Kad topot konja utihne

U pismu Agenciji za privatizaciju članovi ovog Udruženja traže objašnjenje zbog čega je Zobnatica, u decembru 2008, prodata za dva miliona evra, što je deset puta manje od cene (23 miliona evra) postignute na prvom tenderu, u aprilu iste godine, nakon čega je kuporodajni ugovor sa prvim kupcem raskinut uz obrazloženje da je Komisija za sprečavanje pranja novca utvrdila da je reč o prljavom kapitalu. Mali akcionari tvrde da je Agencija za privatizaciju tender „namestila“ vlasniku preduzeća Nju kompani sa sedištem u Beogradu, koji se jedini pojavio na tenderu, a za koga sumnjaju da je povezan sa firmama koje nezakonito posluju. Oni traže od Agencije da objasni zbog čega u tom slučaju nije urađena provera porekla novca, pa čak ni osnovnih podataka o toj firm

Prema podacima koje poseduje predsednik ovog Udruženja, Branislav Janjušević, Nju kompani je registrovana u Liberiji, kao of šor kompanija, sa osnivačkim kapitalom od 2.500 evra. Janjušević tvrdi da je Agencija za privatizaciju, odmah po sklapanju kupoprodajnog ugovora, dodala aneks kojim se investicione obaveze kupca raspodeljuju na tri godine, dok se obavezna ulaganja sa osnovnih premeštaju na obrtna sredstva. On podseća da je Zobnatica u prethodne tri godine poslovala sa gubitkom koji premašuje 150 miliona dinara, dok je fizički obim proizvodnje drastično smanjen. Činjenica je, takođe, da potraživanja (sa kamatama) zaposlenih i bivših zaposlenih dostižu 120 miliona dinara. Zbog svega toga ovo Udruženje traži raskid kupoprodajnog ugovora i ponovno raspisivanje tendera. Zanimljivo je da se i u jednom od dopisa koji su predstavnici Agencija za privatizaciju uputila Udruženju ističe da nisu zadovoljni stanjem u Zobnatici, ali je kasnijom kontrolom, navodno, utvrđeno da se poslovanje odvija u zakonom utvrđenim okvirima. Oglasio se i vlasnik Nju kompani, Rajko Radulović, koji tvrdi da je u ovom slučaju reč o ličnim interesima grupe malih akcionara kao i da nijedna od primedbi nije tačna.

– Reč je o ljudima koji su napravili novi plan privatizacije Zobnatice iz koje bi oni profitirali, i pošto su osujećeni u tim namerama, sada na ovaj način stvaraju probleme…Tačno je da Zobnatica u prethodne tri godine nije napravila profit, ali smo ove godine uzeli u zakup 2.000 hektara i verujem da će nam to omogućiti da uspešnije poslujemo. Zobnatica se, inače, našla u veoma teškoj situaciji kada je država, pre četiri godine, prepolovila imanje kojim je ergela raspolagala, dajući 1.300, od ukupno 2.600 hektara, na licitaciju, uz obrazloženje da je reč o državnom zemljištu. Činjenica je takođe da na ostatak zemlje plaćamo zakup, iako je imanje kupljeno sa kompletnim zemljištem. Ako se tome doda podatak da je broj zaposlenih, ali i broj konja, i svi troškovi koji uz to idu, ostao nepromenjen, onda ne verujem da bi bilo koji drugi vlasnik bio u stanju da u ovakvoj situaciji pravi profit – naglašava Radulović.

On napominje da je Zobnatica 2010. godine poslovala pozitivno, ali im je država ispostavila račun od 600.000 evra za obrađivanje zemljišta u prethodnim godinama, koji su morali da plate, jer u protivnom ne bi mogli da izađuna licitaciju za zemljište koje obrađuju. Komentarišući primedbe u vezi sa niskom cenom po kojoj je Zobatnica kupljena, vlasnik Nju kompani navodi da je to stvar Agencije za privatizaciju a ne malih akcionara.

– Prosto, Zobnatica je izneta na prodaju sa početnom cenom od 1,8 miliona evra, i kako smo mi bili jedini kupci, po toj ceni smo je i kupili. Tu ništa nije sporno. Prema tome, optužbe koje u javnost iznosi ovo Udruženje ne odgovaraju istini. I još nešto – pomenuto Udruženje okuplja tek oko dva odsto akcionara dok se ostali, njih oko 98 odsto, nalaze u drugom udruženju, koje u potpunosti prihvata politiku preduzeća – tvrdi Radulović.

Nekad i sad

Zobnatica je osnovana 1779. godine, i bila je jedna od najpozantijih i najuspešnijih ergela u bivšoj SFRJ. Iz dokumentacije Udruženja malih akcionara može se, između ostalog, videti da danas konji iz ove ergele ne učestvuje na trkama, dok su Zobnatičke konjičke igre (ZOKI), koje su se održavale više od tri decenije, i okupljale i do 15.000 posetilaca, ukinute. Zobnaticu je nekada posećivalo oko 22.000 znatiželjnika godišnje, i to je bio poseban prihod od prodatih ulaznica, a sada ova vrsta turističkih sadržaja nije dostupna posetiocima. I Hotelu Jadran, koji posluje u okviru AD Zobnatica, inspekcija je zabranila rad i ukinula kategiriju tri zvezdice.