„Ostaje nam samo da prospemo mleko na ulicu i da krenemo u blokade“: Može li država da spreči prekomerni uvoz mleka ili višak treba da potroše građani?

Problem stočarstva u Srbiji traje već decenijama, a to se najbolje vidi prema stočnom fondu koji se konstantno smanjuje.

Ovih dana ponovo je aktuelizovan problem proizvođača mleka u Srbiji, jer je došlo do toga da mlekare ne otkupljuju njihovo mleko zbog viškova na tržištu.

To je uzročno-posledično dovelo do revolta kod proizvođača koji su demonstrativno prosipali litre i litre mleka. Oni traže da se ograniči prekomeran i nekontrolisan uvoz mleka i mlečnih proizvoda kako bi se zaštitila domaća proizvodnja.

Ipak, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić odgovorio je na to poručivši da nije moguće zabraniti uvoz, jer bi to uticalo i na naš izvoz.

Podsetio je i da smo ove godine za 26 odsto više izvezli nego što smo uvezli.

Glamočić je pojasnio i da je višak mleka na tržištu Srbije nastao, jer Evropa ne može da izvozi u Ameriku i da se onda njihovi viškovi mleka prelivaju kod nas.

Kao rešenje za ovaj problem, on vidi veću potrošnju mleka i mlečnih proizvoda.

„Apelujem na naše građane da bi pomogli našim proizvođačima mleka u ovoj krizi da malo više konzumiramo mleko i mlečne proizvode, a svi znamo da su to najzdraviji proizvodi“, zaključio je Glamočić.

Vlasnik farme krava iz okoline Pančeva Dejan Trajković za Danas objašnjava da je problem oko mleka to što država, odnosno Ministarstvo poljoprivrede ne radi svoj posao.

„Nije da ga ne rade kako treba, nego ga uopšte ne rade. Mi smo imali sporazum iz 2023. godine posle onih majskih protesta, gde smo imali i kratkoročne i dugoročne mere koje treba da se sprovedu“, podseća on.

Kratkoročne su se odnosile na povećanje subvencija, da spasu poljoprivredne proizvođače, objašnjava.

„Dugoročne mere su bile u vezi sa prelevmanima, odnosno kvotama, da bi se kontrolisalo tržište baš od ovih stvari koje imamo sad – kao što su prekomerni i nekontrolisan uvoz“, ukazuje Trajković.

Kako dodaje, po tom sporazumu trebalo je da se sastaju na svaka tri ili šest meseci, da se prati tržište i da se na osnovu toga deluje.

„On jeste krenuo da se sprovodi i to je bio prvi mirniji i normalniji period za poljoprivrednike, ali su odmah nakon toga doveli Martinovića na čelo ministarstva i krenuo je enormni uvoz. Ogromne količine se uvoze, bez kontrole. Tu mali broj trgovaca zarađuje na uštrb cele države“, naglašava on.

Trajković ukazuje da ministar nije hteo da se sastaje ni sa njihovim ni sa drugim udruženjima koja su potpisnici tog sporazuma.

„Našli su jedno ili dva podobna udruženja koja koriste za manipulaciju i rade i dalje stvari koje neće uroditi plodom“, upozorava naš sagovornik.

Kada je reč o rešenju za trenutni problem, Trajković poručuje da ga nema na vidiku.

„Oni da sada zabrane uvoz, ovo se neće rešiti još narednih šest meseci. Napravili su problem koji je trebalo odavno da se reši. Rešenje je da se blokira sve što može, a može sve. Oni se hvataju uvek za priču oko Evropske unije kada se radi nešto na štetu građana i proizvođača u Srbiji. Uvek se spominje kako oni nešto ne mogu. Država ima pravo da se brani i da zaštiti svoje tržište i od damping cena i od prekomernog uvoza, ima pravo da štiti svoj interes“, naglašava Trajković.

On ponavlja da mora da se zabrani uvoz, pa da se viškovi mleka negde plasiraju i prodaju, da se isprazne te zalihe.

„Ako su kod Evrope velike zalihe, ne treba Srbija da rešava njihove probleme. Mi ćemo da rešavamo njihove probleme i da se Srbija preplavi mlekom, a oni da se reše viškova“, upozorava.

Trenutno nema rešenja za farmere, jer kome oni da prodaju sirovo mleko, pita Trajković.

„Mlekare su pune zaliha i otkazuju mleko od proizvođača i nema rešenja za to. Proizvođači su u bezizlaznoj poziciji. Farmeri mogu samo da prodaju stoku ako ne mogu da servisiraju svoj posao“, navodi.

Prema njegovim rečima, primarna proizvodnja je najosetljivija i ona ne bi smela da se narušava.

„Primarna proizvodnja vam je kao temelj kuće, ako nju izgubite, sve se ruši“, upozorava Trajković.

Što se tiče otkupnih cena, podseća da su one u padu od 2023. godine.

„Tada smo imali veću cenu za 15 do 30 dinara. Od tada smo mi konstantno u padu sa cenom. Oni konstatno snižavaju cenu i sad u ovih poslednjih mesec dana je skidana od pet do osam dinara, kako kome“, otkriva Trajković.

Što se tiče daljih koraka, on navodi da će se sastanci udruženja dešavati i da će se za vikend znati šta i kako dalje.

„Definitivno je ideja udruženja da se ide na proteste, to nam je jedina mera koja nam je ostala. Da prospemo mleko na ulicu i da krenemo u blokade, nemamo drugog izbora. Ministar neće da nas primi ni da razgovara, šta nam preostaje? Očigledna je stvar da neko ne želi da rešava probleme i poštuje sporazume. Nema tu mnogo rešenja sem protesta“, zaključuje Trajković.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetinza Danas kaže da ovo što se dešava nije ništa novo.

„Najveći problem trenutno je taj što je i dalje prisutan nekontrolisani uvoz pasterizovanog mleka, mleka u prahu, tvrdih sireva… Kad god se taj problem aktuelizuje, država malo prireti uvoznicima i to prođe. Međutim, taj uvoznički lobi je očigledno veoma jak. Oni sve te viškove u EU pokupe i zatrpaju naše tržište i ono postaje nefunkcionalno, mlekare prestanu da otkupljuju i to je to“, objašnjava on.

Galetin podseća i da su veliki uvoznici u dobroj komunikaciji sa trgovinskim lancima.

„Zato imamo takvu situaciju da nam je skupo mleko u prodavnicama, a jeftino u otkupu. To skupo mleko u prodavnicama nastaje zbog neprimereno velikih marži s jedne strane. S druge strane, zbog tog velikog uvoza mleka, koje je vrlo konkurentno našem mleku cenovno“, pojašnjava naš sagovornik.

Galetin navodi da je jedno od glavnih pitanja i čije su premije za mleko.

„Da li one pripadaju proizvođačima ili otkupljivačima, odnosno mlekarama? Redovno se pravi situacija, posebno u periodu kada krene isplata premija za mleko koja je 19 dinara i uopšte nije mala, da mlekare istovremeno smanjuju proizvođačima cenu za otprilike tu premiju ili nešto manje i ta premija mahom prelazi u džepove otkupljivača“, upozorava on.

Kada je reč o pozivu Glamočića građanima da više kupuju mleko, naš sagovornik smatra da to ne može u velikoj meri da utiče na ovaj problem.

„To što ministar apeluje na građane da kupuju više mleka nije rešenje, jer on ne može da ih natera da to urade, može samo svojim autoritetom minimalno da utiče na poboljšanje“, pojašnjava.

Što se tiče zabrane uvoza, Galetin kaže da to jeste komplikovano, ali da postoje načini.

„Mi smo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju još odavno i po njemu mi imamo neke obaveze prema Evropi. Ne smemo da koristimo nikakve diskriminatorne mere koje bi narušile slobodu tržišta. Neki carinski nameti, poput taksi, prelevmana i slično, EU ne gleda blagonaklono. Ali mi smo već te mere koristili ranije i uvodili prelevmane“, navodi on.

Galetin podseća da mi nemamo dovoljno mleka iz sopstvene proizvodnje.

„Zato treba uvesti sistem kvota, da uvozimo koliko nam treba i posle toga sve što se uveze ide pod neku taksu. A te takse koje ćemo prikupiti da se usmeravaju na razvoj mlekarstva. Ali uvoznički lobi toliko toga uvozi da praktično guše domaće mlekarstvo. To će nas dovesti do toga da ćemo na kraju sve naše potrebe morati da uvozimo“, zaključuje.