MOL preuzima NIS: Šta će Mađari raditi drugačije od Rusa i zašto „hrvatski scenario“ možda nije realan?

Situacija u vezi sa Naftnom industrijom Srbije čini se da polako dobija svoj epilog. Kako je zvanično objavljeno, ruska i mađarska strana, odnosno Gasprom i MOL su postigli dogovor o preuzimanju NIS-a, a potpisano je i pismo o namerama.

Prema tom dogovoru, MOL bi trebalo da preuzme 56,15 odsto akcija NIS-a, a svoj deo kolača mogla bi da dobije i srpska strana u iznosu od pet odsto akcija. Dodatno, najavljeno je i potencijalno uključivanje naftne kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (ADNOC) u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara.

Kupovinu od pet odsto udela najavio je ranije i predsednik Aleksandar Vučić, naglašavajući da bi to državi omogućilo „da se pita oko nečega“. Takođe, i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović poručila je da bi nam taj broj akcija omogućio veća prava odlučivanja u Skupštini akcionara.

Ipak, ugovor o prodaji još uvek nije zvanično potpisan, a očekuje se da se to desi do kraja marta. Međutim, ostaje pitanje kako će na to reagovati OFAK i američka administracija i da li će im ovo rešenje biti prihvatljivo.

Takođe, kako je Danas ranije pisao, MOL bi, zbog ove kupovine, mogao da se nađe i na radaru Komisije za zaštitu konkurencije u Srbiji, ali i antimonopolskog tela Evropske unije.

Glavni broker u Momentum Securities Nenad Gujaničić za Danas kaže da je izvesno da MOL dolazi u prilično sređenu kompaniju i da će imati mnogo bolju startnu poziciju nego što je to imao Gasprom 2008. godine.

„Sa našeg aspekta, moraće značajno da se promeni odnos po pitanju kontrole poslovanja kompanije, inače teško da možemo dugoročno da izvučemo korist od saradnje sa novim strateškim partnerom“, poručuje on.

Gujaničić dodaje da kratkoročno svakako dobijamo jer će biti izbegnut negativan scenario energetske nestabilnosti i potencijalne krize usled nestašice goriva.

Što se tiče poslovanja, naš sagovornik navodi da je teško sa velikom sigurnošću reći kako će se MOL ponašati.

„Svakako će biti razlike u odnosu na dosadašnje vođenje kompanije. Verujem da će MOL insistirati na većoj raspodeli dobiti, odnosno verujem da će akcionari vući više od 25 odsto dobiti u dividende, kako je to do sada bio slučaj“, smatra on.

Takođe, Gujaničić podseća da MOL ima regionalni biznis i da mu NIS neće biti centar svega, kao što je to bilo Gaspromu koji je na Balkanu imao prisustvo samo u Srbiji.

„Uprkos negativnim iskustvima Hrvata, verujem da je pozicija NIS-a malo drugačija u odnosu na Inu u prvom redu jer MOL dolazi kada je veliki deo investicionog ciklusa završen i dobijaju gotovu, odličnu kompaniju na upravljanje. Napominjem, uloga države bi morala značajno da se promeni da bismo imali koristi od dolaska ovog regionalnog lidera u naftnom sektoru“, kaže on.

Što se tiče dodatnih pet odsto udela u vlasništvu, naš sagovornik naglašava da je svakako bolje imati 35 nego 30 odsto akcija, ali da to ne utiče na odlučivanje.

„Nema tih prava koja možete ostvariti sa 35, a ne možete sa 30 odsto akcija, osim veće dividende koju dobijete sa većim vlasništvom. Pretpostavljam da je ovo pokušaj naše države da pokaže građanima (glasačima) da smo ipak nešto postigli u veoma teškoj geopolitičkoj situaciji. Naročito posle jasne slike da smo bili toliko nemoćni da ne samo da se ni u jednom momentu nismo kotirali kao potencijalni kupac ruskih akcija, već smo u potpunosti bili izopšteni iz procesa prodaje, bez bilo kakvih informacija“, ukazuje on.

Što se tiče procenata udela u vlasništvu, Gujaničić objašnjava da će MOL morati da uputi javnu ponudu za preuzimanje kada kupi ruski vlasnički udeo.

„Nakon što pokupuje akcije i od malih akcionara on može da raspodeli taj ‘višak’ preko 50 odsto akcija kako god želi. Jasno je da se ne dovodi u pitanje da će ostati sa najmanje 50 odsto plus jednom akcijom“, navodi.

Gujaničić ponavlja i da je MOL naveo da će uključiti kompaniju iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kao manjinskog akcionara.

„To će mu sa finansijske strane olakšati preuzimanje kompanije, odnosno biće jeftinije. Međutim, sa aspekta arapske strane teško mi je da dokučim neki njihov veći interes u ovom poslu da budu manjinski akcionar“, zaključuje on.

Docent na Fakultetu političkih nauka Strahinja Obrenović za Danas navodi da transakcija koja treba da se realizuje između MOL-a i Gasproma može da se posmatra kao rezultat sprege politike i ekonomije.

„Definitivno se može reći da je reč o iznuđenoj prodaji, i da ruska strana nevoljno pristupa prodaji većinskog paketa akcija. Preciznosti radi, interesovanje prema NIS-u mađarska kompanija je pokazivala i prilikom prodaje udela u srpskoj kompaniji 2008. godine“, podseća.

Nova transakcija, ukoliko do nje i dođe, prema njegovim rečima, predstavljala bi ostvarivanje cilja MOL-a da zaokruži prisustvo na regionalnom tržištu.

„Teško je u ovom trenutku reći šta će eventualno mađarsko vlasništvo u NIS-u dugoročno značiti za samu kompaniju i rad rafinerije u Pančevu, osim toga da će MOL biti vođen, pre svega, komercijalnim i tržišnim interesima. Ugovorne garancije u pogledu nastavka rada rafinerije ne znače automatski i da će se takvo rešenje poštovati u praksi, ukoliko se tržišne prilike u međuvremenu značajno izmene“, ukazuje Obrenović.

On naglašava da se NIS iz 2008. godine ne može uporediti sa NIS-om iz 2025. godine, odnosno do momenta efektivnog stupanja sankcija na snagu.

„U međuvremenu je došlo do novih investicija, od kojih se naročito ističe modernizacija rafinerije u Pančevu, koja je postala jedna od modernijih rafinerija u ovom delu Evrope. Pretpostavljam da će mađarskoj strani biti u interesu da NIS posluje uspešno, ali i da će se voditi interesima unutar same grupe, s obzirom na prisustvo na tržištima u komšiluku i potrebom za optimizacijom raspoloživih kapaciteta“, navodi naš sagovornik.

Obrenović dodaje da će, ukoliko i kompanija ADNOC stekne udeo u vlasništvu, MOL morati da uzme u obzir i njihove poslovne interese, ali i interes države Srbije kao postojećeg akcionara.

Ipak, on ne očekuje da će dodatnih pet odsto udela u vlasništvu Srbiji doneti odlučujući uticaj u NIS-u.

„Međutim, to će predstavljati korak ka jačanju naše pozicije u samoj kompaniji, naročito kod bitnih odluka koje zahtevaju kvalifikovanu većinu. Pored toga, treba sagledati i koje odredbe će naći mesto u svim budućim sporazumima o NIS-u, uključujući i najavljeni međudržavni sporazum između Mađarske i Srbije, što nam donekle ostavlja i prostor da ispregovaramo uslove i ponudimo rešenja koja bi bila u našem interesu“, ističe.

Što se tiče potencijalnog udela u vlasništvu i kompanije i UAE, Obrenović podseća da je ona od početka „krizne situacije“ u NIS-u isplivala kao jedan od mogućih kupaca.

„Za sada nije izvesno kakvu ulogu bi ova kompanija mogla da ima u NIS-u, i da li postoji njen komercijalni interes da se priključi vlasničkoj strukturi sa malim udelom. Treba uzeti u obzir da se iz saopštenja MOL grupe, kao prethodno i iz izjave mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta, ADNOC spominje kao mogući deo rešenja oko NIS-a. Indikativno je da i MOL i ADNOC dolaze iz zemalja koje održavaju dobre odnose i sa aktuelnom američkom administracijom, i sa Moskvom“, objašnjava on.

Kada je reč o uslovima američke administracije, Obrenović podseća da je OFAK do sada pokazao fleksibilan pristup u pogledu rokova za pregovore i produženja licenci, ne samo kada je u pitanju Srbija, već i situacije na evropskom i međunarodnom tržištu.

„Nastojanje zemalja Zapada da istisnu ruske kompanije sa globalnog energetskog tržišta ne predstavlja ni jednostavan ni lako sprovodljiv poduhvat, naročito u pogledu pronalaženja zainteresovanih i prihvatljivih kupaca ruske imovine. Na osnovu prethodne odluke OFAK-a od 31. decembra, očekujem da će OFAK produžiti operativnu licencu u kontekstu napretka u pregovorima između MOL-a i Gasprom njefta, dok će dalje postupanje i odluke OFAK-a zavisiti od finalizacije pregovora i zaključenja ugovora“, zaključuje.