Amerikanci traže, Rusi ne daju: Šta za Srbiju znači prestanak rada Rafinerije i obustava platnog prometa NIS-u?

Sjedinjene Američke Države (SAD) do sada nisu dale licencu za nastavak rada NIS-a, što je tokom današnjeg obraćanja potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Rafinerija je do sada radila u stanju tople cirkulacije, a danas je obustavila rad.

Iako je poslednjih dana bilo mnoštvo pozitivnih očekivanja u javnosti da će licenca ipak biti odobrena, to se nije dogodilo. Iz SAD se drže sankcija koje su uveli i ne oglašavaju se, dok s druge strane, Rusi ne pokazuju nameru da prodaju NIS.

Radnik koji je pričao za Danas smatra da većinski akcionar nema nameru da proda svoj deo, a da država nema snagu da nacionalizuje NIS.

„Problem je prestanak platnog prometa, jer to znači zatvaranje NIS-ovih pumpi i zarobljavanje zaliha derivata koji se nalaze u Rafineriji i skladištima“, ukazuje.

Kako kaže, za ponovni start i pun rad Rafinerije biće potrebno 10 do 15 dana.

„Ali ako se još potrefi da temperatura bude u minusu, to dodatno otežava start i povećava sopstvenu potrošnju energije“, upozorava naš sagovornik.

Kako trenutnu situaciju oko NIS-a vide stručnjaci?

Stručnjak za energetiku Željko Marković za Danas ukazuje da ako Rafinerija stane i NIS ne bude u mogućnosti da posluje, onda ide u stečaj.

„To za građane znači da neće moći da kupuju gorivo na Gaspromovim, odnosno NIS-ovim, a ni na Lukoil-ovim pumpama. Jer te pumpe izlaze iz maloprodaje, dok će ostale pumpe raditi. Dakle, prestaće sa radom oko 30 odsto pumpi, a na ostalima će moći da se kupuje“, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, to će u Beogradu možda i moći da se amortizuje uz veće gužve na pumpama, dok su manja mesta upitna.

Ipak, kako dodaje, goriva će u prvo vreme biti iz uvoza, a imamo i rezerve.

„Taj period, prema najavi predsednika Vučića, ističe 15. januara. To znači oko mesec do mesec i po dana, jer Rafinerija ne radi već neko vreme, što znači da smo neke rezerve već trošili“, podseća Marković.

Prema njegovoj proceni, do Nove godine će biti normalnog snabdevanja, a za period posle se očekuje da država reaguje.

Dva poteza su jedina moguća trenutno, smatra naš sagovornik.

„Ili da NIS ode u stečaj, pa da ga država otkupi iz stečaja ili će država morati da pribegne nacionalizaciji. Jedino tako može da se obezbedi da nam se skinu sankcije i da Rafinerija opet počne da radi“, poručuje Marković.

Topla cirkulacija, u kojoj je radila Rafinerija, kako naglašava, ne pravi derivate.

„To je samo bilo održavanje Rafinerije u toplom režimu rada, da može odmah da se startuje sa preradom. Nije isplativo imati toplu cirkulaciju predugo, ona se preporučuje do tri dana, a ovde je produženo na sedam ili osam dana“, objašnjava on.

Što se tiče potencijalnih nestašica, Marković upozorava da do toga može da dođe ako država ne bude ništa radila.

„Kada se potroše rezerve, a ne može da se uveze onoliko koliko nam treba, odnosno ne možete da podmirite kompletnu tražnju, onda je to stanje nestašice“, pojašnjava on.

To stanje se rešava tako što porastu cene, a opadne tražnja, ukazuje naš sagovornik.

„Neko se neće voziti više, jer mu se ne isplati, onaj ko mora zbog posla, on će platiti tu cenu, ali će je i on naplatiti kroz povećanje cene svog proizvoda. Na neki način će se smanjiti tražnja uz više cene i tako će uspostaviti neka nova ravnoteža na tržištu“, objašnjava Marković.

Što se tiče roka od 50 dana koji je dat Rusima da nađu kupca, on veruje da to više ne važi.

„Taj rok im je bio dat pod uslovom da mi dobijemo licencu i nastavimo da radimo. Pošto se to nije desilo, ni taj rok više ne može da važi. Pored toga, Rusi očigledno ne žele da prodaju NIS. Njihov izbor je da idu u stečaj, a na našoj državi je da reaguje“, zaključuje Marković.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković za naš pojašnjava da Rafinerija ne može tek tako da stane.

„Ona se ne gasi na dugme. Rafinerija ulazi u gašenje i taj proces traje od 24 do 72 sata. Ako Janafom ne možemo da se snabdevamo, pitanje je odakle se snabdeti u toj meri. Da dovozimo naftu ruskim baržama preko Dunava je na nivou naučne fantastike“, poručuje on.

Bez licence, kako napominje Zdravković, nije upitna samo nafta, već i druge stvari.

„Ne može Rafinerija ni tehnološki da radi. Ne može da uvozi katalizatore, razne softvere, aditive koji su neophodni za rad… ne vidim da je to bilo kako moguće“, upozorava.

Rafinerija će sad dok se gasi, kako ukazuje, umesto proizvođača energije postati industrijski potrošač.

„Ako bi stala na 30 dana, ne bi se katalizatori oštetili. Morala bi da se izvrši inertizacija sistema cevovoda, reaktora i svega ostalog. To znači da se ubaci azot da ne bi bilo zapaljivo. Moraju da se sagorevaju gasovi koji su tu. Ne može da se raspusti osoblje Rafinerije, jer postoje neki tehnološki procesi održavanja. Dakle, ako bi 30 dana prestao rad, onda bi to uslovno rečeno moglo bezbolno da se pokrene, za dva do četiri dana“, pojašnjava Zdravković.

Ukoliko ne bi radila šest meseci, to bi već bio problem, jer bi se načela oprema, upozorava naš sagovornik.

„Katalizatori bi bili delimično uništeni, došlo bi do naslaga u sistemima i trebalo bi desetine miliona dolara da se pokrene ponovo“, naglašava.

Kako dodaje, ne bismo mi bili jedina država bez rafinerije, ali bi to značajno uticalo na budžet, a nemamo ni dovoljne kapacitete za skladištenje potrebnih količina.

Šta će biti sa NIS-om kada banke obustave platni promet?

Vučić je najavio da će banke raditi platni promet sa NIS-om do nedelje, a potom će se razmatrati od dana do dana, zbog rizika od sekundarnih sankcija.

Bankarski savetnik Vladimir Vasić za Danas ukazuje da bi prekid platnog prometa značio da domaće i međunarodne transakcije više ne mogu da se izvrše.

„NIS ne bi mogao da plaća dobavljače sirove nafte, transport, rezervne delove i druge usluge. Ne bi mogao da prima uplate od kupaca, niti da isplaćuje plate, poreze i doprinose. Ne bi mogao da servisira kredite, garancije, niti da plaća državi akcize i PDV. Drugim rečima, kompanija bi ostala bez novčanog toka, koji je osnov svakodnevnog funkcionisanja“, objašnjava on.

U takvim uslovima kompanija praktično ne funkcioniše, naglašava Vasić.

„Veliki sistem kao što je NIS ne može da obavlja posao ni 48 sati bez platnog prometa. Nabavka sirove nafte se plaća unapred, rafinerije i pumpe imaju velike dnevne operativne troškove, logistički lanac mora konstantno da se finansira, a međunarodni partneri automatski prekidaju isporuke kada ne postoji finansijsko pokriće. Ovo nije manja firma koja može da radi sa gotovinom – govorimo o više od 13.000 zaposlenih i o jednoj od najkompleksnijih industrijskih operacija u zemlji“, ukazuje on.

Kako sumira, u takvim okolnostima kompanija ne može da funkcioniše.

„Bez platnog prometa i međunarodne bankarske korespondencije, kompanija je faktički blokirana“, napominje.

To, prema njegovim rečima, dovodi do operativne paralize, sa brojnim posledicama.

„Prva je obustava nabavke sirove nafte, jer niko ne isporučuje robu bez unapred obezbeđenog plaćanja. Zatim dolazi zastoj u proizvodnji u rafinerijama – što se već desilo. Prerada nafte je obustavljena. Sledi smanjenje i eventualni prekid snabdevanja pumpi, pa posle toga poremećaj tržišta derivata u Srbiji, a država bi morala da interveniše dodatnim uvozom. Dalje slede udari na budžet, jer je NIS među najvećim uplatiocima fiskalnih prihoda. Tu su i ekonomski i politički pritisak da se pronađe brzo rešenje“, objašnjava Vasić.

Ovakva situacija je vrlo ozbiljna i ima sistemske posledice, a ne samo korporativne, naglašava on.

„Zato se ovakvi koraci gotovo nikada ne prepuštaju slučaju i u praksi se rešavaju na državnom nivou, kako bi se izbegao udar na energetski sistem, tržište goriva i budžet države“, zaključuje Vasić.