Kupci praznih džepova

Ekonomski analitičari upozoravaju da tendencije na svetskom tržištu kapitala ostavljaju trag kako na dešavanja na Beogradskoj berzi, tako i na priliv stranih investicija u Srbiju. Investitori, odnosno banke, iščekuju ishod krize i, procenjujući njene domete, čuvaju slobodna sredstva na svojim računima. Ne ulažući sredstva čuvaju sopstvenu likvidnost, dok na drugoj strani, zbog smanjenja ponude i većeg rizika, gotov novac na tržištu poskupljuje. Jedna od stvari koja će sasvim sigurno uticati na smanjenje ulaganja u Srbiju jeste i pad investicionog rejtinga, koji na strane investitore deluje obeshrabrujuće, kao i odluka Brisela da ne odmrzne Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Imajući u vidu činjenicu da očuvanje poverenja investitora ili njihovo povlačenje ima povratan uticaj na likvidnost tržišta, razvoj i negovanje tog poverenja trebalo bi da bude jedan od glavnih ciljeva države koja želi da razvija tržište kapitala i privlači svež novac za razvoj privrede, smatraju ekonomisti. Uz to, na berzi se još čeka na izlazak akcija tzv. „blu čip“ kompanija poput Telekoma, Elektroprivrede Srbije i Naftne industrije Srbije, kao i drugih državnih hartija, poput municipalnih obveznica i obveznica za popunu budžetske kase. Pritom, treba podsetiti na činjenicu da su na vanberzanskom tržištu Beogradske berze isključivo preduzeća koja su tu dospela pod pritiskom zakona.

Knjaz čeka kraj oluje

Da dešavanja na svetskoj finansijskoj sceni utiču i na domaće tržište, pokazuje reakcija investicionog fonda Salford kapital partners, u kojem su odlučili da odlože prodaju kompanije Knjaz Miloš. Takvu odluku u Salfordu pravdaju vanrednim događajima na američkom finansijskom tržištu. Rade Pribićević, direktor za korporativne i regulatorne poslove Danjub fuds grupe, u izjavi za Danas potvrdio je da Salford ostaje do daljnjeg vlasnik kompanije Knjaz Miloš.

– Procenili smo, imajući u vidu događanja na svetskom finansijskom tržištu, da je trenutak da stopiramo postupak prodaje jer Salford nije u situaciji da mora da proda Knjaz Miloš. Odluka o zaustavljanju prodaje ima veze sa globalnom finansijskom krizom čije posledice su nedostatak slobodnog kapitala, ali i njegovo poskupljenje. Za kupovinu Knjaz Miloša ima interesenata i među kompanijama svetskog formata i zato ćemo još sačekati – naglašava Pribićević.

On ističe da će Salford u međuvremenu nastaviti da radi na podizanju vrednosti kompanije. Za kupovinu Knjaz Miloša pored Pepsija, zainteresovanost su pokazale kompanije Danon, Koka-kola, Karlsberg i italijanski proizvođač mineralnih voda Peligrina.

Konsultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević slaže se da dešavanja na svetskoj finansijskoj sceni nisu mimoišla domaće finansijsko tržište.

– Dešavanja na svetskom finansijskom tržištu svakako su jedan od važnih faktora za investitore, mada nisu od presudnog značaja. Međutim, kretanja u svetu su se „iskombinovala“ sa događanjima kod nas. U međuvremenu, stigla je neprijatna vest da se Srbija po stepenu korupcije našla na 85. mestu u svetu, odnosno da se nalazi u društvu zemalja koje imaju velike probleme sa korupcijom. Problem je i to što parlament ne funkcioniše na pravi način, a sve to su polazne činjenice za investitore. Kad je reč o odlaganju prodaje pojedinih firmi, kao što je, recimo, Knjaz Miloš, činjenica je da nije pravi trenutak za taj posao. Na Beogradskoj berzi je primetan pad vrednosti akcija kompanija i logično je da Salford sačeka povoljniju priliku – kaže Kovačević.

Kad je reč o ideji ministra ekonomije Mlađana Dinkića da se „pažljivo bira trenutak za prodaju Telekoma“, Kovačević ocenjuje da ta kompanija nije spremna za prodaju, prvenstveno zbog naših, unutrašnjih problema. Telekom je najvećim delom (80 odsto) u vlasništvu PTT Srbija i trebalo bi izmeniti propise kako bi se omogućila privatizacija jer, ako bi privatizacija protekla bez promene propisa, sredstva od prodaje pripala bi preduzeću PTT Srbija, kaže Kovačević. On podseća da ima različitih mišljenja o tome da li treba ili ne treba privatizovati javna preduzeća i da se, za razliku od Telekoma, ne priprema privatizacija drugih vrednih javnih preduzeća poput, recimo, EPS-a.

U senci politike

Nenad Gujančić, glavni broker Sinteza invest grupe, u izjavi za Danas kaže da svetska finansijska kriza tek sada, posle godinu dana, pokazuje posledice na finansijskim tržištima. Najznačajnije posledice dogodile su se u septembru kada je došlo do kolapsa američkog finansijskog sistema i bankrota nekoliko investicionih banaka koje su bile „okosnica“ Volstrita.

– Za kompanije kao što su Knjaz Miloš ili Telekom, koje nemaju direktan „dodir“ sa finansijskom krizom, to znači da bi u slučaju prodaje potencijalni kupci teško našli potreban novac. Jednostavno, kriterijumi za bilo kakvu pozajmicu ili investiciju sada su mnogo stroži i ono što bi u normalnim uslovima koštalo 100 dinara, u ovoj situaciji ima daleko nižu cenu. Zato je za vlasnike, a pogotovo za državu, dobro da ako ima vremena sačeka „bolja vremena“. Sada je jasno da su u proleće 2007. godine pojedine firme prodate po cenama koje su daleko iznad sadašnjih cena. Recimo, lane je prodata A banka, bivša Alko banka, za oko 100 miliona evra, što je za tadašnje uslove bila realna cena. Međutim, sada bi ta cena bila teško ostvariva – kaže Gujančić.

Naš sagovornik podseća da se, u situaciji kada tržište kapitala „cveta“ i kada novca ima napretek, kompanije prodaju po višim cenama, ali u slučaju recesije kriterijumi za investicije su mnogo stroži. „Pretpostavljam da vlasnici kompanija, u ovom slučaju Knjaza Miloša, smatraju da prodajom ne bi dobili planiranu cenu i da su zato prolongirali prodaju“, kaže Gujančić. On ukazuje da će kriza imati uticaja i na privatizaciju velikih javnih preduzeća koja bi trebalo da postanu akcionarska društva i čije akcije će se u narednim godinama naći na Beogradskoj berzi. Gujančić ističe da će, ako se u trgovanje uključe hartije od vrednosti kompanija poput Telekoma i EPS, biti poboljšana ponuda kvalitetnih hartija, ali izražava sumnju da bi se u ovom trenutku time značajnije povećao obim trgovanja jer ni za akcijama javnih preduzeća ne bi bila povećana tražnja, pa ne bi došlo ni do rasta vrednosti tih hartija od vrednosti.

Naš sagovornik podseća da su simptomi krize na domaćem terenu bili zasenjeni političkim problemima. Moguće posledice mogu da budu drastične iako banke koje posluju u Srbiji nisu imale plasmane u bezvredne, hipotekarne papire. Međutim, posledice će biti očigledne zbog usporenog vraćanja poverenja investitora u finansijski sistem, odnosno tržište kapitala. To je očigledno na primeru dinara, koji kao domaća valuta još uvek ne uživa dovoljno poverenje štediša s obzirom na to da je i pored isplativije štednje u dinarima (zbog viših kamatnih stopa), čak 90 odsto štednje u stranoj valuti.

Svet je globalno selo

– Poredeći kretanja na berzama u okruženju, možemo videti da su, recimo, na Zagrebačkoj berzi u ponudi akcije hrvatskog Telekoma čija je vrednost posle početne visoke cene veoma pala, a ni akcije slovenačkog Triglav osiguranja nisu pretereno cenjene. Svet je, sudeći prema najnovijim dešavanjima, „globalno selo“ u kojem i marginalna tržišta poput našeg imaju dodira i osećaju efekte svetskih događanja. Razlog je jednostavan, glavni igrači na domaćem tržištu, takođe, su stranci i kada oni zapadnu u krizu, ona se indirektno reflektuje i kod nas – kaže Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza invest grupe.