Najpre modernizacija, pa udruživanje srpskih železnica

U organizaciji vodećih nemačkih i austrijskih kompanija za sertifikaciju i kontrolu tehnologija i proizvoda na nemačkim i austrijskim železnicama, u Beogradu će 5. novembra biti održana konferencija železničkih kompanija i njihovih najvećih podizvođača iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, BiH, Makedonije. Kompanije članice jednog od vodećih svetskih železničkih klastera, Bavarskog klastera železnice, planiraju da, u saradnji sa Mrežom za poslovnu podršku, u Beogradu okupe predstavnike železničkih kompanija iz zemalja regiona i najvećih privatnih kompanija koje proizvode i pružaju usluge železničkim kompanijama u regionu, ali i predstavnike vodećih fakulteta u oblasti saobraćaja, elektrotehnike i građevinarstva. Akcenat će biti stavljen na formiranje klastera železnica jugoistočne Evrope, kao i na neophodnu regulativu koju železničke kompanije i svi oni koji rade za njih moraju da usvoje u procesu pristupanja Evropskoj uniji, što treba da omogući ulazak srpskih, crnogorskih, makedonskih i bosanskohercegovačkih železnica u zaokruženi sistem evropskih železnica.

Planirano je da učesnici ovog skupa iznesu svoja iskustva u vezi sa funkcionisanjem Bavarskog klastera železnice, koji je okosnica železničkog sistema Bavarske i Austrije. Njihova namera je da se taj model primeni i u udruživanju železnica država bivše Jugoslavije. Taj klaster bi, kao jedinstven poslovni, ali i međudržavni železnički projekat, trebalo da bude prva takva profesionalna organizacija kompanija iz zemalja bivše Jugoslavije, koja bi imala za cilj jačanje regionalne saradnje u oblasti železničkog saobraćaja. Osim toga, trebalo bi da omogući efikasnije povezivanje sa železničkom mrežom i sistemom Evropske unije, uz superviziju nemačkih i austrijskih partnera. Neki od ciljeva okupljanja železničkih kompanija i njihovih podizvođača su: zajednički rad na projektima rekonstrukcije i modernizacije železničke infrastrukture, edukacija i usavršavanje zaposlenih na železnici i povećanje bezbednosti u regionalnom sistemu železničkog saobraćaja. Te aktivnosti treba da omoguće da železnička infrastruktura, profesionalno znanje i veštine zaposlenih i bezbednost na železnicama budu podignuti na nivo koji zahtevaju propisi Evropske unije. To će, takođe, omogućiti bržu integraciju železnica regiona jugoistočne Evrope u jedinstven sistem železnica EU. Kao članice klastera dobrodošle su i sve železničke i druge kompanije koje proizvode ili pružaju usluge železnicama u državama EU i širom sveta, a spremne su za uspostavljanje poslovne saradnje u regionu jugoistočne Evrope.

Prema oceni organizatora, Srbija, ali i zemlje regiona raspolažu značajnim kadrovskim potencijalom, odnosno inženjerima saobraćaja, građevinskim i elektroinženjerima, koji u nedostatku posla u matičnim zemljama odlaze u svet. Imajući to u vidu, pažnja će biti usmerena i na saradnju sa fakultetima u Srbiji i u zemljama regiona, a plan je i da se mladim stručnjacima omogući da pohađaju obuke u vrhunskim laboratorijama i razvojnim centrima za železnicu koji pripadaju vodećem sertifikateru nemačkih železnica, kompaniji AEbt iz Nirnberga. Procenjeno je, takođe, da se prepreke u razvoju železnica mogu prevazići samo zajedničkim radom i saradnjom železničkih kompanija, koje bi trebalo uključiti u jedinstven sistem evropskih železnica. Sudeći prema najavama na skupu će se otvoreno govoriti o problemima u prometu roba i putnika na železnicama jugoistočne Evrope, ali izneti i konkretna rešenja kako da se aktuelne teškoće prevaziđu. Organizatori smatraju da konferencije dolazi u pravi čas, jer samo Srbija, prema proceni evropskih eksperata, na tranzitu robe godišnje izgubi više od 330 miliona evra, zbog izostanka modernizacije i reformi na železnici i činjenice da hiljade kompanija iz Evrope, Turske, Bliskog istoka i Azije izbegavaju da robu pošalju preko teritorije naše zemlje.

Stručna javnost u Srbiji pozdravlja organizaciju tog skupa u Beogradu, ali je, s druge strane, veoma skeptična u vezi sa procenama da bi formiranju klastera dalo bilo kakve pozitivne efekte sve dok su Železnice Srbije u stanju u kakvom su trenutno. Tako, recimo, Mahmud Bušatlija, konsultant za razvoj i investicije, smatra da je preduslov za stvaranje železničkog klastera restrukturiranje srpskih železnica.

– Treba podsetiti da su klasteri skup kupaca, prodavaca, struke, raznoraznih preduzeća… Osnivaju se u situacijama kada su učesnici suviše sitni da bi sami mogli da opstanu na tržištu pa se udružuju u klaster, ili zadrugu, sa drugim malim igračima koji su im srodni i stvaraju veću poslovnu organizaciju sa respektabilnim šansama da se suprotstavi konkurenciji. Prostora za stvaranje klastera u železničkom transportu ima. Takvi slučajevi postoje u Evropi. Recimo, u Nemačkoj je železnička infrastruktura izdvojena u posebnu celinu i dozvoljen je upliv privatnog kapitala u tu oblast. Primera radi ako privatni preduzetnik koji poseduje luksuzni voz ne može sam da se održi na tržištu, on će se udružiti sa nizom malih regionalnih prevoznika i povećati svoje šanse – kaže za Danas Bušatlija i dodaje da su ovakve konferencije jedinstvena prilika da se i domaća javnost uveri šta nam je činiti, ukoliko želimo moderniju železnicu.

Sličan stav u vezi sa značajem najavljene konferencije ima i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Ni on, pak, nije optimista kad je reč o procenama da bi u skoroj budućnosti železnički klaster mogao da zaživi i u Srbiji.

– Znam da u Nemačkoj uspešno funkcionišu klasteri u raznim oblastima, ali nisam siguran da može da se tako lako formira železnički klaster u Srbiji. Problem je u tome što su klasteri vezani za tržište i konkurenciju. Kao što je poznato u Srbiji je železnica na jaslama države, odnosno dobija subvencije iz budžeta i, što je najgore, pravi gubitke. Imajući to u vidu, malo je verovatno da bi bilo ko bio zainteresovan da ulaže u srpsku železnicu i da stvara klaster. I tako će biti sve dok se situacija ne promeni nabolje – naglašava Savić.

Redosled poteza

– Ne vidim kako bi klaster mogao da zaživi i u Srbiji. Utoliko pre što niko nije zainteresovan za ulaganja u srpske železnice, iako je prosečna brzina kretanja vozova na prugama u Srbiji 30 kilometara na sat. Mislim da je najpre potrebno modernizovati i na pravi način restrukturirati Železnice Srbije, što, između ostalog, podrazumeva i izdvajanje infrastrukture iz preduzeća. Država može da zadrži deo vlasničkog udela a ostalo treba da se ponudi privatnicima, koji bi bili zainteresovani za prevoz putnika i robe. Sa sadašnjim načinom organizacije i presudnom ulogom države, kad je reč o finansiranju železnice, male su šanse da se stvori železnički klaster na našim prostorima – komentariše za Danas Mahmud Bušatlija, konsultant za razvoj i investicije.