Na putu bez povratka

Zaduživanje građana u bankama nastavlja da beleži trend rasta. Sa većim platama i višim standardom rastu i apetiti koje mogu da zadovolje samo bankarske pozajmice. Stručnjaci procenjuju da se „glad“ stanovništva za kreditima neće smanjivati uprkos nastojanjima Narodne banke Srbije da restriktivnim merama obuzda tražnju i njen uticaj na inflaciju. U prilog tome govori podatak da se ni posle drastičnog podizanja referentne kamatne stope sa 11,5 na 14,5 odsto, banke još ne odlučuju da koriguju kamatne stope na pozajmice.

Bum stambenih kredita

Prema podacima Kreditnog biroa, građani su najviše zaduženi po osnovu gotovinskih kredita – 133,1 milijardi dinara. Slede stambeni krediti (111,4 milijardi dinara), zatim potrošački (53,6 milijardi) i najzad poljoprivredni krediti (8,3 milijardi dinara). Iako dug stanovništva predstavlja tek trećinu ukupne sume koju za odobrene kredite potražuju banke, problem je što je zaduženost građana za samo godinu dana narasla za oko 100 milijardi dinara. Poslednjeg dana 2006. godine dug je iznosio 195,4 milijarde dinara, a onda je krenula snažna ekspanzija, pre svega, stambenih kredita – na kraju 2006. godine građani su dugovali nešto manje od 50 milijardi dinara, ali je u toku prošle godine taj dug više nego udvostručen. (rast od 120 odsto). Prema podacima NBS krediti stanovništvu povećani su u poslednjih pet godina 11,3 puta.

– Iskustvo govori da ovakve mere obično ne daju očekivani efekat. Banke sada traže unutrašnje rezerve da to povećanje amortizuju jer je konkurencija izuzetno jaka i one banke koje sada krenu sa povećanjem kamatnih stopa suočile bi se sa opasnošću da izgube klijente. Ali, ako se banke ipak odluče za taj potez, to neće preterano uticati na tražnju već će samo poskupeti kredite – tvrdi generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, koji ocenjuje da banke neće moći dugo da zadrže status kvo jer gube profit.
Podizanje referentne kamatne stope „pogodiće“ samo dinarske kredite, koji, kako je pojasnila viceguverner NBS Mira Erić Jović, u ukupnom broju kredita odobrenih stanovništvu učestvuju sa manje od 20 odsto. Da li to znači da bi rast zaduživanja mogao nesmetano da se nastavi? Podaci pokazuju da građani bankama trenutno duguju 306,5 milijardi dinara ili više od 3,6 milijardi evra. Kada se ta zaduženost podeli na ukupan broj stanovnika Srbije, onda to znači da svaki građanin Srbije bankama duguje u proseku 41.000 dinara ili 1,1 prosečnu platu. Ako bi se dug poredio prema broju zaposlenih u Srbiji potraživanja banaka iznosila bi 150.000 dinara po zaposlenom, a u odnosu samo na korisnike kredita dug prema bankama iznosi 304.000 dinara po svakom korisniku ili 8,7 prosečnih plata.
U odnosu na kraj 2006. godine, kada je stanovništvo po osnovu gotovinskih kredita dugovalo 93,4 milijardi dinara, taj dug je u međuvremenu uvećan za trećinu. Najmanji rast su imali potrošački krediti koji su u prošloj godini povećani za oko sedam milijardi dinara, ali su ove godine u značajnom padu i dug stanovništva po tom osnovu u januaru i februaru smanjen je za čak 3,5 milijardi . Meseci kada su se građani najviše zaduživali bili su april (17,5 milijardi dinara), avgust i decembar prošle godine (po 14 milijardi dinara), a najmanje u oktobru (1,8 milijardi) i septembru (oko 4,5 milijardi).
Za prva dva meseca ove godine, građani su ukupan dug u bankama po osnovu uzetih kredita povećali za više od 11,5 milijardi dinara. Dug za gotovinske kredite uvećan je za 5,5 milijardi, za stambene – devet milijardi, a za poljoprivedne kredite za pola milijarde dinara (uz pad potrošačkih kredita za 3,5 milijardi). Analitičari upozoravaju i na činjenicu da, iz meseca u mesec, raste broj kreditnih kartica, a samim tim i zaduženost po tom osnovu. Na kraju februara bilo je 886.562 korisnika kreditnih kartica što je za gotovo 20.000 više u odnosu na poslednji dan prošle godine. Ukupan broj izdatih kreditnih kartica popeo se na 1,15 miliona ili oko 40.000 više u odnosu na decembar 2007. Odobreni limit na tim karticama iznosi 71,6 milijardi dinara, od čega građani koriste 32,7 milijardi. Od početka godine za oko milijardu i po dinara povećan je i iznos dozvoljenog minusa na tekućim računima.
Iako podaci Kreditnog biroa pokazuju da je klijenti uredno vraćaju pozajmice (udeo dospelih nenaplaćenih obaveza u ukupnom dugu stanovništva iznosi samo 1,2 odsto), građani bi ove godine mogli da se suoče sa nešto težom otplatom kredita, na šta ukazuju i bankari. „Kada imamo rast inflacije i nestabilnost na tržištu realno je očekivati da možda dođe do smanjenja mogućnosti klijenata da vraćaju kredite“, ocenjuje direktor Sektora za poslove sa stanovništvom Alfa banke Nebojša Đorđević.
Na redovnost otplate kredita mogle bi, osim rasta inflacije, da utiču i mere NBS koje treba da stupe na snagu 1. jula. Tim merama predviđeno je da u ukupnu mesečnu zaduženost klijenta, koja ne sme da pređe 30 odsto zarade (50 odsto za stambene kredite), bude uračunato i pet odsto iznosa dozvoljenog minusa na tekućem računu. To znači da bi građanin koji već koristi kredit čija rata iznosi 30 odsto njegove mesečne plate, a uz to ima i odobren minus na tekućem računu, već 1.jula probio dozvoljeni limit. Viceguverner NBS Mira Erić Jović tvrdi da banke ne moraju, a nemaju ni pravo, da od klijenta zahtevaju da izmiri deo duga kako bi se „vratio“ u predviđenih 30 odsto. Ona je pojasnila da će banke morati da rezervišu dodatna sredstva iz sopstvene dobiti za višak koji je prekoračen, što im se verovatno neće dopasti, ili da klijentu ponude refinansiranje duga. Erić je naglasila da je odobreno prekoračanje na tekućem računu jednako kreditu, ali da banke nijedan procenat minusa nisu uključivale pri proceni kreditne sposobnosti klijenta što nije dobra praksa.
Za one koji koriste kreditne kartice, u dozvoljeno mesečno kreditno opterećenje računa se i pet odsto odobrenog limita na kartici. Dakle, klijent sa kreditnom karticom, odobrenim minusom na tekućem računu i već podignutim kreditom, početkom jula će se naći u problemu jer bi mogao značajno da prekorači dozvoljeni limit. Primera radi, građanin sa platom od 30.000 dinara, može mesečno da otplaćuje 9.000 dinara kredita (30 odsto plate). Ukoliko ima kreditnu karticu sa limitom od 100.000 dinara njegovo dozvoljeno mesečno opterećenje smanjiće se za 5.000 dinara (pet odsto od 100.000), a ukoliko bude imao i odobren minus u visini plate, rata, koju bude mogao da plaća mesečno, smanjiće se za dodatnih 1.500 dinara (pet odsto od dozvoljenog minusa) tako da će za kredit moći da izdvaja samo 2.500 dinara.
Jedan od izlaza iz ove nezavidne situacije jeste da se oni koji imaju odobreni minus, a ne koriste ga, odreknu te privilegije. Takođe, ukoliko im nije preko potrebna kreditna kartica bilo bi bolje da je vrate banci. Onima koji ne žele toga da se liše ne preostaje ništa drugo nego da vrate dug na tekućem računu ili na kartici i da nastave da otplaćuju kredit. Poslednja šansa je da od banke uzmu kredit za refinansiranje duga, koji će svesti mesečnu otplatu na 30 odsto zarade. Ti krediti se odobravaju uz niže kamate i duži period otplate zbog čega su i mesečne rate niže, a pojedine banke omogućavaju i određeni grejs period.
Kako je saopšteno na prošlonedeljnom okruglom stolu magazina Bankar o kreditima za refinansiranje, trenutno se refinansira oko 10 odsto kredita odobrenih stanovništvu od čega je, u čak 78 odsto slučajeva, reč o refinansiranju gotovinskog kredita, a samo jedan odsto čine stambeni krediti.
– Refinansiranje predstavlja zamenu postojećeg kredita (ili više njih) jednim kreditom u istom iznosu, ali pod povoljnijim uslovima. Prilikom uzimanja kredita za refinansiranje treba uporediti iznos preostalog dugovanja po postojećem kreditu i ukupnog iznosa dugovanja po novoponuđenom kreditu jer se refinansiranje kredita isplati samo u početnim godinama otplate. U ugovoru, između ostalog, treba proveriti da li se refinansira samo glavnica duga ili još nešto jer ima informacija da pojedine banke refinansiraju i kamatu. Treba proveriti troškove prevremene otplate kredita koji se kreću oko tri odsto, visinu kamatne stope i naknada, da li je kamata fiksna ili promenjiva, da li postoji valutna klauzula i da li je vezana za evro ili švajcarski franak, koji je kurs konverzije, kao i da li je potrebno dati učešće ili depozit – naglasila je Erić Jović.