Koncept besplatnih novina u Srbiji

Prve besplatne novine su se pojavile u Americi, i najveći rast su doživele tokom devedesetih godina prošlog veka. Najveći uspeh imaju u zapadnoj Evropi, a podatak iz aprila 2008. godine pokazuje da u svetu postoje u 56 zemalja, između ostalih u Americi, Kanadi i Velikoj Britaniji, zemljama u kojima prosečnom stanovniku svakako nije problem da izdvoji novac za standardne dnevne novine. Lider među besplatnim dnevnim novinama je svakako „Metro“, koji je počeo 1992. godine u Švedskoj, a danas ima ukupni tiražod oko osam miliona primeraka u nekoliko zemalja.

Žaklina Kušić, direktorka marketinške agencije „Publicis“, kaže da je samo na prvi pogled cena osnovna različitost ovih novina u odnosu na druge štampane medije.

– Naravno da ću prvo istaći očiglednu razliku, a to je cena. Takođe, ove novine ne pretenduju da se bore kvalitetom tekstova, niti kvantitetom, sa standardnim novinama. Besmisleno je reći da je kod besplatnih dnevnih novina odličan odnos kvaliteta i cene, ali je činjenica da one moraju da imaju kvalitetan sadržaj. One moraju da privuku čitaoce, kako bi privukli i oglašivače, jer je to njihov jedini izvor prihoda. Nije dovoljno da budu samo besplatne, moraju i da ponude nešto čitaocu i da budu lako dostupne – zaključuje Žaklina Kušić.

Ona smatra da besplatne dnevne novine ne treba da budu konkurent i drugim štampanim medijima, većdopuna ukupne ponude štampanih medija.

– One bi trebalo da pronađu neke nove čitaoce, koji inače ne kupuju dnevne novine, kojima su standardne dnevne novine preopširne i preozbiljne. Mislim da količina oglasa u dnevnom listu „24 sata“ govori o tome da li klijenti i njihove medijske agencije prepoznaju prednosti ovih dnevnih novina. Ono što mislim da su „24 sata“ donela medijskim agencijama i njihovim klijentima, jeste mogućnost da se kroz štampani oglas obrate i profilu ljudi koji možda do tada nisu u dovoljnoj meri mogli da dosegnu kroz štampane medije. „24 sata“ su takođe dosta fleksibilnije dnevne novine od ostalih, spremne da izađu u susret oglašivačima kroz neke nekonvencionalne forme oglašavanja, što je takođe jako važno za komunikaciju sa mlađim i urbanim ciljnim grupama – kaže Kušić.

Prema mišljenju Milivoja Čalije, direktora marketinga i prodaje TV B92, besplatne novine imaju prednosti i mane. Kao glavnu manu navodi krhku finansijsku strukturu, naročito na samom startu dok oglašivači ne steknu poverenje u nov medij.

– Ipak, prednosti besplatnih novina su brojne. Tu se pre svega misli na dostupnost, jer je tendencija da u 21. veku informacija bude apsolutno besplatna. Osim toga, to su novine koje se nameću kao naročito privlačan medij mladoj urbanoj populaciji. Upravo ta čitalačka publika je glavno oružje u rukama tih novina, jer se oni u očima oglašivača detektuju kao impulsivni potrošači, pa stoga ne treba da čudi što najveće firme žele da se oglašavaju u besplatnim novinama – zaključuje Čalija.

Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku, smatra da se koncept besplatnih novina u svetu pokazao veoma uspešnim jer je publika koja pristupa besplatnim sadržajima veoma brojna, a tiraž„24 sata“ ukazuje da i Srbija nije izuzetak, većnaprotiv.

– Ipak, pitanje je, opet, šta je osnovna ideja kreatora novina „24 sata“? Pretpostavljam da je cilj napraviti medij za masovni marketing, popuniti malo ostavljenog prostora od strane elektronskih medija. Recimo, pronaći dvadesetak minuta u auditorijumu, pružiti instant informacije i čekati do sutra. Ipak, besplatnim novinama su sve neophodniji autorski tekstovi, iako se od takve vrste medija možda očekuju samo šture agencijske informacije. Sadržaj opredeljuje čitaoca da pruži ruku ka novini. Vreme radoznalosti je za nama. Neophodno je iznaći pravu meru, izbalansirati reklamni i informativni sadržaj i sve to upakovati u jednu finu, neopterećujuću formu – kaže Vukmirović.