Država obećala MMF-u poskupljenje struje i putarina, Fond upozorava na veliki potencijalni trošak krize sa snabdevanjem gorivom

U izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) povodom zaključenja druge revizije PCI aranžmana sa Srbijom navodi se da od novembra 2024. godine traju protesti zbog zabrinutosti građana zbog korupcije i vladavine prava, a kao odgovor Vlada Srbije je donela seriju populističkih ekonomskih politika uoči, sve je verovatnije, regularnih parlamentarnih i predsedničkih izbora 2027. godine.

Fond ukazuje na rast rizika za srpsku ekonomiju, i upozorava da konflikt između protestanata i vlade može da pogodi domaću potrošnju, investicije i SDI, dok populističke politike mogu da naruše poverenje investitora.

Kako navode, situaciju dodatno komplikuju trgovinske tenzije koje pogađaju SDI, ekonomsko usporavanje EU i američke sankcije NIS-u.

S druge strane, država ima rezerve koje će biti od koristi u ovim okolnostima, budući da ima značajne depozite, javni dug je umeren, devizne rezerve su rekordno visoke, a bankarski sektor je otporan.

Država planira rast od tri odsto naredne godine i 4,5 odsto u 2027, a prema oceni MMF-a makroekonomski izgledi zavise pre svega od rešenja problema sa NIS-om. Usled kritične važnosti NIS-a veoma je verovatno, ocenjuje se u izveštaju Fonda, da će vlasti iskoristiti bilo koje sredstvo na raspolaganju kako bi se našlo brzo rešenje za ovu kompaniju.

Gašenje rafinerije u Pančevu značilo bi smanjenje industrijske proizvodnje, a pogodilo bi i druge energetski intenzivne kompanije. Može se očekivati i negativan uticaj na investicije, a rast cena goriva bi povećao inflaciju.

Fiskalni efekat, u zavisnosti od ozbiljnosti nestašica goriva, iznosio bi jedan do dva odsto BDP-a, navode u Fondu. Efekat bi nastao usled slabijeg rasta i pada potrošnje goriva, slabije naplate PDV-a, akciza, posebno ako se država odluči na njihovo smanjenje kako bi amortizovala rast cena goriva, poreza na dobit i poreza na zarade od NIS-a. S druge strane rashodi budžeta bi bili povećani. S obzirom da se procenjuje da će BDP u 2025. dostići oko 90 milijardi evra, to znači da bi efekat krize sa NIS-om mogao da dostigne i do 1,8 milijardi evra za budžet.

Fond upozorava da bi u slučaju problema sa snabdevanjem gorivom, fiskalna politika treba da se preuredi. Oni predlažu da se smanje manje važne investicije, uz zaštitu ključnih izdvajanja vezanih za energetiku.
Poreske olakšice i izuzeća trebalo bi ograničiti. Akcize na gorivo bi trebalo privremeno smanjiti kako bi se ublažio inflatorni uticaj rasta cena, kao i vremenski ograničenim i dobro ciljanim merama za domaćinstva, poput proširenja programa energetske pomoći zasnovanog na imovinskom cenzusu u Srbiji ili direktnih novčanih transfera.

U pismu Vlade Srbije koje je deo izveštaja, država ističe da je obezbedila 8,9 milijardi dinara iz budžeta za kupovinu dodatnih rezervi goriva. Vlada ističe i da prati pregovore o prodaji NIS-a, a ukoliko do dogovora ne dođe, „spremni smo da se brzo uključimo i preduzmemo zakonske i izvršne mere“, za rešavanje pitanja vlasništva u NIS-u i otklanjanje sankcija.

Ukoliko bi država preuzela akcije NIS-a, trošak bi se vodio „ispod linije“, odnosno ne bi ušao u budžetski deficit.

Pomeranje prioriteta od infrastrukturnih investicija može da umanji srednjeročni rast.
Stručnjaci Fonda izračunali su da ukoliko se ne nađe kupac za NIS, preuzimanje akcija od strane države bi moglo da košta između pola milijarde i dve milijarde evra.

U MMF-u ocenjuju i da su domaće obaveze povećane sa 10,6 milijardi s kraja 2024. na 18,5 milijardi dinara na kraju septembra 2025. godine.

Rast obaveza posledica je poslovanja Puteva Srbije i to, kako se navodi u izveštaju, njihovih neovlašćenih projekata, uključujući radove na opštinskim putevima koji nisu u nadležnosti Puteva, uz pad prihoda ovog preduzeća.
Postoje i dodanti fiskalni rizici usled kašnjenja u slanju faktura Putevima Srbije, pa je tako na kraju septembra iznos neposlatih faktura dostigao 0,2 odsto BDP-a, što se lako može pretvoriti u obaveze u budućnosti.

Država u svom pismu navodi da je podigla prihode Puteva poskupljenjem putarine od 4,3 odsto u julu, a planiraju još jedno poskupljenje pre letnje sezone „najmanje u iznosu inflacije“.

Što se tiče transparentnosti javnih finansija, MMF ukazuje da se država obavezala da od jula naredne godine objavljuje izveštaj od trošenju poreza, kao i kvartalne izveštaje o finansijama lokalnih samouprava, godišnje izveštaje o naplati taksi na koriđćenje mineralnih resursa, podatke o javno-privatnim partnerstvima i odnosima između države i državnih preduzeća.

Fond ocenjuje aktuelnu monetarnu politiku adekvatnom, ali kažu i da administracija priznaje da kontrola marži i cena može da prikrije inflatorne pritiske zbog rasta minimalne zarade i skuplje energije.

U vezi sa politikama u enegetskom sektoru, MMF podseća na poskupljenje struje za domaćinstva od 6,6 odsto, a pozdravlja i smanjenje limita za ulazak u crvenu zonu što je ekvivalentno poskupljenju od još dva odsto.
Oni ističu i da su dugovi EPS-u i Srbijagasu dostigli su 1,3 odsto BDP-a, a većina se odnosi na republička i lokalna državna preduzeća.

U svojoj izjavi zvaničnici Srbije obećavaju poskupljenje struje naredne godine, najkasnije 1. oktobra i to ne manje od godišnje inflacije uvećane za jedan odsto, pri čemu će se gledati nivo inflacije u julu 2026. u odnosu na jun 2025. godine.

Fond pozdravlja nameru vlasti da ukine ograničenja cena i marži, s obzirom da one ne rešavaju uzroke visokih cena hrane i mogu poremetiti lance snabdevanja. Ističu da će Vlada dozvoliti da istekne mera krajem februara 2026. Vlada ne samo da je obećala MMF-u da neće produžavati uredbu o ograničenju marži već i da će se sa Fondom konsultovati oko budućih tržišnih mera.

Takođe država je izjavila da namerava da ne produžava ograničenje kamatnih stopa na keš kredite i stambene kredite nakon septembra sledeće godine kada trenutne mere ističu.

Takođe, država je najavila, između ostalog i obavezu top menadžmenta državnih preduzeća da prijavljuje svoju imovinu, u sklopu primena GRECO preporuka.

Između ostalih mera koje je država preduzela je i angažovanje spoljnih konsultanata da obave analizu finansijske pozicije i projekcija za naredne godine Grada Beograda. Njihov izveštaj bi trebalo da osvetli fiskalnu održivost u srednjem roku, finansijske veze grada i državnih preduzeća, upotrebu finansijskih instrumenata i fiskalne rizike Grada Beograda. Izveštaj konsultanata se očekuje do avgusta 2026. dinara.