Kucanje na otvorena vrata tržišta Evropske unije

Ona je predsedniku Borisu Tadiću obećala „čvrstu podršku“ na putu Srbije ka evropskim integracijama. Ali, zašto je za Srbiju toliko značajna deblokada primene jednog ugovora koji, zapravo, faktičko stanje, a reč je o preferncijalnom aranžmanu koji važi za izvoz domaće robe na tržište EU, samo stavlja u pravni okvir? Ili je možda važnije, kakvi su efekti jednostrane primenene Prelaznog trgovinskog sporazuma koji proizvođači i potrošači u Srbiji testiraju već nešto više od devet meseci?

– Tačno je da odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma neće doneti veliku korist našim izvoznicima čiji proizvodi, još od 2001. godine, stižu na tržište EU oslobođeni carine. Ali, činjenica je takođe da je za razliku od preferncijalnog režima koji je zasnovan na političkoj dobroj volji i može u svakom trenutku da bude suspendovan, Prelazni sporazum obavezujući dokument kojim se postojeći trgovinski odnosi formalizuju. Ilustracije radi, odmrzavanje sporazuma neće doneti povećanje kvote za izvoz, recimo, junećeg mesa, ali mi ni odobrenu kvotu od oko 8.700 tona godišnje ne možemo da iskoristimo jer nemamo dovoljno junetine za izvoz – kaže za Danas Mihailo Crnobrnja, profesor FEFA.

On veruje da će do odmrzavanja sporazuma uskoro doći „jer su predstavnici većine zemalja EU procenili da bi dalje kažnjavanje Srbije bilo kontraproduktivno“. Zato Nemačka i Francuska, smatra Crnobrnja, vrše blagi politički pritisak na Holandiju da bude popustljivija, utoliko pre što će na dugom putu do EU biti još prilike da „zavrću ruku“ Srbiji. Na pitanje da li je odluka Srbije o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma bila ishitrena, naš sagovornik ističe da je to, u tom trenutku, bio najbolji potez koji je doneo značajne političke poene.

– Ako govorimo o efektima te odluke na privredu, onda se oni izražavaju kroz veću konkurenciju, a to je upravo ono što smo želeli da postignemo. Jer biti na 93. mestu (po konkurentnosti), na listi od 134 zemlje, prilično je obeshrabrujući podatak. S druge strane, primenom sporazuma izvršen je pritisak na preduzeća da povećaju produktivnost i da budu konkurentnija na inostranom tržištu što bi trebalo da rezultira boljim izvoznim rezultatima i većim deviznim prilivom – kaže Crnobrnja.

Prema oceni Aleksandra Stevanovića, saradnika Centra za slobodno tržište, deblokada Prelaznog trgovinskog sporazuma donela bi Srbiji još poneki politički poen ali u ekonomskom smislu to neće popraviti poziciju srpskih izvoznika čiji proizvodi, uglavnom, ne zadovoljavaju visoke standarde evropskog tržišta.

– Bitno je, međutim, naglasiti da su nam neke zemlje preporučile da ne podnosimo kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, već da sačekamo da se prethodno odmrzne Prelazni sporazum. U tom kontekstu posmatrano deblokada nije samo formalnost. To bi, takođe, dalo dodatni impuls bržem otvaranju tržišta i povećanju konkurencije. Inače, jedan od ciljeva svake trgovinske liberalizacije jeste da se lošim firmama pruži šansa da se prilagode novim uslovima poslovanja, ili da propadnu, a dobrim da budu još bolje. To, u krajnjem slučaju, znači i efikasnije uklapanje Srbije u međunarodnu podelu rada – komentariše Stevanović.

Na opasku da primena Prelaznog trgovinskog sporazuma podrazumeva i postepeno snižavanje carina na uvoznu robu pa samim tim i manje prihode u budžetu, Stevanović kaže da iz ugla potrošača posmatrano, liberalizacija tržišta znači mogućnost da se dođe do jeftinijih proizvoda i usluga. „To što će u budžetu, zbog slabijeg priliva sredstava od carina, biti manje novca, ne bi trebalo da brine potrošače jer, država postoji radi građana a ne građani radi države, kako se to često pogrešno tumači“.

Sudeći prema oceni Vensana Dežera, šefa delegacije Evropske komisije, koji je prošle nedelje posetio Privrednu komoru Srbije, srpske kompanije mogle bi uspešno da posluju na tržistu Evropske unije od oko 500 miliona potrošača, ali preduslov za to je da poslovanje usklade sa standardima EU. „S druge strane, postoji dobra osnova za razvoj konkurentnosti, utoliko pre što je Srbija uspela da se, zahvaljujući primeni CEFTA sporazuma, nametne kao značajan igrač u regionu. Uspešan nastup na tom tržištu trebalo bi proširiti i na Evropsku uniju, a odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma moglo bi da odigra značajnu ulogu u tom procesu.Važno je da se kompanije u Srbiji, posebno mala i srednja preduzeća, dobro pripreme za to“, smatra Dežer. Obeshrabrujuće, međutim, deluje izjava Miloša Bugarina, predsednika Privredne komore Srbije da je mali broj domaćih kompanija koje mogu da odgovore izazovima evropskog tržišta. „Činjenica je da veći deo srpske privrede čine mala i srednja preduzeća, čije je poslovanje poljuljala svetska ekonomska kriza, mada ne treba zanemariti ni problem tehnološkog zaostajanja“, kaže Bugarin.

„Blagodeti“ primene Prelaznog trgovinskog sporazuma trebalo je najpre da se osete na tržištu robe široke potrošnje, takav je bar bio slučaj sa Slovenijom i Hrvatskom gde su cene većine proizvoda pale, ali osim nešto raznovrsnije ponude, teško da se može govoriti o nekom drastičnijem pojeftinjenju. Inače, Prelaznim trgovinskim sporazumom sa Evropskom unijom koji je Srbija počela da primenjuje 1. februara predviđeno je da se u narednih šest godina postepeno liberalizuje trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Precizirano je, takođe, da će carina za uvoz proizvoda koji se nalaze na listi „najosetljivijih“ (nameštaj, obuća, oružje, keramički proizvodi, staklo, gvožđe…), u prvoj godini primene sporazuma, iznositi 85 odsto dosadašnje. Kad je reč o „veoma osetljivim“ proizvodima carina bi, u naredne četiri godine, trebalo postepeno da se smanjuje, i to najpre na 80 odsto carinske stope primenjivane 2008, zatim na 60, pa na 40 i najzad na 20 odsto, da bi posle 2013. godine bila ukinuta. Na toj listi su sapun i razni proizvodi hemijske industrije, plastične mase, prirodna i veštačka krzna, kaučuk, drvo i proizvodi od njih, zatim proizvodi od kamena, gipsa, cementa, železnički i tramvajski vagoni i igračke. Carine na „osetljive proizvode“, smanjivale bi se u naredne tri godine, odnosno do 2011. godine – u prvoj godini na 70 odsto, a zatim na 40 odsto sadašnje carinske stope.U toj grupi su so, mineralna goriva i ulja, šeširi i kape, vozila za sneg, golf vozila, kao i merni, kontrolini, precizni, medicinski i hirurški instrumenti i aparati. Carine su ukinute na uvoz živih životinja za uzgoj i priplod kao i na neke poljoprivredne artikle koji se ne proizvode u Srbiji (tropsko voće, začini i neke vrste semenske robe. Carinske stope na ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode, u prvoj godini primene Sporazuma, kretaće se između 80 i 95 odsto prethodno važećih.

A sve je počelo 2001. godine uspostavljanjem tehničkog dijaloga sa Evropskom komisijom. Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju koji je parafiran 2007. godine, počeli su u novembru 2005. Sporazum o stabilizacioji priduživanju Srbije Evropskoj uniji i Prelazni trgovinski sporazum potpisani su 29. aprila 2008. godine u Briselu, a u Skupštini Srbije ratifikovani su 9. septembra. Nade srpskih zvaničnika da je sve spremno za ratifikaciju SSP-a i Prelaznog trgovinskog sporazuma raspršile su se 15. septembra 2008. kad je Savet ministara EU procenio da se još nisu stekli uslovi za to. Ako je za utehu i Hrvatska je na početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji čekala četiri godine, da ne govorimo o Turskoj koja na prijem u evropsku zajednicu čeka već 36 godina.

Mihailo Crnobrnja, profesor FEFA

Tačno je da odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma neće doneti veliku korist našim izvoznicima čiji proizvodi, još od 2001. godine, stižu na tržište EU oslobođeni carine. Ali, činjenica je takođe da je za razliku od preferncijalnog režima koji je zasnovan na političkoj dobroj volji i može u svakom trenutku da bude suspendovan, Prelazni sporazum obavezujući dokument kojim se postojeći trgovinski odnosi formalizuju.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište

Predstavnici nekih od zemalja EU preporučili su nam da ne podnosimo kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, već da sačekamo da se prethodno odmrzne Prelazni sporazum. U tom kontekstu posmatrano deblokada nije samo formalnost. To bi, takođe, dalo dodatni impuls bržem otvaranju tržišta i povećanju konkurencije. Inače, jedan od ciljeva svake trgovinske liberalizacije jeste da se lošim firmama pruži šansa da se prilagode novim uslovima poslovanja, ili da propadnu, a dobrim da budu još bolje.

Negativni efekti

Uprkos uveravanjima da su negativni efekti primene Prelaznog sporazuma minorni u odnosu na sve prednosti koje povećanje konkurencije donosi, podaci Uprave carina govore da je u periodu od 1. januara do 29. oktobra naplaćeno nešto više od 202 milijarde dinara ili 17,43 odsto manje u odnosu na isti period lane. Budžetom za 2009. godinu predviđeno je da se na ime carinskih dažbina naplati oko 42,6 milijardi dinara a do kraja oktobra u državnu kasu slilo se oko 38,9 milijardi ili 91,40 odsto od planiranog iznosa. Situacija je nepovoljnija kad je reč o porezu na dodatu vrednost na robu iz uvoza gde je realizovano oko 69,75 odsto plana. Preciznije rečeno, predviđena je naplata 198,1 milijarda a naplaćeno je oko 138,2 milijarde dinara.