Kostić: Zbog Hajdina nismo odustajali od prelaska na drugu stranu reke

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Neka je večna slava velikom graditelju.
   Izbegao 1941. od ustaškog noža sa 18 godina, došao u Beograd, iz Beograda predavao i gradio po svetu, i uvek se vraćao.
   Njegov most „Sloboda“ srušen je na rodjendan Hajdina.
   Hvala mu za most na Adi.

   Na pitanje kako bi voleo da ga pamte, odgovorio je šaljivo:
   – Izgleda da će me najviše pamtiti po mostovima. Ja sam kao onaj iz vica kada su ga pitali da li je čitao “Na Drini ćuprija”, a on odgovorio: “Šta čitao, ja sam po njoj hodao.”
   Ne znamo koga smo imali, baveći se polusvetom prodje nam život.
   Neka Vam je laka zemlja, profesore.

   1. Upravo tako.
      Vecna mu slava.

   2. Šta ćito – hodo!

      Postoje neke fraze koje se ponavljaju i ponavljaju. I uvek ih spominju navodno prisutni …
      „Dali mi pečurke mački. Kad nam se učinilo da umire – ispovraćasmo se. Međutim, maca se omacila!“ Tra-la-la!

      A o profesoru Hajdinu sve naj-najbolje!