Kulturni menadžment podrazumeva napor pojedinca da svesnom delatnošću uskladi, dovede u određene odnose ljudske potrebe, rad i stvaralaštvo u oblasti kulture i umetnosti, radi što potpunijeg i dinamičnijeg kulturnog života celog društva. Dakle, kulturni menadžment, kao deo kulturologije, podrazumeva da je kultura sistem unutar koga se svesnom ljudskom delatnošću može oblikovati, obrazovati, uređivati, upravljati, usmeravati razvoj, odnosno unutar koga se mogu organizovati uslovi kulturnog i umetničkog stvaralaštva njihovog plasmana i prijem u javnosti.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Cilj upravljanja kulturnom delatnošću jeste prosperitet same kulturne delatnosti i ostvarenje što značajnijih rezultata, efekata kulturnih programa, umetničkih dela kojima se podiže svest o kulturi u društvu.
Menadžment u medijima predstavlja adekvatno upravljanje raspoloživim sredstvima, koja su neophodna za adekvatno kreiranje, plasiranje medijskih sadržaja, a u smeru zadovoljenja potreba javnosti. Menadžment u medijima mora raditi na povećanju kvaliteta informisanja pripadnika nacionalnih manjina, zadovoljenju javnog interesa u oblasti javnog informisanja, obezbeđivanju neophodnih finansijskih sredstava što iz budžeta države, što iz sopstvenih izvora, uz naravno, poštovanje etičkih i medijskih standarda.
Izgradnja sistema kulturnog života, definisanje kulturne politike, obezbeđivanje aktivnosti unutar kulturnih delatnosti, ispunjavanje ciljeva medija, obezbeđivanje slobode izražavanja, međunarodne saradnje sa drugim kulturnim i medijskim organizacijama i institucijama nije moguće bez finansijskih sredstava. Naime, uska saradnja finansijskog menadžmenta, kulturnog menadžmenta i menadžmenta u medijima je neophodna. Kako su resursi kojima se delatnost realizuje oskudni, tako je potrebno naći optimalni nivo finansijskih sredstava koji će zadovoljiti potrebe kulture, a koji neće ugroziti likvidnost, solventnost kulturne i medijski organizacije i institucije.
Primer pozorišta
„Menadžer informacionih tehnologija koji je inače neophodan u jednom pozorištu kao što je Atelje 212, kompetentan je za izbor profitabilnih informatičkih projekata i aktivnosti, izbor tehnologija koje će biti primenjene u realizaciji nekog projekta, dugoročno planiranje kapaciteta sredstava za rad i ljudskih resursa, istraživanje i prepoznavanje potreba korisnika… Menadžeri su osposobljeni za timski rad i komunikaciju sa stručnjacima iz različitih oblasti: inženjerstva, kulture, ekonomije, finansija, dizajna, produkcije i dr. U uskoj saradnji sa finansijskim menadžerima, raspolažu finansijskim sredstvima na adekvatan način“ (Atelje 212)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
