Nekoliko godina od osnivanja Socijalno-ekonomskog saveta u Zrenjaninu optimizma je sve manje, a vere da se može uticati na popravljanje položaja radnika i građana je ponestalo. Sve strane u socijalnom dijalogu – lokalna vlast, Nezavisni i Samostalni sindikat i predstavnici Udruženja malih i srednjih privrednika – trenutno su u zaoštrenom dijalogu zbog čega su već neko vreme izostale sednice ovog tela.
Ipak, ima naznaka da će zasedanje SES-a u Zrenjaninu biti krajem meseca jer je socijalnih problema sve više. U trenutku kada je zbog siromaštva ponovo počela sa radom Narodna kuhinja, uvećali se problemi preduzeća u stečaju ili neuspelo privatizovanih firmi, povećao se broj nezaposlenih i primalaca socijalne pomoći. Sindikatima se sada javljaju za pomoć čak i novozaposleni radnici u takozvanim grinfild investicijama. Radnici bez posla, kojih je u Zrenjaninu sve veći broj, ne štede reči kritike na „demagogiju“, koju je vlast smislila ne bi li socijalnom nezadovoljstvu oduzela snagu.
– Nisam mnogo ni očekivao, ne znaju oni šta su radnička prava. Ipak, ja mogu da pričam samo o svom iskustvu, kaže Vukašin Tomić, bivši radnik AD Mideri. – Čini mi se da su za državu najveći problem otvorena akcionarska društva, gde se kao vlasnici pojavljuju radnici. Mi smo, konkretno u firmi u likvidaciji „Mideri“, postigli dogovor sa većinskim vlasnicima, ali niko u institucijama neće da pomogne. Seli smo za sto i našli rešenje da se spase bar deo proizvodnje. Dogovorili smo se da prodamo manji deo pokretne i nepokretne imovine kako bi se namirili dugovi. Pošto smo kao akcionari zainteresovani da radimo i sačuvamo fabriku, gde god da se pojavimo i kažemo da smo izašli iz gubitka i da imamo svoje nekretnine, koje nam omogućavaju da nešto planiramo, svi nas gledaju u čudu, a nama treba samo pomoć da nađemo posao ili partnera. Administracija je za nas ogroman problem i mislim da se zakoni u toj oblasti ne sprovode.
Glavni socijalni problemi u Zrenjaninu potiču od gašenja radnih mesta, neuspelih privatizacija i sve većih tenzija između „zbrinutih“ i gladnih. I dok lokalna vlast i institucije kako-tako rešavaju osnovna socijalna pitanja pružajući pomoć najugroženijima u hrani, novcu, lekovima i namirnicama, dugoročno rešenje problema kroz novo zapošljavanje velikog broja otpuštenih radnika i dalje je nepremostiv problem. Evidentno je i da se socijalni problemi nisu prijavljivali Savetu poslednjih šest meseci. Ipak, u godinama koje su prethodile, SES u Zrenjaninu aktivno je učestvovao u pregovorima sa državnim institucijama, ali se trud nije isplatio.
– Imali smo živ socijalni dijalog prethodnih godina i često smo se sastajali. Najbolji primer kako je rađeno prethodnih godina su protesti u Ribnjaku Ečka, posle kojih je pretio pomor ribe. Savet se uključio i inicirao pregovore radnika i menadžmenta, nakon čega su se dve strane dogovorile. Posle smo učestvovali u velikom protestu Šinvoza, obraćali se ministarstvima i trgovinskom sudu. Neuspela privatizacija ove firme je poništena, javnost to zna, ali je pravo pitanje šta se posle svega desilo. Rezultat je taj da se stari gazda vratio kroz stečaj, a to radnici nisu želeli, objašnjava Zlatimir Momirov, predsednik Socijalno-ekonomskog saveta opštine Zrenjanin.
Premda su neka od kriznih preduzeća privatizovana i izašla iz stečaja, u njima radi vrlo malo zaposlenih i baš to je razlog što su u Zrenjaninu otpušteni radnici započeli politički angažman, u okviru radničkog pokreta Ravnopravnost. Rezultat svega je da sada imaju četiri odbornika u lokalnom parlamentu i da aktivno učestvuju u socijalnom dijalogu.
– Socijalno-ekonomski savet i institucije sistema, poput Saveta za borbu protiv korupcije i Komisije za istinu i pomirenje, lepo su zamišljene, ali u praksi ne funkcionišu. Zato se desilo da mišljenje i reakciju Socijalno-ekonomskog saveta ne uvažavaju institucije sistema. Ilustrovaću to primerom fabrike mesa Bek, kaže Milena Prstojević, vođa štrajkačkog protesta u ovoj firmi i lokalni odbornik ispred radničke stranke Ravnopravnost.
– Trgovinskom sudu dostavljeni su podaci da su podignute krivične prijave protiv odgovornih i za privatizaciju ove firme i zatraženo je da se zastane sa stečajem. Reakcija suda je bila da niko, pa ni Savet, ne može da se meša u odluke suda. Pravo pitanje je čemu onda SES. Mi imamo zakone i institucije, ali ih država prva ne poštuje. Konkretno, donet je zakon da neko kome je propala privatizacija nema više prava da učestvuje na sledećoj aukciji tri godine, a mi u Zrenjaninu prepuni smo takvih primera. Fabrika mesa Bek je tako prodata i gurnuta u stečaj. Posle se kapital preprodaje među povezanim licima, ali je uvek reč o istim ljudima. Naša propast povukla je u stečaj i Agroživ, bez posla su ostali stočari u Banatu i sve je stalo, navodi Prstojevićeva.
Lokalni savet bi morao da se češće sastaje i posreduje u problemima građana, a glavni problem u Zrenjaninu je nezaposlenost, smatra Milena Prstojević i kaže da je među nezaposlenima splasnulo interesovanje da se ovom telu uopšte obrati.
– Zbog zategnutih odnosa između Samostalnog sindikata i Nezavisnosti, i nerada Socijalno-ekonomskog saveta, na vrata pokreta Ravnopravnost kucaju nezaposleni ljudi, tražeći pomoć. Mi smo sada postali socijalni sagovornik, jer njih niko, baš niko ne sluša. Sada imamo najveći problem kako da pomognemo malim preduzetnicima, koji u Zrenjaninu imaju problem sa plaćanjem taksi koje su veće od zarade, objašnjava Prstojevićeva.
Talas nezadovoljstva tek sledi
Prema rečima Milene Prstojević, narednih meseci može se očekivati veliki talas nezadovoljstva među penzionerima i onima koji tek treba da se penzionišu, jer će biti pogođeni reformom penzionog sistema. Posle će na red doći prosveta, administracija, kultura. I za kraj, još jedan podatak – solidarnost među Zrenjanincima je izostala kada je reč o socijalnim problemima, a otpušteni radnici sagovornike su našli među kolegama iz Niša, Beograda, Ćuprije, Topole, Novog Pazara i Raške formirajući radničku mrežu o čijim aktivnosti će se tek čuti, najavljuje naša sagovornica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
