Kelneri sa fakultetskim diplomama

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Mada je na Univerzitetu u Aberdinu završila istoriju i međunarodne odnose, Ilarija (24), koja je u Britaniju došla iz Italije, nije mogla da nađe posao koji odgovara njenom obrazovanju. „Nadala sam se da ću naći posao povezan sa onim što sam studirala i odlučila sam da se preselim u Edinburg jer nisam videla nikakvu perspektivu ako se vratim u Italiju. Ubrzo sam shvatila da su mogućnosti za zapošljavanje istoričara veoma male i da svi traže iskustvo, ili veze koje ja, kao neko ko je nedavno diplomirao, nemam“, objašnjava Ilarija Marki. Nakon što se preselila u veći grad, Ilarija je počela da se prijavljuje za poslove za koje je prekvalifikovana. Morala je da prihvati posao kelnerice i zaradu od 6,5 funti (8,9 evra) na sat. Marki je odlučila, iako će je to koštati, da se vrati školovanju i dobije diplomu mastera iz istorije rodne ravnopravnosti, sve u nadi da ce tako uvećati šanse da nade pravi posao. Ali slučaj Ilarije Marki nije izuzetak.

Adel Bergin, istraživač u Institutu za ekonomska i socijalne istraživanja (ESRI) u Dablinu i jedan od autora istraživanja, kaže da broj previše kvalifikovanih mladih raste kao rezultat tendencije razvijenih zemalja da konstantno povećavaju udeo ljudi sa fakultetskim obrazovanjem.

– Tu je i činjenica da se ljudi obrazuju u oblastima za koje je tražnja mala, tako da su posebno izloženi mogućnosti da imaju više kvalifikacija nego što im potrebno za neki posao. Ako se prekvalifikovanost objašnjava faktorima, poput prevelike ponude diplomirane radne snage, ili neravnotežom u sastavu, onda tu ulogu treba da ima politika. Rastom prekvalifikovanih u većini evropskih zemalja upravljalo bi se mnogo bolje kada bi se u postupku planiranja obrazovnog procesa u obzir uzeli obim i sastav tražnje na tržištu rada – smatra Bergin.

Reagujući na rezultate istraživanja Evropska komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i mobilnost radne snage Marijan Tisen, rekla je da mlade ljude ne treba obeshrabrivati da se bolje obrazuju. „Dobro obrazovanje i prave veštine najbolje su osiguranje od nezaposlenosti. Dobro obučena radna snaga najvažnija je komparativna prednost Evrope u globalizovanom svetu“, istakla je evropska komesarka. Tisen je rekla da Evropska komisija radi na poboljšanju prognoza potrebnih veština, prilagođavanju nastavnih planova i programa i boljoj informisanosti mladih o mogućnostima obrazovanja i karijere. To će, kako je naglasila, zahtevati bolju saradnju poslodavaca i obrazovnog sistema. Generalni sekretar Evropskog foruma mladih Alan Pel kaže da iza prekvalifikovanosti mladih stoji obrazovna politika kojom se dovoljno ne ohrabruje trajno učenje – tokom celog života. „Mnogi idu na fakultet jer izbegavaju stručno obrazovanje ili ga vide kao ćorsokak. Ne treba da obeshrabrujemo učenje, ali moramo da obezbedimo da (mladi) budu bolje savetovani i da su im sve vrste obrazovanja uvek na raspolaganju“, kaže generalni sekretar Foruma.

U raskoraku

Istraživački projekat grupe Strateški prelaz mladih na tržište rada (STYLE) pokazao je da je 33 odsto mladih u Irskoj prekvalifikovano. To je najviši procenat u Evropskoj uniji. Slede Kipar (31 odsto) i Španija (30 odsto). Neka istraživanja pokazuju da manje prekvalifikovanih za posao koji rade ima u oblastima inženjeringa, matematike, medicine, dok je njihov procenat veći među onima koji završavaju umetničke fakultete i društvene nauke. Upućeni smatraju da rešenje problema leži u boljoj usklađenosti obrazovnih politika i potreba tržišta rada.