Još jedna žrtva na oltaru božanstva zvanog profit

Ali ono što posebno brine stručnu i širu javnost u Srbiji jeste činjenica da će aktuelni Zakon (usvojen je 2009) kojim se zabranjuje proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama, morati da se menja, s obzirom na to da propisima STO nije dozvoljena izričita zabrana izvoza i uvoza GMO, ukoliko se ne radi o naučno dokazanim tvrdnjama da su ti proizvodi pretnja zdravlju stanovništva, životinja i biljaka. To praktično znači da je neizostavno usklađivanje Zakona o genetski modifikovanim organizmima sa pravilima STO.

– Narod u Srbiji se, preko legitimno izabranih predstavnika u 123 opštine i grada, izjasnio protiv uvoza, uzgoja, prerade i plasmana GMO i to bi trebalo da bude jasan signal našim političarima koji se zalažu za liberalizaciju tržišta. Oni, takođe, treba da znaju da će najveću korist od toga izvući multinacionalne kompanije, proizvođači genetski modifikovanih organizama, ali i međunarodni trgovinski lanci koji su njihova produžena ruka. Treba im ukazati i na to da će Srbija izgubiti status zemlje u kojoj nije dozvoljena proizvodnja i promet GMO, što znači da će i svi drugi proizvodi, od konvencionalnih do organskih, biti izloženi rigoroznijem sistemu kontrole. Osim toga, najverovatnije će se dozvoliti samo uvoz, ali ne i proizvodnja GMO u Srbiji, što će izazvati revolt proizvođača koji bi mogli da se bave tom proizvodnjom, ali im to neće biti dozvoljeno. Zato mislim da je krajnje vreme da se o tako važnim pitanjima za jednu državu građani Srbije izjašnjavaju na referendumu. Predstoje nam izbori i to je dobra prilika da se o istom trošku postavi pitanje: da li ste za ili protiv GMO – komentariše za Danas Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Kao jedan od najjačih argumenata protiv proizvodnje i prometa GMO sagovornik Danasa ističe da nije dokazano da su ti proizvodi zdravstveno bezbedni. On je u tom kontekstu pomenuo istraživanja, koja je na miševima sproveo francuski profesor Seralini, a koja su potvrdila štetno dejstvo GMO na zdravlje potrošača. „Jedno od pitanja koje se neminovno nameće glasi: zašto se toliko žuri sa učlanjivanjem Srbije u STO. Možda zbog toga što kompaniju Monsanto u oktobru 2016. čeka suđenje pa hoće da prinesu još jednu žrtvu na oltar božanstva koje zove profit“, poručuje profesor Ševarlić.

Na opasku da je članstvo u STO preduslov za zatvaranje poglavlja 30 u pregovorima sa EU, Ševarlić kaže da to poglavlje ne samo da nije ni otvoreno, već je pitanje kada će, i da li će uopšte i biti otvoreno. Poglavlje 30 se odnosi na zajedničku evropsku trgovinsku politiku, što, između ostalog, obuhvata i trgovinske sporazume sa trećim državama koji su proizašli iz međunarodnih sporazuma i propisa Svetske trgovinske organizacije.

Među najglasnijim protivnicima ulaska, na mala vrata, GMO na tržište Srbije su i proizvođači koji se bave konvencionalnom proizvodnjom i koji strahuju, reklo bi se ne bez razloga, da će se suočiti sa nelojalnom konkurencijom. Srbija je, inače, jedna od 14 zemalja duž Dunava koje su potpisale Dunav soja deklaraciju, čiji je cilj da se efikasnije koriste domaći resursi i umanji zavisnost od uvezene GMO soje. Zanimljiv je podatak da je Srbija jedina država u Evropi koja ima kompletan lanac proizvodnje genetski nemodifikovane soje i to dovoljno za svoje potrebe. Prema rečima Marije Kalnetić, regionalne direktorke organizacije Dunav soja, koja uživa podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) kroz projekat „Kvalitetetna soja bez GMO iz Dunavske regije“, možemo se pohvaliti dugom tradicijom u proizvodnji i preradi soje, i posle Ukrajine i Italije najveći smo evropski proizvođač.

– Dunav soja je strogo kontrolisan standard kojim se označavaju prehrambeni proizvodi, pre svega meso, jaja i mleko, dobijeni korišćenjem genetski nemodifikove soje evropskog porekla. Od maja 2015. tu oznaku je i zvanično podržalo, i preporučilo, Ministarstvo poljoprivrede Srbije. To je prva i jedina oznaka GM free kvaliteta i domaćeg porekla priznata na našem tržištu. Kad je reč o državama članicama EU, poput Nemačke, Austrije, Francuske, Italije, Slovenije… sve one imaju implementiran sistem za kontrolu i označavanje GMO free prehrambenih proizvoda – objašnjava Marija Kalnetić.

Iako pregovarački proces za prijem u članstvo STO traje u proseku sedam godina (Hrvatska je pregovarala 5,5 godina, Albanija šest, a Crna Gora sedam godina), Srbija već više od deset godina čeka ispred vrata te organizacije. Ali sada je, kako tvrde analitičari, na korak do ulaska – ostalo je da se reše još samo neka otvorena pitanja u bilateralnim pregovorima. Na tom putu usklađivanja zakonske regulative sa pravilima STO izmenjeno je više 30 zakona i drugih podzakonskih propisa. Od evropskih država još samo BiH i Belorusija nisu članice STO.

Kako to rade Austrijanci i Mađari

Austrija je prva država u EU koja je uspostavila GMO free standard označavanja prehrambenih proizvoda i usvojila jasnu strategiju o neuzgajanju GMO proizvoda. Na austrijskom tržištu registrovano je 2.300 proizvoda koji su sertifikovani kao „proizvodi bez GMO“. Za sada se ova oznaka najčešće koristi u proizvodnji mleka, jaja i živine. S druge strane, Mađarska je Ustavom zabranila proizvodnju genetski modifikovanih organizama, a uskoro bi trebalo da uvede i obavezu obeležavanja genetski nemodifikovanih proizvoda.

Ševarlić: Čemu žurba za ulazak u STO

– Bitno je naglasiti da Srbija ne mora da prihvati zahtev da postane članica STO, osim ako neko od domaćih političara nije tako nešto nekome, pre svega Sjedinjenim Američkim Državama, obećao. Treba, takođe, istaći da učlanjivanje u STO ne znači da automatski moraju da se prihvate sva pravila te organizacije. Najbolji primer za tu konstataciju je Mađarska, koja je, da bi sprečila prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, promenila čak i Ustav, da ne govorimo o izvođenju vojske da uništi sve useve GMO kukuruza – kaže za Danas Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Trnovit pregovarački proces

Svetska trgovinska organizacija osnovana je 1. januara 1995. godine kao naslednica sporazuma GATT (opšteg sporazuma o trgovini i carinama) sa ciljem da omogući što lakšu i slobodniju međunarodnu trgovinu. SFRJ je još 1959. godine uspostavila saradnju sa GATT, ali nikada nije postala punopravna potpisnica sporazuma. Proces pristupanja Srbije STO odvija se pod budnim okom EU. Do sada su završeni bilateralni pregovori sa 14 članica STO, još se pregovora sa Ukrajinom, zatim sa Brazilom, SAD, kao i sa Ruskom Federacijom. Inače, bilateralne progovore može da zatraži bilo koja članica STO i da zahteva ustupke za neke proizvode ili usluge koji su važni za tu zemlju. Zahtevi se najčešće odnose na smanjenje carinskih tarifa. Pravila nalažu da, ukoliko se dogovor postigne i zemlja uđe u STO, prihvaćeni ustupci važe za sve članice. Tu činjenicu neke zemlje pokušavaju da iskoriste u pregovorima sa Srbijom i traže koncesije koje bi posle ulaska Srbije u Evropsku uniju morala i EU da prihvati. Na listi zahteva moglo bi da se nađe i spuštanje carina na niži nivo nego što je tarifa EU.