohvalim da sam do sada kupio brdo avionskih karata za male sume novca. Za Pariz sam putovao za 19 evra preko low coust kompanije iz Budimpešte“, kaže Ljuba Maširević. Odličan portal za zakup nekretnina u privatnom vlasništvu je engleski housetrip, gde se nude kvalitetni stanovi i kuće na svim stranama sveta. U ponudi su luksuzne vile i jednostavni stanovi, a cene variraju od astronomskih do pristupačnih. Portal organizuje ceo postupak zakupa, ulaska u nekretninu i po realizaciji šalje upitnik o oceni smeštaja. „Dva puta sam rezervisala smeštaj preko haustripa – u Francuskoj i Holandiji i sve je dobro ispalo. Najveći broj putovanja do sada smo rezervisali preko portala booking i kod njih sada dobijamo popust“, navodi svoje iskustvo jedan Zrenjaninac.

Rezervacioni portali turistima iz Srbije mogu da posluže i samo kao mesto informisanja a da sami potom kontaktiraju željeni hotel i rezervišu smeštaj. Nekada se može dobiti dodatni popust. O putovanjima i korisnim informacijama za turiste može se saznati i iz obilja domaćih blogova, kakav je, recimo, „Turizam i putovanja“ autora Milana Stojkovića, koji u tekstu pod nazivom „Zašto je popularni tviteraš važniji gost u hotelu od Zdravka Čolića“ objašnjava suštinu onoga što turistima nudi mreža. „Od istraživanja destinacija do rezervacije hotela i šerovanja, društvene mreže su svakodnevica savremenih tzv. digitalnih turista. Više od 73 odsto turista pretražuje destinacije na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru i sve je manje onih koji odlaze u turističku agenciju…“ navodi se u tekstu. Osim rezervacionih, na internetu se može naći i veliki broj portala sa informacijama o načinima putovanja, prevozu, cenama, putarinama, a tu je i Parkopedija, koja pomaže vlasnicima automobila da nađu najpovoljniji parking gde god da se nađu. Za vlasnike kola korisna je navigacija, koja omogućava da nova destinacija postane dostupna. S druge strane, za starije generacije turista iz Srbije agencije su i dalje neprikosnovene.

– Uvek putujemo preko agencije, uzimamo hotele sa pet zvezdica i imamo pozitivna iskustva, naročito je takav smeštaj povoljan u prvoj godini rada novog hotela. Nemamo mi vremena da to sami organizujemo. Jednom smo za Meksiko putovali u sopstvenom aranžmanu, dok smo hotel rezervisali preko agencije i desilo se da ne možemo da podignemo u banci veću sumu novca da platimo smeštaj, pa smo dnevno podizali manje sume. Imamo i jedno neprijatno iskustvo iz Madrida, mene i supruga su napali razbojnici ispred hotela Hilton i jedva smo se spasili. Najveće razočarenje bilo je ponašanje agenata, koji su žurili da nastave putovanje a nas ostavili da se borimo sa konzulatom – navodi Gordana Petrevska.

Bezbednost zauzima posebno mesto u organizovanju jednog putovanja. Dilema da li je putnik bezbedniji u grupi, ili kada putuje sam, uvek je prisutna. Zemlja u kojoj srpski turisti imaju najviše „anegdota“ sa sitnim krađama je Španija, gde džeparenje nije retka pojava. Ipak, treba verovati španskoj policajcima koji tvrde da u njihove velike gradove dolaze lopovi iz celog sveta. Čak i naši, pa je komično kad srpski lopov džepari srpskog turistu. Takav slučaj zabeležen je 2011. u metrou, kada je „naša devojka“ pokušala da džepari novosadskog doktora i nije u tome uspela.

Svojevrsna turistička berza

Rezervacioni portali funkcionišu kao svojevrsna turistička berza, na kojoj hoteli i registrovani smeštaji oglašavaju svoju ponudu. Nude se popusti, a plaćanje varira u zavisnosti od ponude i rane rezervacije. Negde hoteli ili privatni registrovani smeštaji insistiraju na plaćanju unapred što se obavlja unosom traženih podataka i broja platne kartice. Nije, međutim, redak slučaj da se smeštaj plaća na licu mesta. Potrebno je samo odštampati, i poneti sa sobom, vaučer koji se dobija odmah nakon rezervacije smeštaja.