Ministarstva nastavila da krše zakone

Vlada i dalje ne zna kojom sve imovinom raspolaže niti ima uređen jedan od najvažnijih dokumenata u zemlji, Glavnu knjigu trezora, gde su obuhvaćene sve finansijske transakcije države, a izveštaji ministarstava o trošenju novca ne daju istinit i objektivan prikaz, pokazuju rezultati Izveštaja Državne revizorske institucije o reviziji završnog računa budžeta za 2009. godinu.

Generalni državni revizor Radoslav Sretenović juče je na konferenciji za novinare, brojkama ilustrujući podatke o propustima države, istakao između ostalog da su ministarstva platila čak 303 miliona dinara za nabavke koje su dodeljivala bez tendera pozivajući se na hitnost posla iako je revizija utvrdila da nije bilo potrebe za postupak mimo tendera. Takođe, na zapošljavanje po ugovoru o delu protivno Zakonu o radu izdvojeno je 76,8 miliona dinara. Većina ministarstava koja su kontrolisana nisu uskladila popis nekretnina, opreme i dobara u knjigama sa stvarnim stanjem, a razlika se meri iznosom od čak 29,9 milijardi dinara. Osim toga, nije popisana ni finansijska imovina od 3,4 milijarde dinara. Ministarstva su propustila i da sopstvena sredstva proknjiže u budžet u iznosu od 397 miliona dinara, a sa pojedinijih stavki isplaćivane su sume iznad odobrenog iznosa i to za više od 115 miliona dinara.

Sretenović je podsetio da su revidirani izveštaji ministarstava finansija, prosvete, rada, poljoprivrede, infrastrukture, nauke, omladine i sporta, Uprave za trezor i Narodne banke u delu poslovanja sa budžetom. Kako je istakao Sretenović, jedino je NBS dobila pozitivno mišljenje (uz davanje preporuka) dok su ostale institucije dobile mišljenje, ali sa rezervom, zbog nepravilnosti i određenih netačno prikazanih podataka. „Podaci nisu toliko zabrinjavajući“, ocenio je Sretenović i dodao da su u odnosu na izveštaj za budžet iz 2008. mnoge nepravilnosti ispravljene. Za razliku od tog dokumenta, ovoga puta je analizirana potrošnja 625,8 milijardi dinara što je 70,13 odsto budžetskih rashoda zbog čega je drugi izveštaj znatno obuhvatniji.

– Kada je reč o pravilnosti poslovanja, utvrdili smo da su korisnici budžetskih sredstava zaključivali ugovore o delu sa fizičkim licima iako takva mesta postoje u ministarstvima po sistematizaciji. Oni su plaćani sa računa Trezora i to je suprotno Zakonu o radu. Vršili su i isplate naknada za rad u komisijama i radnim grupama, a te rashode su plaćali kao sepcijalizovane sluge umesto kao rashode za zaposlene – naveo je Sretenović jedan od primera nepravilnosti. Osim što su kod nabavki usluga i roba dodeljivani poslovi bez tendera u iznosu od 303,8 miliona dinara, utvrđeno je i da je zaključena nabavka od 115,27 miliona dinara iznad odobrenih sredstava.

Prema nalazima izveštaja Glavna knjiga trezora nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i podaci u njoj nisu potpuni, a pogotovo ne sadrži podatke o sopstvenim prihodima indirektnih korisnika budžeta. Kada je reč o bilansu stanja u završnom računu budžeta, utvrđeno je da kod većine analiziranih institucija stanje nefinansijske imovine (nekretnine) nije usklađeno u knjigama i na terenu. Nisu iskazani podaci o stanju nekretnina koje su u pripremi, a čija se izgradnja finansira iz sredstava Nacionalnog investicionog plana. Revizijom je utvrđeno i da nisu iskazani podaci o avansima koja su ministarstva davala i potraživanja koja imaju. Revizori su zaključili i da nisu pouzdani podaci o pozajmicama koje su date iz budžetske rezerve ranijih godina (iznos od 12,9 milijardi dinara), stanje dugoročnih kredita države, podaci o vlasništvu države u preduzećima, podaci o pozajmicama iz sredstava od privatizacije (oko 9,5 milijardi dinara) i te stavke postale su „sumnjiva i sporna potraživanja“. Nije jasno ni koliko iznose neizvršene obaveze u 2009. godini, a koje se prenose u narednu godinu. Čak 1,9 milijardi dinara nije vraćeno budžet u skladu sa zaključkom Vlade u roku (kraj 2009.) pa su i ta potraživanja preneta u sporna i sumnjiva. Kada je reč o dugu države, interesantan je nalaz DRI da u izveštaju o kreditima u toku 2009. nije naveden dug prema MMF-u od čak 1,18 milijardi evra odnosno 113 milijardi dinara, odnosno za toliko se razlikuju evidencije Vlade i NBS.

Ministarstvima se dešavalo i da novac skidaju i evidentiraju na stavke koje za to nisu namenjene. Tako su, recimo, sa stavke Subvencije za javna preduzeća izvršavani rashodi za zaposlene i specijalizovane usluge u iznosu od 11,2 miliona dinara. Sa stavke Naknade za socijalnu zaštitu izvršavani su izdaci za kapitalne subvencije (17,6 miliona dinara), sa stavke Dotacije verskim zajednicama izvrašavani su izdaci za kapitalne subvencije za vodoprivredu (1,6 miliona), sa stavke Izdaci za kredite studentima i učenicima izvršavani su rashodi bankarskih usluga (26,7 miliona dinara).

Sretenović je na kraju izneo i pozitivne rezultate koje je donela revizija. Zahvaljujući radu DRI, budžetski deficit iz 2009. smanjen je za čak 4,18 milijardi dinara i sada taj novac može da se upotrebi za druge svrhe. Vrednost nefinansijske imovine korigovana je za 33,9 milijardi, a finansijske za više od 9,5 milijardi. Evidentirano je i potraživanje radi povezivanja staža u Zastavi u iznosu od 2,14 milijardi dinara. Obezbeđen je i povraćaj dela sredstava u budžet pogotovo kod troškova za prevoz i troškova za mobilne telefone. Revizori su Vladi uputili i niz preporuka . Pre svega, reč je o potrebi izmena Zakona o budžetskom sistemu radi pravilnijeg popisa rashoda. Preporučeno je bolje uređivanje Glavne knjige trezora, kao i izveštaja budžetskih korisnika, bolje voženje projektnih zajmova i dugova, naknada za članove upravnih i nadzornih odbora i komisija, bolja evidencija nefinansijske imovine u pripremi, davanja avansa i depozita.

DRI je juče izveštaj dostavila analiziranim ministarstvima, Upravi za trezor i NBS koji imaju rok od 45 dana da isprave nepravilnosti i o tome obaveste DRI. Izveštaj je juče predstavljen i Odboru za finansije Skupštine Srbije.

Biće i krivičnih prijava

Kako Danas saznaje, ovoga puta protiv odgovornih lica u ministarstvima mogle bi da budu podnete i krivične prijave, za razliku od prošle godine kada su podnošene samo prekršajne. To se očekuje pre svega zbog obima novčanih sredstava kojima se nepravilno upravljalo. Takođe, izvesno je da će ovoga puta biti data i prva preporuka za smenu nekog od ministara. Sretenović juče nije želeo da govori o daljim postupcima ističući samo da će preduzeti „sve odgovarajuće mere“. On je podsetio da nijedna od 19 prekršajnih prijava podnetih u februaru zbog budžeta iz 2008. nije odbijena, ali je samo kod dve doneta nepravosnažna presuda. Na jednu se žalio DRI, a na drugu tuženi ministar. „Ne znamo sudbinu ostalih prijava“, priznao je Sretenović i izrazio očekivanje da će i one dobiti epilog u narednim godinama.

O svrsishodnosti tek 2013.

Zbog činjenice da nemaju dovoljno kadrova u DRI očekuju da tek 2013. počnu da kontrolišu i svrsishodnost trošenja državnog novca.

Kršenje propisa

Na pitanje novinara da li je i ovoga puta reč samo o knjigovodstvenim propustima koji će brzo biti otklonjeni, kako je rezultate prvog izveštaja DRI pokušao da oceni premijer Mirko Cvetković, Sretenović je rekao da ni prošle godine nije bila reč samo o knjigovodstvenim propustima, kao ni ove. „To nisu samo knjigovodstvene greške. Ugovori o delu i javne nabavke bez tendera nisu knjigovodstvene greške već kršenje propisa“, naglasio je Sretenović.