Kooperanti od Vardara pa do Triglava

O značaju ove sajamske manifestacije za industrijski i tehnološki razvoj kako Srbije tako i država u okruženju govori i podatak da su Šumadija sajam posetili i predstavnici Auto-mehanike iz Frankfurta, inače najvećeg sajma iz oblasti auto-industrije na svetu. Kako su većinu učesnika Sajma činile firme sa prostora nekadašnje Jugoslavije, koje susvojevremeno tesno sarađivale sa nekadašnjom Zastavinom fabrikom automobila, logično se nameće pitanje da li će i kompanija Fijat automobili Srbija, poput nekadašnje Zastave, moći da preuzme ulogu svojevrsnog integratora privrednog prostora bivših jugoslovenskih republika, koje sada čine Zapadni Balkan, ili Jugoistočnu Evropu.

Ako je suditi prema procenama analitičara Kragujevac će, zahvaljujući najmodernijoj Fijatovoj fabrici za proizvodnju više od 300.000 automobila godišnje, već za godinu-dve izrasti u industrijskog lidera Jugoistočne Evrope. Da bi automobilska industrija, koju mnogi nazivaju „majkom svih industrija“ jer podstiče razvoj i drugih delatnosti, mogla da postane faktor povezivanja između nekadašnjih partnera govori ne samo „gužva“ na prošlonedeljnom sajmu već i sve učestalije posete delegacije gradova sa prostora bivše Jugoslavije koje žele da uspostave ekonomsku i druge oblike saradnje sa centrom Šumadije. Najviše delegacija dolazi upravo iz onih gradova u kojima su locirani industrijski kapaciteti za proizvodnju auto-komponenti ili kompanije za transport gotovih automobila. Tako je, recimo, u okviru Đurđevdanskih svečanosti kojima je obeležen 6. maj – Dan grada, potpisan sporazum o saradnji između Kragujevca i Bara. Okosnicu tog sporazuma čini saradnja kompanije Fijat automobili Srbija i Luke Bar. Crnogorci ne kriju da su veoma zainteresovani za plasman automobila proizvedenih u Kragujevcu na evropsko i američko tržište preko Luke Bar. Podsećanja radi, preko te luke je u drugoj polovini 80-ih i početkom 90-ih prošloga veka u Ameriku otpremljeno više od 142.000 Zastavinih „jugića“. Crnogorska strana, za uzvrat, najavljuje povećani uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Srbije.

Za prevoz Fijatovih novih modela na prekomorska inostrana tržišta najozbiljnije je zainteresovana i slovenačka Luka Kopar, čiji predstavnici poručuju da niko na Jadranu nema bolje uslov e za tu vrstu transporta. Rukovodioci Luke Kopar takođe su nedavno, zajedno s predstavnicima drugih slovenačkih kompanija, boravili u Kragujevcu gde su im menadžeri Fijatove fabrike predstavili svoje planove. Koja će od dveju velikih jadranskih luka dobiti prednost u poslu sa Fijatom znaće se uskoro, preciznije početkom naredne godine kad u Kragujevcu startuje serijska proizvodnja novih modela automobila. Procenjuje se da će Luka Bar, po svemu sudeći, morati da pričeka završetak rekonstrukcije pruge Beograd – Bar. Za razliku od luka Bar i Kopar koje će, zbog prirode posla kojim se bave, uspostaviti direktneposlovne odnose sa kompanijom Fijat automobili Srbija, većina onih firmi sa prostora bivše Jugoslavije koje proizvode auto- delove najverovatnije će eventualnu saradnju sa Fijatom morati da uspostavljaju indirektno, odnosno posredstvom glavnih Fijatovih kooperanata, iliće čak biti svrstani u Fijatove dobavljače drugoga reda. Jer, ne zaboravimo, Fijat će u Kragujevac dovesti multinacionalne i inostrane kompanije kao što su Džonston kontrol, Manjeti mareli, HTL, Promo manjeto, Siže koje se bave proizvodnjom sedišta, točkova, branika i blatobrana, kao i enterijera vozila, mehaničkih sklopova…

Zainteresovanost za saradnju s glavnim Fijatovim kooperantima iskazali su i nekada značajni kooperanti Zastave poput proizvođača elektropozicija – fabrike „Rudi Čajavec“ iz Banjaluke ili A.D. Plastika iz Solina (bivša Jugoplastika), koji ima fabriku u Rumuniji gde proizvodi delove od plastike za „dačiju“. Firma iz Solina bi, bez obzira na to što će francuski Siže u Kragujevcu proizvoditi krupne delove od plastike za Fijatove automobile, takođe mogla da bude kooperant kragujevačke fabrike, pošto velike automobilske kompanije neretko uspostavljaju saradnju sa više proizvođača istih pozicija.

Slovenci najrevnosniji

Procenjuje se da će većina firmi iz bivših jugoslovenskih republika uglavnom biti angažovana kao podizvođači Fijatovih kooperanata prvoga reda, ili kao alternativni dobavljači. Slovenačko-srpska firma TPV Šumadija, koja je svoj pogon locirala u kragujevačkoj industrijskoj zoni Servis 2, već je angažovana na izradi nekoliko delova od metala za jednog od Fijatovih kooperanata. Slične poslovne aranžmane mogu da očekuju i ostala slovenačka, hrvatska, bosanska i srpska preduzeća čiji su predstavnici prošle nedelje započeli pregovore s glavnim Fijatovim kooperantima. Čini se da su najrevnosnije slovenačke kompanije, od kojih su se neke (Grah automative, TPV, Unior i druge) već pozicionirale u Šumadiji.