Koliko bi MOL mogao da plati ruski udeo u NIS-u?

Srbija očekuje odgovor američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) o produženju operativne licence za Naftnu industriju Srbije i odobrenju kupoprodaje kojom bi većinski udeo ruskog „Gaspromnjefta“ prešao u ruke mađarskog MOL-a.

Ako saglasnost bude dobijena, NIS bi mogao da dobije novog većinskog vlasnika do sredine marta, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Prema pismu o namerama koje su potpisali MOL i „Gaspromnjeft“, mađarska kompanija planira da kupi 56,15 odsto NIS-a. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je da bi Srbija od MOL-a otkupila pet procenata akcija, čime bi povećala svoj udeo na nešto više od 34 odsto.

O tome kako bi mogla da izgleda vlasnička struktura i ko bi upravljao kompanijom ključnom za energetiku Srbije, govorio je broker Branislav Jorgić.

„Imate dva osnovna uslova. Prvo da rusko vlasništvo bude svedeno na nulu u NIS-u, i drugo je da sredstva koja budu isplaćena po osnovu kupoprodajnog ugovora ne budu dostupna ruskoj strani“, naveo je Jorgić.

Prema njegovim rečima, OFAK će nastaviti da prati sve elemente ugovora i poslovanja NIS-a i nakon potpisivanja kupoprodaje.

„Uobičajeno je da se sredstva isplaćuju na takozvani „escrow“ račun. Ta sredstva se neće moći koristiti dok se ne dobije konačna saglasnost OFAK-a da se mogu koristiti“, rekao je Jorgić.

Plan je da Srbija od MOL-a otkupi pet procenata akcija i poveća svoj udeo na više od 34 odsto.

„To je bitno zato što odluke koje se donose dvotrećinskom većinom neće moći da budu donete bez saglasnosti Srbije“, istakao je Jorgić.

Na pitanje ima li poslovne logike to što Srbiji nije omogućeno da procenat kupi direktno od „Gaspromnjefta“, već od MOL-a, Jorgić je rekao da su to odnosi Rusije, MOL-a, a verovatno i američka strana ima uticaj. Prema njegovim rečima, nama je bitan konačan rezultat na kraju, a kako se do njega dođe, to je stvar tehnike.

Prema najavama, MOL i kompanija ADNOK iz Ujedinjenih Arapskih Emirata mogli bi da formiraju zajedničko preduzeće koje bi upravljalo NIS-om, pri čemu bi ADNOK imao manjinski udeo.

„To znači da bi ta kompanija učestvovala u upravljanju većinskim delom, a unutar te kompanije bi se pojavio i ADNOK sa manjinskim vlasništvom“, objasnio je Jorgić, dodajući da je moguć širi strateški dogovor MOL-a i ADNOK-a o nastupu na evropskom tržištu.

Jorgić je podsetio da je NIS berzanska kompanija i da, po Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, kupac koji stekne više od 25 odsto akcija mora da uputi ponudu za preuzimanje i malim akcionarima.

„Moguće je da se međudržavnim sporazumom reguliše da takva ponuda bude isključena, ali bi u tom slučaju morao da se donese i poseban zakon“, naveo je on.

Prema Jorgićevoj proceni, knjigovodstvena vrednost NIS-a iznosila je 3,3 milijarde evra na kraju 2023. godine, što bi značilo da 56,15 odsto udela vredi oko 1,85 milijardi evra.

„Po mom mišljenju, cena će se kretati oko 1,8 milijardi evra, plus-minus 100 do 200 miliona evra“, rekao je Jorgić.

Jedno od ključnih pitanja je i budućnost rafinerije u Pančevu.

„NIS je izvanredno vertikalno organizovana kompanija. Isključiti rafineriju značilo bi kao da ubijate vola za kilo mesa“, istakao je Jorgić.

Prema njegovim rečima, međudržavni sporazum nije dovoljna garancija da rafinerija neće biti zatvorena i da bi trebalo pravno obavezujućim dokumentom regulisati prava i obaveze MOL-a i Srbije.

Jorgić je naveo da u paket koji MOL kupuje ulaze i rafinerija, nalazišta, eksploatacija i druge kompanije u okviru NIS-a, uključujući HIP Petrohemiju.

„ADNOK je zainteresovan za razvoj oblasti kojom se bavi Petrohemija, tako da nije isključeno da to bude predmet posebnog dogovora“, rekao je on.
Rok do 24. marta

Prema najavama, konačni kupoprodajni ugovor trebalo bi da bude potpisan sredinom ili krajem marta.

„Imamo rok 24. mart. Do tog roka bi trebalo da se sve reguliše, u suprotnom biće problema“, upozorio je Jorgić.