Jorgić: Od države Srbije zavisi da li će Energoprojekt ostati bez parcela u Novom Beogradu

Nadzorni odbor Energoprojekta je za 18. jul zakazao Skupštinu akcionara na kojoj će se glasati o usvajanju Sporazuma sa predlogom odluka o prenosu prava svojine na parcelama između Palate Srbija i Arene, kako bi se omogućila realizacija ugovora koji je potpisan pre 20 godina.

Ovim ugovorom, čiji su potpisnici Energoprojekt, Napred i Trinity capital kako je objavio Forbs Srbija, precizira se zajednička izgradnja poslovno-stambenog kompleksa na tim lokacijama.

Firma Napred i Energoprojekt dobile su od države te parcele u zamenu za njihovo učešće u izgradnji beogradske Arene.

Dodatno, aneksima ugovora precizira se da će Trinity biti investitor, dok će Energoprojekt ili firme u njegovom sastavu biti projektanti i izvođači.

Takođe, Trinity capital je prema navodima iz ovog sporazuma, Energoprojektu platio 6,5 miliona evra za pravo korišćenja parcela koje su u to vreme bile u vlasništvu države.

„Na bazi predloga Odluke se može zaključiti da se pokušava legalizovati nešto što je urađeno pre dvadesetak godina. Akcionari bi trebalo da dobiju procenu vrednosti ovih parcela pre izjašnjavanja. Odluke se donose sa tri četvrtine prisutnih glasova“, rekao je Jorgić agenciji Beta.

Većinski vlasnik Energoprojekta je Bojovićeva firma „Napred razvoj“ sa povezanim licima 55,5 odsto kapitala, država Srbija je vlasnik sa 33,88 odsto, a ostatak kapitala je u svojini malih akcionara.

Jorgić je rekao da ako država bude glasala protiv, predložene odluke neće biti donete.

„Ukoliko predstavnici države ne dođu na Skupštinu akcionara, odluka će biti doneta bez njih, a država Srbija može dobiti status nesaglasnog akcionara i biće joj omogućeno da proda akcije po ceni od 429,57 dinara po akciji“, rekao je Jorgić.

Dodao je da bi u tom slučaju za paket akcija od 33,88 odsto država mogla dobiti samo 13,5 miliona evra.

Kako će država glasati i ko će je zastupati na Skupštini akcionara Beta nije uspela da sazna u Ministarstvu privrede jer je službenica, zadužena za kontakte sa medijima, Sandra Mališić odbijala odgovor sa obrazloženjem da ima važne sastanke.

U Nadzornom odboru Energoprojekta, koji je predložio dnevni red za Skupštinu i Sporazum, već godinama je kao predstavnik države Dragan Ugričić.

Jorgić je podsetio da je firma „Napred razvoj“ u postupku sticanja većinskog vlasništva nad Energoprojektom juna 2017. godine uputila ponudu za preuzimanje po ceni 1.501 dinar po akciji i da tom prilikom država Srbija nije prodala svoj paket od 3.671.205 akcija za ponuđenu cenu od oko 47 miliona evra.

Ako predstavnik države, kako je rekao Jorgić, glasa za sporazum ili ne dođe na sednicu Skupštine i odluči da proda akcije po ceni od 429,57 dinara po akciji država će izgubiti 33,5 miliona evra u odnosu na ponudu iz 2017. godine.

Prema izvorima Forbsa, Bojović je u kupovinu Energoprojekta ušao kako bi se domogao te dve parcele na kojima će se izgraditi oko 180.000 kvadrata i zaraditi na stotine miliona evra koje ne bi delio sa ostalim akcionarima Energoprojekta pod uslovom da mu pođe za rukom da ih prebaci u svojinu firme kojoj je posredni vlasnik.

Jorgić je rekao da ako država ne bude glasala protiv predloženih odluka, značiće da je saglasna da Energoprojekt postane „materijalna i poslovna ljuštura bez sadržaja“.

„Pored potencionalnog materijalnog gubitka države, još veći problem je što će Energoprojekt postati beznačajna lokalna kompanija, a njeno mesto će zauzeti domaće privatne ili strane kompanije, često bez zadovoljavajućih referenci“, rekao je Jorgić.

Podsetio je da je Energoprojekt kao državna kompanija bila „najveći brend bivše SFRJ“.

„Energoprojekt je vršio nadzor, projektovao ili gradio najveće projekte svoga doba, poput Asuanske brane u Egiptu, Mosula u Iraku, Đerdapa 1, Nacionalnog stadiona u Maleziji, tunela u Beogradu u okviru podzemne železnice pre 40 godina, auto-puteva, irigacionih sistema, reverzibilne elektrane pre 45 godina (Bajna bašta), vojnog aerodroma u Iraku, vrednog oko 650 miliona dolara, što je paritet današnjih bar dve milijarde dolara“, rekao je Jorgić.

Istakao je da je ta kompanija na međunarodnom tržištu nekad bila konkurent američkom Behtelu, italijanskom Impređilu i nemačkom Julius Bergeru.

Poslovanje Energoprojekta u poslednjih osam godina od kada je pod kontrolom Bojovića sve je lošije. Poslovni prihodi su 2017. iznosili skoro 33 milijarde dinara, 2024. su bili 10 milijardi dinara, a dobit je smanjena 23 puta u odnosu na 2017. godinu.