Srbija se nalazi u veoma specifičnoj situaciji – zemlja pristupa Svetskoj trgovinskoj organizaciji već punih deset godina, a sa druge strane se istovremeno nalazi i na putu integracije u Evropsku uniju. Oba procesa postepeno donose promene domaćem agrobiznis sistemu, kako sa zakonodavnog i institucionalnog, tako i sa budžetskog stanovišta.
Ulazak u EU donosi potpuno harmonizovanje domaće agrarne politike sa zajedničkom agrarnom politikom EU, politikom koja je obavezna za sve zemlje članice. Ulazak u STO donosi usklađivanje nacionalne agrarne politike sa pravilima i principima finansiranja i uređenja poljoprivrede na snazi u toj organizaciji koja trenutno broji 161 zemlju članicu, sa tendencijom povećanja ovog broja. Oba integraciona procesa donose bolji pristup svetskom tržištu, samim tim uvećanje obima trgovine poljoprivrednim proizvodima ali i šalju brojne poruke potencijalnim investitorima u vezi sa agrobiznisom zemlje u smeru stabilnosti, predvidivosti i konzistentnosti buduće politike u ovoj oblasti a time i uslova za poslovanje u agrobiznisu.
Na ovom putu, zemlji predstoje krupne odluke. Pomenuću samo neka od pitanja na koja je potrebno pronaći odgovor, kao što je mogućnost svojine nad poljoprivrednim zemljištem za strana lica, regulisanje proizvodnje i prometa GMO, dodatna liberalizacija već liberalizovanog domaćeg tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ulaskom u STO, uvođenje reda u oblast proizvodnje i prerade hrane i suzbijanje sivog (i crnog) tržišta hrane itd. Imajući u vidu spoljnopolitičku orijentaciju zemlje oličenu u integraciji u Evropsku uniju kao nacionalnim prioritetom, jasno je kojim putem poljoprivreda Srbije treba da krene. U tom smislu su i relativno laki odgovori na pitanja koja stoje pred nama.
Srbija treba da sledi Zajedničku agrarnu politiku EU, da je postepeno usvaja, da na osnovu do sada ostvarenih trendova u ovoj politici predviđa buduće pravce njenog menjanja („zelenija“ poljoprivreda, veća izdvajanja za ruralni razvoj, simplifikacija mera za korisnike – poljoprivrednike, itd) i da u skladu sa tim planira promene u ovom segmentu svoje ukupne politike, ali i da istovremeno vodi računa o sopstvenim ekonomskim interesima. Dobar balans između nacionalnih ekonomskih interesa i normi koje je potrebno usvojiti i ugraditi u domaću praksu ulaskom u EU i STO, moguće je naći. U tom pre što će postepena harmonizacija domaće sa poljoprivrednom politikom EU, istovremeno dodatno otvarati vrata regionalnog tržišta, budući da sve njegove članice imaju, bez izuzetka, isti spoljnopolitički cilj kao Srbija – članstvo u EU. Interes je Srbije da poljoprivredno tržište regiona bude u potpunosti liberalizovano (što ono pored CEFTA sporazuma na snazi još uvek nije upojedinim sektorima) i harmonizovano sa EU,pa je samim tim i logično da u ovom procesu ona preuzme inicijativu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
