Posle jedne neuspešne privatizacije zrenjaninska fabrika lekova – Jugoremedija, čijih se 58 odsto akcija nalazi u rukama malih akcionara a preostalih 42 odsto u vlasništvu države, priprema se za izbor novog strateškog partnera. Procenjuje se da bi već u junu moglo da se izađe sa ponudom za privatizaciju a do tada bi trebalo da budu poznati detalji u vezi sa vrednošću kapitala.
Izvesno je, međutim, da većinski vlasnik akcija, a to su radnici i mali akcionari, neće ući u prodaju fabrike ukoliko se pokaže da ne mogu da postignu cenu veću od 20 evra po akciji. Prema našim saznanjima na listi potencijalnih kupaca su i grčka firma Alapis kao i američki Alvorgen na čelu sa biznismenom Robertom Vestmanom. Od prvog čoveka Jugoremedije Zdravka Deurića, saznajemo takođe da je promena konsultantske kuće (pre desetak dana, sa revizorskom kućom Fokus tim iz Beograda, potpisan je sporazum o preuzimanju tenderske dokumentacije), dodatno usporila pripreme za tendersku prodaju. U međuvremenu, započeta je rekonstrukcija odeljenja mikrobilogije a planirana je i obnova ampulnog odeljenja.
– U proširivanje i obnovu proizvodnje Jugoremedija je do sada uložila oko devet miliona evra, pri čemu je trećina sredstava obezbeđena iz sopstvenih izvora a dve trećine iz kredita Hipo-Alpe-Adrija banke koji je odobren sa rokom otplate od sedam godina i uz period mirovanja od dve godine. Ulaganje je bilo neophodno radi dobijanja GMP sertifikata koji otvara vrata tržišta Evropske unije ali i podiže vrednost akcija. Upotrebnu dozvolu za proizvodnju lekova i GMP dozvolu za naše tržište već smo dobili a u narednih mesec dana apliciraćemo za GMP sertifikat za izvoz lekova na evropsko tržište – dokumentaciju nam priprema jedna austrijka kuća za licenciranje čvrstih formi. Svesni smo konkurencije i zato ne želimo da se na tome zaustavimo. Zatražili smo i finansijsku pomoć države i računamo na pozitivan ishod pregovora sa ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem – objašnjava Deurić.
Prema njegovim rečima, investiceje znače otvaranje novih radnih mesta a ulaganje u ampulno odeljenje šansa je za 130 radnika Jugormedije zaposlenih u tom pogonu da i u narednom periodu mogu računaju na potpunu uposlenost kapaciteta. Deurić ističe da su zaposleni (njih 450) odlučili da se odreknu dobiti i dela zarade kako bi obnovili pogone i time obezbedili sigurnu budućnos fabrike. „Bili smo spremni za velika odricanja, čak i da 14 meseci odemo na prinudni odmor kao i da primamo 60 odsto zarade, samo da bismo fabriku postavili na zdrave noge. I efekti se već vide jer se 70 odsto sadašnje proizvodnje odvija u novom odeljenju čvrstih formi“, naglašava Deurić.
Pre oko tri godine, preciznije 1. marta 2007, radnici su preuzeli upravljanje Jugoremedijom i to je danas jedina farmaceutska kuća u Srbiji sa uprvljačkom strukturom koju čine mali akcionari i radnici. Ovakav odnos snaga rezultat je petogodišnje borbe zaposlenih kako sa prethodnim vlasnikom, tako i sa državom, za poništavanje privatizacije.
Neprijatno iskustvo
Jugoremedija je u septembru 2002. godine prodata niškom biznismenu Jovici Stefanoviću, vlasniku makedonske kompanije Jaka 80, koji obavezu investiranja nije ispunio. Privatizacija je nakon niza radničkih protesta poništena a radnici su u aprilu 2007. preuzeli rukovođenje fabrikom. Višegodišnji spor oko vlasničkih prava između Jugoremedije i makedonske firme Jaka 80 rezultirao je vansudskim poravnanjem i to tako što je uz Remevitu, koja nije više zrenjaninska firma, u Niš otišlo i 30 odsto sirupa a Jugoremedija je imala obavezu da isplati 130 miliona dinara. Zauzvrat Jugoremedija je dobila većinski paket od 74 odsto akcija u hemijskoj industriji Luksol.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
