Jugoimport traži plenidbu stvari Etiopije u Beogradu zbog duga za oružje iz osamdesetih godina

Izvršenje se traži na osnovu arbitražne odluke koju je 2015. doneo Međunarodni arbitražni sud pri Međunarodnoj privrednoj komori u Parizu.

Etiopija do sada nije dobrovoljno platila dugovanja SDPR-u, pa srpsko preduzeće pokušava da svoja potraživanja namiri popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari te države koje se nalaze na dve adrese u Beogradu, Knez Mihailova 6/6 i Kneza Aleksandra Karađorđevića 20.

Etiopija je Jugoimportu dužna ukupno 26,3 milijardi dinara odnosno gotovo 225 miliona evra po sadašnjem kursu.

Iznos uključuje glavnicu duga, zateznu kamatu i troškove arbitražnog postupka. Pojedinačna dugovanja za svaku od stavki utvrđena su samom arbitražnom odlukom.

Međutim, kako bi izvršenje bilo moguće, potrebno je da Privredni sud u Beogradu prizna međunarodnu arbitražnu odluku iz 2015. i odluči o samom izvršenju. Predlog za to Privrednom sudu podnet je u aprilu 2025.

Rešenje za dug Etiopije koji je nastao na osnovu 21 ugovora o prodaji naoružanja i druge vojne opreme i jednog kreditnog sporazuma, traži se više od dve decenije.

Jugoimport je protiv Etiopije pokretao dva arbitražna postupka. Prvi 2000. godine, a drugi 2011. koji je okončan arbitražnom odlukom 2015. godine.

Između ove dve godine strane su problem etiopijskog duga neuspešno pokušavale da reše pregovorima.

Jugoimport SDPR, koji je u to vreme bio Savezna direkcija za snabdevanje i nabavku, ove ugovore je zaključio između februara 1984. i decembra 1990. godine.

Preduzeće je tada postupalo u svoje ime, ali i za račun i u korist bivših jugoslovenskih proizvođača. Ugovori o prodaji su uključivali širok asortiman robe kao što su automatske puške, laki mitraljezi, poluatomatske puške, municija, vreće za spavanje, radio oprema…

Pored ugovora o prodaji zaključen je i jedan kreditni ugovor. Tim kreditnom ugovorom je SDPR kao dobavljač, odobrio kupcu zajam po svakom od ugovora za isporuku robe.

Ukupna kreditna linija iznosila je 200 miliona dolara i bila je namenjena za pokrivanje isporuka u periodu 1984-1988.

Kreditno pokriće obuhvatalo je 90 odsto iznosa vrednosti svakog pojedinačnog ugovora. Otplata kredita po svakom od ugovora bila je predviđena u roku od osam godina i to u 16 jednakih polugodišnjih rata.

Jugoimort je u arbitraži tvrdio da kreditna sredstva nisu u celosti vraćena. Etiopska strana je predlagala da se pregovori vode u okviru Inicijative za najzaduženije siromašne zemlje Svetske banke i MMF-a, što je SDPR odbacio.

U vreme zaključenja ugovora sa Etiopijom Jugoimport je bio Savezna direkcija bivše jugoslovenske države. U toj formi je bio zadužen za spoljnu trgovinu naoružanjem, vojnom opremom, inženjerskim i konsultantskim ugovorima, naglašava se u arbitražnoj odluci.

Pravni status direkcije je promenjen 1991. godine. Tada je postala posebna organizacija sa posebnim funkcijama i karakteristikama poslujući prema pravilima koja se primenjuju na društva sa društvenim vlasništvom.

Nakon toga je 1996. godine postalo je javno preduzeće pod imenom Jugoimport-SDPR.

Preduzeće je preuzelo svu imovinu prava i obaveze i osoblje bivšeg SDPR-a.

Jugoimport nije odgovorio na pitanje Forbes Srbija koje pokretne stvari su u pitanju i kolika je njihova vrednost i da li će preduzeće namiriti celokupan dug prodajom pomenutih pokretnih stvari.