Kako se kotira minimalac u Srbiji u odnosu na region i zemlje EU?

Minimalna zarada u Srbiji od 1. oktobra ove godine biće povećana za 9,4 odsto, na 58.630 dinara, odnosno na 500 evra, odlučeno je na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES) u julu ove godine.

Trenutno su u toku i novi pregovori o povećanju minimalne zarade u 2026. godini.

Stavovi sindikata i poslodavaca su različiti. Sindikati traže da od 1. januara naredne godine minimalac bude 600 evra, dok poslodavci smatraju da to nije realno.

Ministar finansija Siniša Mali izašao je sa predlogom Vlade Srbije da novi minimalac bude 550 evra. Pregovori SES su otpočeli i pretpostavlja se da će u skorije vreme biti doneta neka odluka.

Ukoliko se strane ne usaglase, konačni sud ima Vlada, što znači da će minimalna zarada najverovatnije biti predloženih 550 evra.

Međutim, trenutno minimalna zarada u Srbiji iznosi 53.592, odnosno blizu 460 evra. Statistička agencija EU, Eurostat, koji redovno prati i ažurira podatke iz evropskih zemalja, prati i kretanja minimalne zarade, ali u bruto iznosu.

Pa je tako, bez najavljenih uvećanja, trenutna bruto minimalna zarada u Srbiji oko 618 evra. To Srbiju stavlja negde na sredinu liste ukoliko se poredi sa zemljama u okruženju.

Prema podacima Evrostata, u Crnoj Gori bruto minimalac trenutno iznosi 670 evra. Veći minimalac ima i Rumunija sa 797, zatim Hrvatska sa 970 evra i Slovenija u kojoj ova zarada iznosi 1.278 evra.

S druge strane, bruto zarada je značajno manja u Albaniji gde, prema podacima Evrostata, iznosi 408 evra. U Severnoj Makedoniji ova zarada je trenutno na nivou od 584 evra, dok je u Bugarskoj 551 evro.

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas kaže da se Srbija na evropskoj mapi minimalnih zarada nalazi u donjem delu skale, ali ne na samom dnu.

„Po aktuelnim podacima, sa sadašnjih oko 53.592 dinara mesečno, a od oktobra 2025. sa povećanjem na 58.630 dinara, Srbija je iznad Albanije, Severne Makedonije i BiH, ali ispod Crne Gore, Rumunije, Mađarske, Hrvatske i Slovenije. Kada se pogleda šira slika, Srbija je i dalje značajno ispod proseka Evropske unije (EU), gde su minimalne zarade u rasponu od oko 550 evra u Bugarskoj do preko 2.700 evra u Luksemburgu“, objašnjava on.

Napredak Srbije na ovom polju poslednjih godina je ubrzan, ističe Mijušković.

„Od 2023. do 2025. rast minimalca bio je dvocifren, više od 13 odsto u 2024/25, uz dodatnih 9,4 odsto vanredno od oktobra. To znači da se po tempu pomeramo brže nego većina zemalja EU, ali po apsolutnom nivou i dalje ostajemo pri dnu lestvice, naročito kada se uporedimo sa Hrvatskom i Slovenijom koje imaju dvostruko ili čak više od dvostruko veće minimalce“, ukazuje naš sagovornik.

Kada se gleda odnos rasta minimalca i inflacije, prema njegovim rečima, situacija je složenija.

„Inflacija je u julu 2025. bila oko 4,9 odsto međugodišnje, dok je minimalna zarada porasla za više od 13 odsto u odnosu na 2024, što znači da je u nominalnom smislu rast nadmašio inflaciju. Međutim, kada se uporedi sa minimalnom potrošačkom korpom, minimalna zarada je na ivici – u mesecima sa manje radnih sati tek dostiže ili blago zaostaje za minimalnom korpom, dok u mesecima sa više sati uspeva da je pokrije“, pojašnjava Mijušković.

Prosečna potrošačka korpa koja iznosi oko 103 do 106 hiljada dinara, kako navodi, ostaje potpuno izvan dometa minimalca.

„To praktično znači da minimalna plata u Srbiji obezbeđuje tek osnovnu egzistenciju, ali ne i dostojanstven standard“, kaže on.

Mijušković podseća da, kada je reč o uticaju vanrednog povećanja minimalca, poslodavci često upozoravaju na rizike u vidu rasta sive ekonomije i mogućih otpuštanja.

„Ipak, iskustvo i istraživanja pokazuju da veza nije linearna. U nekim slučajevima rast minimalca ‘gura’ i neformalne zarade naviše (tzv. efekat svetionika), dok se otpuštanja uglavnom javljaju u sektorima male produktivnosti i kod mikro-preduzeća“, pojašnjava on.

U Srbiji je, kako dodaje, siva ekonomija u poslednjih desetak godina imala silazni trend.

„To govori da sama povećanja minimalca ne moraju automatski značiti i rast neformalnosti, već presudnu ulogu imaju fiskalna politika, olakšice za poslodavce i kontrola inspekcija“, poručuje Mijušković.

Na pitanje koliko je realno da se Srbija približi državama EU po visini minimalne zarade, on kaže da to jeste moguće, ali samo u ograničenom smislu.

„Brže približavanje može se očekivati zemljama iz donjeg dela EU skale, poput Bugarske, Rumunije ili Mađarske, pod uslovom da se održi visoka stopa rasta i stabilne cene“, smatra naš sagovornik.

Međutim, Mijušković ukazuje da sustizanje Hrvatske i posebno Slovenije zahteva dugoročan rast produktivnosti, veću efikasnost privrede i porezno-fiskalne promene koje bi rasteretile najniže zarade.

„To znači da je značajnije smanjenje jaza sa EU moguće, ali u periodu od više godina i samo uz širi set reformi, a ne isključivo kroz administrativno povećanje minimalca“, zaključuje on.

Ekonomista Aleksandar Stevanović za Danas navodi da je minimalac u Srbiji slične visine u poređenju sa zemljama okruženja, kada se ponderiše prosečnom platom.

„Rast je pogurao nedostatak radne snage, pa čak i da je minimalac ostao, na primer 40.000 niko ne bi hteo samo za njega da radi, bez dodatka na crno“, ukazuje on.

I tu dolazimo do svrhe minimalca, naglašava Stevanović.

„Svrha minimalca u Srbiji je uglavnom da gura plate u javnom sektoru, budući da se one zakonski formiraju na osnovu koeficijenata. Naredna svrha je da postoji konstantan rast kontribucija u PIO i RFZO, to jest da bi se izbeglo da zaposleni i poslodavci previše kombinuju legalne i isplate na crno“, objašnjava on.

To je, prema njegovim rečima, socijalna politika, „ali prevashodno za državni aparat i penzionere“.

„U privatnom sektoru plate gura rast produktivnosti, korigovan smanjenom raspoloživošću radne snage“, navodi Stevanović.

Da li minimalac pokriva potrošačku korpu nikada nije bilo suštinsko pitanje, kaže on.

„Mada će svaka vlast da se hvali kada je tako, dok će protivnici kritikovati ako je minimalac niži ili će dovoditi u pitanje realnost same korpe“, zaključuje Stevanović.