Legalizaciju za 100 evra obećavali Velimir Ilić, Zorana Mihajlović…: Svako malo novi zakon, a nelegalnih objekata sve više

Državni zvaničnici najavili su ovih dana novi zakon koji bi trebalo da reši problem legalizacije objekata i da zaustavi nelegalnu gradnju u Srbiji.

O novitetima pričali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević, a poručeno je da će legalizacija ići brzo i da će, pre svega, biti jeftina.

Novi zakon pod nazivom „Konačno svoji na svome“ trebalo bi da ubrza proceduru legalizacije oko 4,8 miliona nelegalnih objekata u Srbiji, a njegovo stupanje na snagu očekuje se već tokom oktobra ove godine.

Pored toga što bi zakon trebalo da donese brz i jednostavan način da građani legalizuju svoje nelegalno građene objekte, ono što je još bitnije, jeste da će to biti jako povoljno.

Pa je tako Vučić naglasio da će legalizacija za oko 70 odsto objekata u Srbiji iznositi svega 100 evra, a da će, recimo, najskuplji biti stan na Terazijama od 200 kvadrata, za koji će biti potrebno 1.000 evra.

Dakle, to bi trebalo da znači da građani dobiju punu pravnu sigurnost nad svojom imovinom, odnosno uknjiženje, pravo nasleđivanja, mogućnost hipoteke…

S druge strane, poruka države je da je ovo poslednja šansa da se ti objekti legalizuju, jer će zakon predviđati stroge mere protiv buduće bespravne gradnje. Taj problem se, međutim, neće rešavati rušenjem, već će svaki novi nelegalni objekat automatski preći u vlasništvo države.

Ako se vratimo unazad, videćemo da je problem sa nelegalnim objektima decenijama aktuelan u Srbiji, a umesto da se smanjuje, samo se širi.

Naime, vlasti u Srbiji pokušale su da reše ovaj problem još devedesetih godina kada je bilo nekoliko stotina hiljada nerešenih predmeta legalizacije. Međutim, danas, 2025. godine imamo ih gotovo pet miliona.

Na svakih nekoliko godina donošeni su novi zakoni, smišljane nove taktike, prećeno je da će se rušiti, da više nema nelegalne gradnje, ali sve je ostalo samo na tome, a problem je postajao sve veći.

Podsetimo, prvi zakon o legalizaciji donesen je još davne 1997. godine, od tada smo imali nove zakone i izmene i dopune na svakih nekoliko godina.

Redom od 2003, pa preko 2006, zatim 2009, 2011, 2013, 2015, 2018, pa preko 2020, 2023. godine do danas imali smo uvek neke izmene, nove zakone i promene. I gotovo uvek ista obećanja, da će to rešiti problem brzo i jeftino.

Davne 2009. godine, tadašnji ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je da će novousvojeni propisi uvesti red i omogućiti “masovnu, jeftinu i efikasnu legalizaciju” bespravnih objekata.

Zatim smo imali izjavu nekadašnjeg ministra Velimira Ilića 2013. godine, koji je kazao da će novi zakon “omogućiti upis prava vlasništva za oko 1,3 miliona objekata u Srbiji”. Ilić je istakao da je ovo trajno rešenje i da su odbačene ranije komplikovane procedure, te da je sada dovoljan upis u katastar uz osnovnu dokumentaciju, dok će imovinsko-pravni odnosi morati da se reše u roku od dve godine.

On je još pre toga poručio da će svi nelegalno sagrađeni objekti u Srbiji biti katastarski uknjiženi i na taj način steći status legalnih objekata, a da će prosečna cena uknjiženja za kuću iznositi oko 100 evra.

Posle toga smo imali novi zakon 2015. godine, kada je gotovo identične poruke kao što slušamo danas, slala tadašnja ministarka Zorana Mihajlović.

„Želimo da uvedemo red u građevinarstvo i stavimo tačku na problem legalizacije. Hoćemo na brz i jeftin način da sprovedemo legalizaciju“, izjavila je ona tada.

Mihajlović je podsetila da je to šesti zakon o legalizaciji u prethodnih 18 godina i poručila da “više neće biti novih zakona i produžavanja rokova”. Takođe je naglasila da nijedan raniji zakon nije zaustavio bespravnu gradnju, te da se ovom reformom uvodi nulta tolerancija na nove nelegalne objekte.

Dodatno, ona je objasnila da novi zakon o legalizaciji predviđa da je za legalizaciju porodične kuće do 100 metara kvadratnih u Beogradu potrebno prosečno oko 100 evra.

Dakle, poruke o brzoj i jeftinoj proceduri za rešavanje nelegalnih objekata i nultoj toleranciji za bespravnu gradnju građani slušaju već decenijama, ali ozbiljnih pokušaja nije bilo. Danas se građanima opet obećava isto, sa jednakim žarom, samo sa novom ministarkom na čelu resora.

Nagrađeni za nelegalnu gradnju

Određena rešenja koja su ranije usvajana, izazvala su pravne sporove. Ustavni sud Srbije se 2012. godine oglasio povodom odredbi o legalizaciji i presudio da ključni delovi tadašnjeg zakona nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Konkretno, utvrđeno je da je uspostavljen dvojni režim, odnosno redovna procedura za one koji grade legalno naspram vanredne naknadne legalizacije za one koji su gradili nelegalno, što je, prema njihovoj oceni, narušilo načelo jednakosti građana.

Država je, umesto da ruši bespravno sagrađene objekte kako zakon nalaže, tim odredbama praktično nagrađivala prekršioce dajući im povoljniju mogućnost da naknadno dobiju dozvole. Sud je zaključio da takve povlastice za nelegalne graditelje krše ustavnu jednakost, jer su građani koji su poštovali proceduru bili dovedeni u nepovoljniji položaj.

Kada se to uzme u obzir, nameće se pitanje da li se isto ponavlja i danas.

Nelegalna gradnja je još od 2001. godine krivično delo, ali uprkos tome vlasti su kontinuirano davale mogućnost ozakonjenja umesto sprovođenja sankcija, što je stvorilo pravnu konfuziju na koju je Sud posebno ukazao.

I građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas podseća da ovaj predlog predsednika predstavlja već viđenu poruku Velimira Ilića, gde je isto pričao o 100 evra za legalizaciju kuće.

„Razlika je u tome što ‘borba’ za legalizaciju i ozakonjenje divlje gradnje nije uspela u zadnjih deset godina da izađe na kraj sa nešto preko milion nelegalnih objekata, tako da je ovo obećanje predsednika o rešavanju blizu pet miliona nelegalnih objekata, koliko ih ima sada, u samo par meseci, u najmanju ruku smešno“, ukazuje on.

Dašić navodi da su problemi i propusti u sprovođenju procesa legalizacije u Srbiji brojni, složeni i da su imali dalekosežne posledice po društvo, privredu i pravosuđe.

„Proces je pokrenut sa plemenitom namerom, da se reši ogroman broj nelegalnih objekata, ali je u praksi otkrio duboke sistemske nedostatke“, tvrdi naš sagovornik.

Kako kaže, trenutno važećim Zakonom o ozakonjenju objekata  iz 2015. godine pojam ozakonjenja nije definisan, kao što je prethodnim zakonom definisan pojam legalizacije.

„Prethodni zakon legalizaciju definiše kao naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat ili deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole. S druge strane, tumačeći zakon o ozakonjenju možemo zaključiti da ozakonjenje objekata predstavlja naknadno odobrenje izvedenih radova za objekat ili deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole. Dakle, razlika je u tome što se postupkom legalizacije naknadno dobijala građevinska ili upotrebna dozvola, što je dalje omogućavalo upis u katastar nepokretnosti po redovnoj proceduri“, objašnjava Dašić.

Upotrebna dozvola garantuje sigurnost korišćenja objekta, što je bilo omogućeno legalizacijom, podseća on.

„Ozakonjenjem se, s druge strane, ne dobija naknadno ni građevinska, niti upotrebna dozvola, već se samim rešenjem o ozakonjenju stiče uslov za upis u registar katastra nepokretnosti“, pojašnjava.

Dašić ukazuje da postoje i brojni problemi u vezi sa sporovima pred Ustavnim sudom oko konverzije i restitucije.

„Da ne pominjem čuveni član Zakona koji propisuje da nije moguće ozakoniti objekte koji nisu postojali na ortofoto snimku“, navodi on.

Proces legalizacije u Srbiji je, prema njegovom mišljenju, bio nužno zlo sa kojim se moralo suočiti, ali je „nažalost sproveden na najgori mogući način“.

„Umesto da se krene putem sveobuhvatne analize i rešavanja slabih tačaka postojećeg zakonskog rešenja, ova vlast se okrenula kratkoročnim rešenjima dugoročnih problema, najverovatnije zbog dva razloga. Prvi je predizborni, gde je neophodno uraditi bilo šta da bi se povratio barem neki procenat podrške, kroz sve moguće populističke mere. Drugi i glavni se odnosi na zadovoljavanje interesa SNS povezanih tajkuna i ozakonjenje njihovih desetina i desetina hiljada kvadrata koje su napravili bez dozvola“, upozorava Dašić.

Naš sagovornik sumnja na potencijalnu povezanost i sa Ekspo projektom.

„Ukoliko se jasno ne definiše, recimo, rok trajanja ovog zakona, moguće je da će se sva gradnja oko Ekspo podvesti pod ovaj propis. A svi znamo koliko predsednika ‘žulja’ nedostatak ‘majčinog sina koji bi sada hteo nešto da potpiše’, nakon raspada sistema napredne ugradnje u infrastrukturne projekte“, ukazuje on.

Ono što Srbiji treba, kako smatra Dašić, nije nova legalizacija, već dosledna primena postojećih zakona, jačanje kapaciteta inspekcija, brzo i efikasno sudsko gonjenje kršilaca i restitucija prava oštećenim vlasnicima zemljišta.

„Ozakonjavanje bezakonja je tu kao jedna od zadnjih predizbornih slamčica za koje se hvata naš predsednik, u pokušaju sprečavanja političke legalizacije Srbije“, zaključuje.

Profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović smatra da je ovo još jedan predizborni akt.

„Izbori će najverovatnije u decembru ili januaru. Plate i penzije idu gore, a sve što ste ilegalno gradili će biti časkom legalizovano“, ukazuje on.

Prema njegovom mišljenju, iza ovog zakona ne stoji stvarna želja da se problem reši.

„Svi ti potezi služe samo za vraćanje rejtinga i uveravanje građana da samo on može da ‘reši’ probleme“, zaključuje Filipović.