Na doboš imovina godinama sticana

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Jer, šta znači primena zakona čiji je cilj efikasnija naplata potraživanja, kada nema šta da se zapleni. Koliko je sve to dovedeno do apsurda najbolje svedoče podaci domaćih sudova, koji su zatrpani zaplenjenim nepokretnim i pokretnim stvarima čija prodaja teško ide. Ilustracije radi, Osnovni sud u Beogradu trenutno ima oko 400 aktuelnih oglasa za prodaju nepokretnosti i više od 700 za pokretne stvari. Građani Srbije, od juga do severa države, suočeni su sa strahom od oduzimanja i prinudne prodaje njiva, kuća, stanova, mašina, alata, kućne tehnike… Ali, gotovo da nema plenidbe a da se na spisku stvari za prodaju nije našao i televizor. U Kragujevcu, recimo, zbog duga za struju, Elektroprivreda Srbije godišnje pošalje na hiljade predloga za izvršenje a situacija nije ništa bolja ni u drugim opštinama. Tu su i dugovanja po osnovu neizmirenih obaveza za komunalne usluge, ili neplaćenih poreza. I najčešće osnovni dug i nije tako veliki, koliko ga nerealno visokim čine ogromni troškovi sudskog spora i izvršenja, da ne govorimo o kamatama.

– Najskuplji trošak je angažovanje advokata, tu su i kamate koje su visoke, tako da se ne isplati dugovati za komunalne usluge. Građanima se uvek nudi mogućnost reprograma duga a oni koji to ne prihvate, moraju da se suoče sa surovom realnošću da će im pokretna imovina biti popisana, a zatim prodata na licitaciji. Da bi preduzeće koje potražuje dugove opstalo prinuđeno je da za izvršenje sudske odluke angažuje izvršitelje – objašnjava praksu jednog komunalnog preduzeća portparolka Biljana Jovanović.

Prodaju oglašavaju dužnici, ali i banke kao poverioci, sudovi i sudski izvršitelji. Problem je, međutim, što je procenat realizovane prodaje veoma nizak. što ne čudi imajući u vidu visoku stopu nezaposlenosti i sve niži standard građana koji su prisiljeni da se zadužuju. S druge strane, malo ko od dužnika zna koja su njihova prava i obaveze. Tako, recimo, retko kome je poznato da se popisane stvari, po pravilu, ostavljaju na čuvanje izvršnom dužniku a mogu se poveriti i nekom drugom, ukoliko se proceni da postoji mogućnost da budu oštećene. Sledeći korak je prodaja popisanih pokretnina na usmenom javnom nadmetanju, ili neposrednom pogodbom. Na spisku stvari koje se popisuju ne mogu se nalaziti lične stvari – obuća, odeća, posteljina, posuđe, neophodan nameštaj, frižider, šporet, hrana i ogrev potrebni za tri meseca. Ne popisuju se, niti oduzimaju, invalidska pomagala, odlikovanja, rukopisi, slike, gotov novac odnosno mesečna primanja zakonom izuzeta od izvršenja, jednom rečju sve ono što je neophodno za život. U priči o izvršiteljima, koji već nekoliko godina unazad deluju u Srbiji, neizbežno je i pitanje: koliko su efikasni. „Izvršitelji su se pokazali kao izuzetno efikasni. U prilog tome govori podatak da sada poverioci znatno brže namiruju svoja potraživanja“, ocenila je njihov rad Nela Kuburović iz Ministarstva pravde.

Prema podacima Komore izvršitelja, njih više od 200 rešava slučajeve koji već godinama „čame“ u sudovima – procenjuje se da ima gotovo dva miliona starih predmeta.

– U Komori su registrovana 242 izvršitelja i možemo reći da smo zadovoljni njihovim radom. Komora sa svoje strane čini sve kako bi im poboljšala uslove rada. Usvajanjem Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je izglasan 18. decembra a stupa na snagu 1. juna ove godine, stvoriće se još bolji uslovi za njihov rad – komentariše za Danas Neda Petrović, savetnica za odnose sa javnošću Komore izvršitelja Srbije.

Prema njenim rečima, Komora je osnovana pre tri godine a izvršitelji rešavaju predmete počev od neplaćenih računa za komunalije, do slučajeva namirivanja, alimentacije, ili neplaćenih zarada.

Prava i obaveze dužnika

U Advokatskoj komori Srbije objašnjavaju da dužnik koji dobije Zaključak o izvršenju ima pravo da u roku od tri dana uloži prigovor i iznese dokaze koji mu idu u korist. Može da traži da sudski izvršitelj u zapisnik o popisu unese izjavu dužnika da će isplatiti ceo dug, ili deo duga u određenom roku. Potrebno je da se dokaz o uplati dostavi sudu i izvršnom poveriocu. U međuvremenu, sudski izvršitelj radi popis pokretnih stvari za koje proceni da su dovoljne za namirenje duga. „Popisuju se stvari koje se najlakše mogu unovčiti. Istovremeno sa popisom procenjuje se koliko vrede popisane stvari i sve to ulazi u zapisnik. Na popisanim stvarima izvršni poverilac stiče sudsko založno pravo“, kažu u Advokatskoj komori.