Konferencija „Turizam naš nasušni“: Siva zona u turizmu ozbiljno ugrožava tržište, državne prihode i bezbednost gostiju

Poseban fokus bio je na panelu „Siva zona u turizmu“, koji je okupio predstavnike turističke privrede i institucija iz Srbije i regiona sa ciljem da se otvore ključna pitanja nelegalnog rada, nelojalne konkurencije i rizika koje ovakve pojave nose kako za privredu, tako i za krajnje korisnike usluga.

Zaključak panela bio je da borba protiv sive zone u turizmu zahteva istovremeno jačanje inspekcijskog nadzora, izmene zakonske regulative, veću odgovornost digitalnih platformi, ali i kontinuiranu edukaciju građana i turista.

Svi učesnici saglasili su se da je suzbijanje nelegalnog poslovanja preduslov za zdrav, održiv i konkurentan razvoj turizma.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA i moderator panela Aleksandar Seničić istakao je da siva zona u turizmu, posebno kroz nelegalan rad i nelojalnu konkurenciju, rapidno raste zahvaljujući masovnoj upotrebi društvenih mreža.

On je upozorio da nelegalni izdavaoci smeštaja, kao i pojedinci i udruženja koja se lažno predstavljaju kao turističke agencije, direktno ugrožavaju tržište i poslovanje legalnih subjekata.

Seničić je naglasio da se ovakvi oblici poslovanja promovišu kroz agresivno oglašavanje na društvenim mrežama i preporuke „od usta do usta“, čime preuzimaju deo tržišta registrovanim turističkim agencijama.

YUTA je, kako je naveo, pokrenula kampanju na društvenim mrežama sa ciljem da javno ukaže na nelegalne subjekte, ali pre svega da edukuje građane o rizicima korišćenja usluga u sivoj zoni.

Seničić je ukazao i na nedovoljnu uključenost države u sistemsku kontrolu, iako se procenjuje da je oko 200 do 220 miliona evra šteta države na godišnjem nivou zbog sive ekonomije u turizmu.

Naglasio je i činjenicu da je postupak legalizacije i registracije smeštaja u Srbiji finansijski pristupačan, te da izostanak registracije ne može biti opravdan visokim troškovima. Kao moderator panela, Seničić je otvorio i pitanje da li je represija jedino rešenje ili je potreban dodatni model podsticaja za uvođenje nelegalnih subjekata u legalne tokove.

Pomoćnica ministra u Ministarstvu turizma i omladine Dunja Đenić naglasila je da je edukacija građana jedan od ključnih preduslova za suzbijanje sive ekonomije u turizmu i ugostiteljstvu, ističući da deo građana i dalje nema dovoljno informacija o obavezama i procedurama za zakonitu registraciju delatnosti.

Ona je istakla da je borba protiv sive ekonomije jedan od prioriteta Ministarstva u poslednje dve godine i da su ostvareni određeni pomaci, iako su kapaciteti ograničeni. Na teritoriji cele Srbije trenutno deluje oko 75 turističkih inspektora, što je nedovoljno u odnosu na obim posla i rastuću tražnju u najopterećenijim turističkim regionima.

Đenić je ukazala i na ograničenja koja proizlaze iz važećih zakona, posebno kada je reč o inspekcijskom nadzoru i pristupu podacima, zbog čega je često teško utvrditi ko stvarno obavlja delatnost, a naročito ko stoji iza oglasa i profila na društvenim mrežama putem kojih se nelegalno nude turistički aranžmani.

Posebno je istakla značaj saradnje sa Poreskom upravom, čiji mehanizmi kontrole pružaju šire mogućnosti u borbi protiv sive zone.

Ona je naglasila i da je jedan od najvećih problema upravo oglašavanje nelegalnog smeštaja putem stranih platformi. Zbog toga su pokrenute izmene Zakona o oglašavanju, koje su u skupštinskoj proceduri i kojima će biti propisano da sve domaće i strane platforme mogu oglašavati isključivo objekte evidentirane u sistemu eTurista, kao centralnoj bazi legalnih kapaciteta u Srbiji.

Direktor Turističke zajednice Zeničko-dobojskog kantona Šaban Ibrišimović izneo je zabrinjavajuće podatke o razmerama sive zone u Bosni i Hercegovini.

Prema istraživanju sprovedenom na teritoriji kantona, više od 2.300 fizičkih lica nelegalno pruža usluge smeštaja.

Na nivou četiri kantona sa najvećom ekspanzijom turizma u Federaciji BiH procenjuje se da čak oko 24.000 smeštajnih jedinica posluje u sivoj zoni. Finansijski gubici, kako je naveo, dostižu iznos jednog i po budžeta Federacije, što ima ozbiljne posledice po turističku privredu i javne prihode.

Iskustva Hrvatske predstavio je Dalibor Cvitković, direktor Turističke zajednice Malog Lošinja, ističući da je tamo siva zona u komercijalnom smeštaju gotovo u potpunosti iskorenjena.

Kao ključnu meru naveo je uvođenje paušalnog oporezivanja privatnih iznajmljivača još 2006. godine, čime je ukinuta praksa neprijavljivanja gostiju radi izbegavanja poreza i boravišne takse. Danas se porez i boravišna taksa plaćaju po krevetu, bez obzira na popunjenost, što je značajno smanjilo prostor za zloupotrebe.

Posebno je istakao i značaj sistema eVisitor, kroz koji su obavezni da budu evidentirani svi komercijalni i nekomercijalni kapaciteti, pri čemu je vlasnik objekta odgovoran za sve goste koji u njemu borave. Cvitković je kao važne mehanizme kontrole naveo i fiskalizaciju računa u ugostiteljstvu, kampanje za podsticanje izdavanja fiskalnih računa, kao i visok stepen digitalizacije i bezgotovinskog plaćanja, što dodatno smanjuje sivu zonu.

Takođe, turističke zajednice u Hrvatskoj promovišu isključivo registrovane objekte, čime se gostima omogućava dodatna sigurnost. Kao preostale izazove naveo je nelegalno izdavanje vikendica i divlje kampovanje.

Vladimir Živanović iz Turističke organizacije Zlatibor izneo je podatak da se čak do 75 odsto turističkog prometa na ovoj destinaciji odvija van legalnih tokova. Iako se procenjuje da se u turističkoj ponudi Zlatibora nalazi oko 70.000 ležajeva, prema sistemu eTurista, Zlatibor ima oko 17.000 registrovanih ležajeva; godišnje se na destinaciji ostvari i do tri miliona noćenja, a zvanično se registruje svega oko 1,2 miliona.

U poslednjih godinu dana zabeležen je pomak u ovoj oblasti i rast registrovanih kapaciteta od oko 20 odsto, a prihod od boravišnih taksi sada iznosi oko 108 miliona dinara godišnje.

On je naglasio da Turistička organizacija Zlatibor sprovodi akcije usmerene ka turistima sa ciljem da ih motiviše da biraju registrovani smeštaj, kroz nagradne igre, popuste i promotivne kampanje. Ovog leta je dodeljen automobil, kao nagrada gostu koji je boravio u legalnom objektu. Takođe, na zvaničnom sajtu destinacije objavljuju se isključivo registrovani smeštajni kapaciteti. Kao jedan od najvećih problema istakao je nepostojanje obaveze rezervacionih i oglasnih platformi da zahtevaju dokaz o kategorizaciji, naglasivši da se na platformama oglašava veliki broj apartmana koji posluju nelegalno.

“Uđite na Booking, ukucajte Zlatibor, imate tu hiljadu apartmana, ja vam garantujem da je procenat registrovanih na Bookingu 10 posto. Svi rade u sivoj zoni“, istakao je Živanović.

On je dodatno upozorio da nelegalni smeštaj direktno opterećuje infrastrukturu destinacije koja funkcioniše tokom cele godine. U sezoni, u mestu od oko 4.500 stanovnika boravi i do 50.000 turista dnevno, što predstavlja ogroman pritisak na infrastrukturu i lokalnu samoupravu.

Živanović je istakao da turisti očekuju uređenu infrastrukturu, čiste ulice, komunalni red, programe i sadržaje, dok istovremeno veliki broj njih boravi u nelegalnom smeštaju i ne učestvuje u finansiranju sistema koji sve to omogućava. Prihodi od boravišne takse direktno se vraćaju u destinaciju kroz uređenje prostora, promociju, koncerte, dečje programe i druge besplatne sadržaje za goste.

Još vesti iz ovog grada

Naše hapšenje je inscenirano kao teatar trećerazredne produkcije

Novosadski studenti sutra prikupljaju potpise za izbore, u Kampusu humanitarni bazari i tribina

Studenti objavili detaljan spisak lokacija na kojima će skupljati potpise širom Srbije

Studenti prikupljaju potpise za podršku u nedelju u Novom Sadu: Detaljan spisak lokacija