Gradonačelnik Niša Miloš Simonović potvrdio je juče da je od ambasadora Ruske Federacije u Srbiji Aleksandra Konuzina „zatražio podršku grada“ u rešavanju problema u niškom preduzeću Jastrebac, koje je u stečaju i čiji je većinski vlasnik ruska firma Unikran. Simonović je takođe kazao da je u reševanje problema u Jastrepcu „uključen“ i premijer Srbije Mirko Cvetković, podsećajući da je Vlada aprila ove godine odobrila poseban program podrške proizvodnje domaćih pumpi u Jastrepcu vredan 250 miliona dinara.
Konuzin je posetio gradonačelnika i Jastrebac prošlog petka, a sastanci su održani iza zatvorenih vrata. U Nišu je istog dana boravio i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Vlade Srbije Mlađan Dinkić, koji je ruskog vlasnika Jastrepca osumnjičio za prevaru i nemoralno poslovanje. On je rekao da je vlasnik Jastrepca „od njega sakrio istinu“ kada je u aprilu posetio tu fabriku, a potom je umesto da radnicima isplati zaostale zarade i dobije posebnu državnu pomoć, kako je tada dogovoreno, „oterao Jastrebac u stečaj, aimovinu fabrike izgleda prebacio na druge firme i povlačio neke poteze mimo logične ekonomske procedure“. On je ocenio da je ovakvo postupanje“apsolutno nemoralno“, o čemu je „obavestio i ruskog ambasadora“.
-Takođe, MUP Srbije je na osnovu posebnog programa Vlade, koji inače omogućava kupovinu pumpi sa popustom, naručio određenu količinu pumpi i juna meseca uplatio 10 miliona dinara. Te pumpe do danas nisu isporučene. Ali, srpsku policiju niko nije prevario, pa neće ni vlasnik Jastrepca. Zbog toga i drugih stvari Vlada će se i te kako umešati, a srpska policija već je počela da se interesuje šta se događa u Jastrepcu – rekao je Dinkić.
Predstavnik ruskog kapitala u Jastrepcu Levan Pivnevi, međutim, ocenjuje da je za haotičnu situaciju u Jastrepcu, kao i nezvršavanje preuzetih obaveza prema MUP-u Srbije odgovoran pre svega- niški Trgovinski sud. On kaže da taj sud opstruira sprovođenje stečajnog postupka nad Jastrebcom, započeto pre mesec dana, ocenjujući da je stečaj „jedino rešenje“, posle kojeg bi novoformirane firme preuzele obaveze Jastrepca. Ruski investitor je , inače, već formirao Jastrebac Hidromaž i Jastrebac Unipump, kao neku vrstu naslednica ili ćerki- firmi niške fabrike pumpi.
– Hidromaž je potpuno sposoban da preuzme sve obaveze Jastrepca, uključujući i one koje se tiču pumpi za MUP. Međutim, Trgovinski sud je stavio katanac na fabrički magacin u kojem se nalazi oprema koja nam je neophodna za proizvodnju. Takođe, neophodno je i da se ponovo potpiše ugovor između MUP-a i nas, jer je prethodni bio zaključen sa Jastrepcom koji je u stečaju- kaže Pivnevi.
On je predhodno „priznao“ daje vlasnik Jastrepca osnovao Hidromaž pored ostalog i zato što se od početka privatizacije, krajem 2007., videlo da Jastrebac ide ka stečaju, kao i da ima veliki broj poverilaca, među kojima su najveći- radnici. Pre mesec dana iz Jastrepca u Hidromaž „povučeno“ je i 95 odsto mašinskog parka, kako bi se „sačuvala imovinu preduzeća i mogućnost dalje proizvodnje“. U Hidromažu je, prema njegovim rečima, od nekadašnjih 250 radnika Jastrepca već zaposleno nešto više od 130.
U bivšim sindikatima Jastrepca, međutim, kategorički negiraju tvrdnje predstavnika ruskog kapitala. Oni su pre pokretanja stečaja, dok su još formalno postojali, podneli krivične prijave protiv Pivneva i nekih njegovih saradnika zbog, kako su kazali, „kršenja zakona Srbije“. Prema njihovoj oceni, Pivnev i saradnici odgovorni su za protivzakonito poravnanje Jastrepca sa poveriocima, čime su radnike i manjinske akcionare oštetili za više od 300 miliona dinara. Odgovorni su, takođe, što je u vlasništvoHidromaža „protivzakonito“ prebačeno 14 fabričkih objekata Jastrepca, a kasnije joj dat na korišćenje i celokupni mašinski park.
Bivši sindikalci traže od Vlade i grada Niša da jasno kažu da li je „Srbija- banana država“ u kojoj strani investitor ne mora da poštuje zakon, a ako to nije da preduzmu mere koje bi takvo ponašanje investitora sankcionisalo. Podsećaju da je Jastrebac jedini proizvođač pumpi na Balkanu, sa tradicijom dugom 100 godina. Sada, umesto njega, postoje fantomske firme, a radnicima, koji su uglavnom na Birou za zapošljavanje, duguje se šest zarada – kažu oni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
