Kontraproduktivne sankcije

Ovaj korak, koji je usledio ubrzo posle referenduma o istupanju Britanije iz Evropske unije, mogao bi da oživi kritike na račun Brisela zbog insistiranja na sprovođenju striktne budžetske politike. Španija je već najavila da će povećati porez na prihod preduzeća kako bi smanjila budžetski deficit, dok je portugalski premijer istakao da bi svaka kazna bila kontraproduktivna. Ministri finansija zone evra utvrdili su da Španija i Portugalija nisu preduzele neophodne mere kako bi „ispravile“ svoje deficite zbog čega će protiv njih biti pokrenut postupak. „Evropska komisija bi, u roku od 20 dana, trebalo da preporuči Savetu ministara EU odluku o kaznama“, navodi se u saopštenju objavljenom posle sastanka ministara Evrogrupe. Ukazuje se i na to da kazne mogu ići do 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda i da Španija i Portugalija mogu, u roku od 10 dana, da dostave svoje argumente kako bi smanjile kazne. „Verujem da ćemo na kraju doći do dobro osmišljenog rezultata“, izjavio je slovački ministar finansija Peter Kazimir, čija zemlja predsedava EU.

Portugalski ministar finansija Mario Senteno poručio je, pre objavljivanja ove odluke, da će se Lisabon „boriti kako se ovaj proces ne bi odrazio na značajne napore koje Portugalija ulaže kako bi smanjila budžetski deficit“, aludirajući na to da bi kazna, možda, mogla da bude izbegnuta. Vršilac dužnosti španskog ministra ekonomije Luis de Gindos najavio da će Španija brzo predstaviti svoje argumente i da je uveren da će iznos kazne biti „nula“. On je poručio da će Madrid predložiti povećanje poreza na dobit preduzeća kako bi španski budžetski deficit 2017. pao ispod tri odsto BDP, što je granica dozvoljena propisima zone evra. Ta mera bi trebalo da donese šest milijardi evra. „Biće to veliki paradoks ako evropska ekonomija … koja beleži najveći rast i otvara najviše radnih mesta … bude kažnjena“, rekao je de Gindos.

Portugalski premijer Antonio Kosta istakao je da bi svaka kazna bila „neopravdana i kontraproduktivna“ i rekao za ceo proces da predstavlja „kontradikciju“. „Evropska ekonomija i zona evra neće imati koristi od sankcija bilo koje vrste prema Portugaliji i Španiji“, tvrdi Kosta. Francuski ministar finansija Mišel Sapen je posle objavljivanja odluke pozvao na izvesno razumevanje prema Lisabonu i Madridu. „Moj stav je da treba poštovati propise u skladu sa situacijom. Situacijom svake od tih zemalja. To u suštini znači da propise treba primenjivati pametno“, rekao je on novinarima.

EU je pooštrila pravila, koja se odnose na upravljanje javnim finansijama, podstaknuta dužničkom krizom koja je eskalirala i u zoni evra. Brisel se nada će stroga kontrola sprečiti „bujanje“ kriza zbog kojih su Grčka, Irska, Portugalija i Kipar morali da dobiju spasilačke pakete zajmova. Te krize čak su unele sumnje oko budućnosti evropske valute. „Mora se reći da su i Portugalija i Španija prešle dug put od krize. Međutim, kasnije su obe države skrenule sa puta smanjenja prekomernih deficita u preporučenom roku, a znamo da je smanjenje visokih deficita i duga preduslov za održiv ekonomski oporavak i rast“, rekao je evropski komesar za evro i socijalni dijalog Valdis Dombrovskis, prenela je agencija AP.

Nerealni ciljevi

Evropska unija traži od svojih članica da vode fiskalnu politiku koja će držati budžetski deficit ispod nivoa od tri odsto godišnjeg BDP. S druge strane, kažnjene mogu biti samo članice zone evra, što znači da se na udaru sankcija mogu naći Španija i Portugalija. U 2015. španski deficit je iznosio 5,1 odsto BDP, a cilj je bio da se spusti na 4,2 odsto. U 2016. deficit je trebalo da bude sveden na 2,8 odsto BDP, što je cilj koji Španija ne može da dostigne. Slična je situacija i u Portugaliji. Budžetski deficit te države u 2015. trebalo je da bude 2,5 odsto BDP, a on je skočio na 4,4 odsto, što znači da rok za smanjenje deficita nije ispunjen.