Mali izneo cifru koja bolje zvuči: Otkud niže cene za 20.000 artikala, kad većina marketa nema ni približno toliko proizvoda u ponudi?

Uredba o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe ili skraćeno Uredba koja treba da ograniči marže trgovaca doneta je 28. avgusta, a zatim i dopunjena dan kasnije, 29. avgusta, dok je stupila na snagu 1. septembra.

Uredba je oročena na šest meseci, a služi da ograniči marže trgovinskih lanaca na najviše 20 odsto za proizvode svrstane u 23 kategorije.

Dopunom su donete i odredbe kojima se logistički rabat i naknada za manjak i otpis robe ograničava na tri, odnosno jedan odsto.

Ova dopuna bila je neophodna jer su trgovinski lanci počeli da vrše pritisak na proizvođače da potpišu anekse ugovora pre stupanja Uredbe na snagu.

To je samo potvrdilo bojazan brojnih ekonomista da će trgovci, bez obzira na ograničenja, naći način da ostvare svoj zacrtani profit i da teret državnih mera prebace na proizvođače i dobavljače.

Ipak, najavljeno je prvo da će cene biti snižene za 3.000 proizvoda, nakon toga ministarka trgovine Jagoda Lazarević iznela je brojku od 12.000, da bi ministar finansija Siniša Mali došao do broja od 20.000 artikala čije će cene biti snižene ovom merom.

Međutim, tu se nameće logično pitanje koliko trgovinski lanci u Srbiji uopšte imaju artikala u ponudi. Ako pogledamo podatke koji su dostupni, vidimo da većina marketa ima značajno manji broj artikala. Dakle, pretpostavlja se da je Mali izneo ukupan broj u svim marketima, iako to nije naglašeno.

Prema podacima iz jula ove godine, koje je objavio specijalizovani portal za praćenje maloprodaje „InStore„, samo mali broj marketa u Srbiji uopšte ima toliki broj artikala u svojoj ponudi.

Ako krenemo od Delez-a, broj artikala u Maksi prodavnicama bio je 10.859. Nekoliko hiljada više ih je u Mega Maksi prodavnicama i to 14.352, dok je u Shop&Go prodavnicama broj artikala 4.740.

Što se tiče Lidla, ima samo jedan format prodavnica i u njima oko 3.000 artikala, prema ovim podacima iz jula.

Idea prodavnice imaju različite formate trgovina. U srednjim trgovinama imaju 6.000, u velikim 11.000, a u supermarketima 18.000 artikala. Jedino hipermarketi prelaze granicu od 20.000, jer imaju 25.000 proizvoda u ponudi.

Dalje, Univereksport u malim trgovinama ima 1.830 artikala, dok u hipermarketima doseže do 13.608 proizvoda. Takođe, DIS prodavnice imaju do 8.000 artikala u hipermarketima.

Pretposatvlja se da je ministar sračunao sve pojedinačne artikle i izneo ukupnu cifru proizvoda čije će cene biti snižene u svim marketima, koja bolje zvuči nego da je samo naveo broj kategorija proizvoda za koje će biti snižene cene. Ipak, ako se pogleda i to da su ti artikli iz navedene 23 grupe koje su obuhvaćene merom, teško je poverovati da u proseku svaka od tih grupa ima preko 800 pojedinačnih proizvoda.

Glavna urednica ovog portala Ana Filipović objašnjava za Danas da samo pojedini trgovci u Srbiji, u formatima hipermarketa, imaju asortimane sa 20.000 i više artikala.

„Međutim, kada je reč o broju artikla u asortimanu, treba imati u vidu da u njega ulazi svaki pojedinačni proizvod (SKU). Odnosno, ako uzmemo, na primer, kategoriju mleka, sve vrste i podvrste mleka su tu uračunate – sa 1 odsto mlečne masti, sa 1,5%mm, sa 2,8%mm, sojino… a ne samo mleko kao celokupna kategorija“, navodi ona.

Kako dodaje, to znači da za mleko ne računamo jedan artikal, nego desetak.

Kakve su cene bile u marketima prvog dana primene Uredbe i šta dalje?

Prema najavama državnih zvaničnika, predviđeno je da u ukupnom zbiru dođe do pada cena od oko 15 odsto.

Cene u pojedinim marketima, prvog dana primene, nesumnjivo su snižene, pa je i sam ministar finansija Siniša Mali u kupovini uštedeo oko 750 dinara u odnosu na kupovinu od prošle nedelje.

Međutim, listu Danas javili su se i mnogi čitaoci koji tvrde da cene nisu snižene, kao i da su neki drugi proizvodi značajno skuplji nego ranije, a dobili smo informacije i da su trgovci ukinuli nedeljne akcije. Poređenje je napravilo i Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva koje tvrdi da nema veće razlike u cenama.

Grupe proizvoda za koje su marže ograničene:

1) Mleko, mlečni i mešoviti proizvodi i jaja
2) Bezalkoholna pića, kafa i čaj
3) Sveže voće i povrće
4) Prerada voća i povrća
5) Hleb i peciva
6) Mahunarke
7) Smrznuti proizvodi
8) Sveže i prerađeno meso
9) Sveža i prerađena riba
10) Slani konditori
11) Slatki konditori i cerealije
12) Šećer i med
13) Brašno
14) Testenine
15) Ulja i masti
16) Sirće
17) Pirinač
18) So i začini
19) Kućna hemija
20) Papirna i kuhinjska galanterija
21) Lična higijena i kozmetika
22) Hrana za bebe
23) Pelene

Ekonomista Dragovan Milićević za Danas kaže da je rano za procenu efekata ovih mera, ali da dugoročno svakako ne donose promene.

„Prvog dana primene Uredbe, oko 12 časova u jednom od većih marketa nijedna cena nije korigovana“, ukazuje on nakon obilaska marketa.

Prema njegovim rečima, govoriti o 20.000 pojedinačnih artikala je potpuno nerealno i to u 23 grupe.

„Da li iko, ko iole razume ovaj sistem, može da poveruje da se u okviru jedne grupe nalazi u proseku nešto manje od 900 pojedinačnih artikala. Ko još veruje da u mahunarkama imate 900 različitih artikala“, pita Milićević.

Kako dodaje, ako uđete u bilo koji prosečan market u Srbiji i krenete sa brojanjem, uspeh je ako stignete do šest ili sedam hiljada artikala u celom marketu.

Što se tiče oročavanja Uredbe na šest meseci, Milićević ukazuje da je to administrativna mera za kratkotrajnu upotrebu sa, u ovom trenutku, diskutabilnim efektima.

„Nakon toga, sistemski problemi se neće rešiti, a onda će sigurno trgovci nastaviti sa starom praksom. Imajući u vidu ukidanje nedeljnih, desetodnevnih i sličnih akcija i efekata istih, u novom scenariju to dovodi potrošače u još nepovoljniji položaj jer neće imati izbor kao ranije – da u određenim marketima pazare robu na akcijama“, zaključuje on.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević za Danas kaže da razlike u cenama jesu primetne od početka primene Uredbe, ali da je suštinsko pitanje da li su te razlike dovoljno velike da obezbede ono što bi bilo korektno uspostavljanje sistema.

„Ono što je urađeno sa ovom Uredbom, to je oko jedne trećine onoga što je neophodno da se preduzme kao mera za formiranje realnih cena, kako bi se povećala i tražnja“, smatra naš sagovornik.

On poručuje da je neophodno da se obezbedi raspodela dobiti na proizvođače i trgovce.

„Trenutno trgovci profitiraju i treba nam sistemsko rešenje koje obezbeđuje fer konkurenciju na slobodnom tržištu, to je rešenje“, veruje Bogosavljević.

Prema njegovom mišljenju, trenutne mere su više političke, nego ekonomske.

„Ovo samo potvrđuje da Vlada Srbije više želi da politički utiče na formiranje pozitivnog mišljenja o njenim merama u odnosu na ono što bi objektivno trebalo da se uradi“, ukazuje on.

Bogosavljević posebno smatra da je neodrživo da se ide sa oročenjem ovih mera na šest meseci.

„Ovakve mere nikad nisu donele dobre rezultate za potrošače i za privredu u celini, osim što su imale taj efekat da dovedu potrošače u zabludu da Vlada preduzima neke mere koje su u funkciji njihove zaštite, a u stvarnosti je to daleko od toga. Ukupan efekat će biti takav da će cene na kraju biti veće, to je mehanizam koji je oproban“, upozorava on.

Bogosavljević ukazuje da će trgovci ovo što gube smanjenjem cena jedne grupe proizvoda preneti na druge proizvode.

„Dakle, sniženje ćemo dobiti u jednoj grupi proizvoda i to na kratak rok, a imaćemo povećanje cena na drugim proizvodima, gde će nadokanditi to što gube ovde“, zaključuje naš sagovornik.