„Sačekivala me BIA iza kukuruza“: Poljoprivrednici o represiji države zbog podrške protestima

Poljoprivrednici iz Udruženja „Naše mleko“ koje je prvenstveno skoncentrisano u Mačvanskom okrugu, ali ima članove iz cele Srbije organizovalo je danas konferenciju u Beogradu povodom represije nad njima, ali i drugim poljoprivrednicima.

Represija se, kako su naveli,  prvenstveno sprovodi nad poljoprivrednicima koji su podržali studentski pokret, a kroz zloupotrebu poljoprivredne inspekcije i zakonskih i podzakonskih akata u okviru sistema E-agrar.

Poljoprivrednik Milan Pajić naglasio je da poljoprivrednici trpe represiju od strane države.

„Od strane Ministarstva poljoprivrede trpimo velike pritiske i ucene. Koristi se zloupotreba službenih ovlašćenja da bi se targetirali seljaci“, naglasio je.

Jedan od gorućih problema, prema njegovim rečima, jeste inspekcijski nadzor koji se sprovodi selektivno.

„Mi kao seljaci više nemamo pravo glasa, nemamo pravo da razmišljamo, smatraju da mi moramo samo da budemo u štali i na njivi“, ukazao je Pajić.

Prema njegovim rečima, poljoprivrednici nisu krenuli u ovu borbu zato što im je dobro, već da bi spasili svoja domaćinstva.

„Svi ti ljudi koji su učestvovali, da li na protestima protiv rudnika, ili su podržali studente ili samo dali doprinos svojim prisustvom, sada su na meti tog inspekcijskog nadzora i torture koja se vodi preko njega“, upozorio je.

Pajić se dotakao i aktuelnog ministra poljoprivrede Dragana Glamočića.

„Neću ga više oslovljavljati kao profesora i ministra, on za mene nije više ministar poljoprivrede. To je čovek koga mi plaćamo, a koji radi protiv našeg interesa, koji pokušava da uništi selo i zato on nije naš ministar“, poručio je.

Pajić je dodao i da ta represija nad poljoprivrednicima traje već jako dugo, te da je i za vreme prethodnih Vlada i ministara imao probleme.

„Imao sam takav slučaj da me u njivama sačekuje BIA iza kukuruza. I onda izlaze pred mene, a ja ne znam da li su mafijaši ili šta su, pa mi kažu da bi ja trebalo da idem i da potpišem nekakav sporazum sa Vladom“, priseća se on.

Poljoprivrednik Nemanja Lacković, jedan je od njih kome je u više navrata dolazio inspektor.

Prema njegovim rečima, inspektor je tražio sitnice za koje je mogao da se uhvati i na svako pitanje pominjao pasivu.

„Svaki put kad je dolazio, a dolazio mi je četiri puta, svaki put je tražio nova dokumenta da mu priložim, te podsticaj za stočarstvo, podsticaj za svinje, za sve“, ukazao je Lacković.

Kada je četvrti put došao u novembru, kako je naveo, istekao mu je inspekcijski nadzor.

„Kada sam tražio inspekcijski nadzor, nije imao pri sebi, nije imao ni zapisnik, ni ništa, a došao je da mi uruči rešenje“, objasnio je Lacković.

Poljoprivrednik Dušan Tufegdžić je poručio da je nesporno da država u svojim rukama poseduje silu i tu silu, kao i prema studentima i svima onima koji su protiv ovog režima, primenjuje i prema poljoprivrednicima – u obliku represije.

On je ukazao da kaznena politika prema poljoprivrednicima ne može da se poredi sa bilo kojom drugom kaznenom politikom iz drugih branši.

„Imamo situaciju da ako imate firmu ili samostalnu trgovinsku radnju ili nekakvu drugu radnju, u slučajevima nepravilnosti koje su mnogo veće u ekonomskom smislu, dobićete kaznu i zabranu od 15 do 30 dana zabrane obavljanja delatnosti. U poljoprivredi, kada stave nekoga tri godine u pasivan status, ozbiljan poljoprivrednik koji ulaže u proizvodnju, koji radi sa bankama, može samo da se ubije“, upozorio je.

Tufegdžić je dodao da se oni toga ne plaše i da hoće da promene stvari.

Kada poljprivredno gazdinstvo bude stavljeno u pasivan status, taj poljoprivrednik nema pravo da se bavi proizvodnjom, odnosno može da proizvodi, ali ne sme da proda taj proizvod, jer tako ulazi u krivično delo. Znači, praktično sve staje na tri godine, ukazao je on.

„Ova država laže kada kaže da bilo šta ulaže u poljoprivredu. Apsolutno ne ulaže ništa. Još uvek je agrarni budžet, onaj koji dođe do poljoprivrednika, mnogo manji od onoga što poljoprivrednici samo kroz akcize na naftu uplate ovoj državi“, poručio je Tufegdžić.

Prema njegovim rečima, nebriga za poljoprivredu ove vlasti je najveća od svih vlasti do sada.

„Ali nemojmo zaboraviti da i prethodne vlasti nisu mnogo vodile računa o poljoprivrednicima. Uvek smo bili u nemilosti i uvek su nas negde predstavljali kao najniži sloj ovog društva, najneobrazovaniji sloj i nekoga o kome ne treba voditi računa, to su seljaci i ništa više“, naveo je.

Podsetio je i da imamo „potpuno nekontrolisan uvoz hrane i repromaterijala“.

„Ta hrana koju mi uvozimo, garantujem da je izuzetno lošeg kvaliteta. To je najjeftinija hrana koju možemo da uvezemo, pre svega ako pričamo recimo o povrtarstvu iz Albanije, Severne Makedonije, Turske, Belorusije… gde se još uvek koriste pesticidi koji su zabranjeni“, upozorio je Tufegdžić.

Kako je dodao, problem je i što u Srbiji imamo potpuno neplansku proizvodnju.

„Zato sistem subvencionisanja, odnosno podsticanja u poljoprivredi, nema efekta. Zato što ne postoji planska proizvodnja, zato što ne postoji regionalizacija, zato što Ministarstvo poljoprivrede gleda samo kako da ga ne košta poljoprivreda“, poručio je.

On je upitao da li neko ima jednu pohvalnu rečenicu za ministra poljoprivrede Dragana Glamočića.

„On, koji je pred žetvu rekao da će rod kukuruza biti smanjen oko 12 odsto, a rod je bio smanjen između 70 i 80 odsto. E zbog te izjave, on kao doktor nauka i kao profesor, ne da ne treba da bude ministar, već treba da mu budu oduzete sve diplome“, kazao je Tufegdžić.

Dodatno, podsetio je da su represija inspekcije i policije počeli i pre studentskih protesta, odnosno od trenutka borbe protiv rudarenja litijuma.

Koliko Srbija uvozi mesa i mleka?

Poljoprivrednik Dejan Trajković, takođe je ponovio da trpe pritiske zbog borbe zajedno sa studentima, odnosno zbog davanja podrške.

„To radimo jer mislimo da tako treba i ako neko radi protiv interesa poljoprivrede i države i Srbije i nas kao stanovnika ove države, onda mi treba da se borimo protiv njih, što je vrlo logično“, naglasio je.

Trajković je izneo podatke o uvozu koje su, kako je naveo, dobili sa carine.

Podaci se, prema njegovim rečima, odnose na period od januara do novembra ove godine, a tiču se uvoz goveđeg i svinjskog mesa i mleka i mlečnih proizvoda.

„Svinjskog mesa je u tom periodu uvezeno 29.494.806 kilograma i to se odnosi na raznorazno svinjsko meso. To nas je koštalo oko 91,7 miliona evra. Tako oni rešavaju problem mesa, ne bore se protiv afričke kuge ili za razvoj poljoprivredne proizvodnje i stočarstva, nego se kupuje. Napravi se dil sa par uvoznika i oni uvoze na račun cele Srbije“, ukazao je Trajković.

Što se tiče goveđeg mesa, kako je naveo, uvezeno je 2.232.468 kilograma, što nas je koštalo oko 20 miliona evra.

Kada je reč o sirovom mleku, ali i mlečnim proizvodima, sve sumirano, uvezeno je oko 33.160.000 kilograma raznoraznih proizvoda, kazao je.

„To nas je koštalo oko 120 miliona evra. To su činjenice koje govore o tome kako funkcioniše i radi Ministarstvo i kako rešava probleme“, naglasio je Trajković.

On je ukazao da ne treba biti puno pametan da bi se zaključilo da je trenutni ministar dozvolio ovoliki uvoz, a da s druge strane izjavljuje da proizvođači idu na more od subvencije.

„Imamo na vlasti gospodu koja se bavi uništavanjem poljoprivrede i uvozom. I što je još najcrnje, radile su se analize mleka i mlečnih proizvoda, meda i tako dalje, gde je dokazano da imamo između 80 i 90 odsto falsifikata. I to niko ne rešava“, zaključio je Trajković.

Zašto se poljoprivrednici ne ujedine?

Na pitanje lista Danas zašto poljoprivrednici i poljoprivredna udruženja ne sednu za isti sto i udruže snage, dobili smo više odgovora.

Milan Pajić je naglasio da je udruženje „Naše mleko“ uvek na raspolaganju.

„Mi smo ranije javno pozvali sva postojeća udruženja u Srbiji da dođu, da se dogovorimo, da vidimo kako možemo dalje da radimo. Tada smo, na tom sastanku, imali nekoliko udruženja koja su došla i svi su rekli da će pružiti podršku“, podsetio je on, ali dodaje da su upravo represija o kojoj se govori i pritisak doneli probleme.

Nekome su nudili neke povlastice, nekome su nudili kredite, a neke treće su zastrašivali kada nije moglo ništa drugo da prođe. Ljudi su preplašeni, ukazao je Pajić.

„Problemi su nam svima isti, ali je pitanje kako se ko postavi prema njima“, naglasio je.

Pajić je podsetio da ima oko osam udruženja koja su jaka i koja mogu da izvedu neke ljude na ulicu, da pokažu nezadovoljstvo.

„Međutim, država Srbija i UDBA, da kažem tako, pravi u jednom danu 118 udruženja poljoprivrede. Po svim lokalnim samoupravama, počevši od Mačve, Banata… država pravi udruženja“, ukazao je on.

Pajić objašnjava da se to sve broji i da je njihovo udruženje, iako značajno brojnije od tih koja imaju po jednog ili nekoliko članova, samo jedan glas.

Dejan Trajković u odgovoru na pitanje Danasa tvrdi da služba radi svoj posao da ih razjedini.

„Postoje velika udruženja koja su razbili. Znači, konstantno se radi na razbijanju udruženja umesto da se radi suprotno, na okupljanju poljoprivrednika. Sve što hoćete da radite u interesu ove države, oni rade na rasturanju toga“, poručuje on.

Trajković je dodao da oni pozivaju sve proizvođače u Srbiji da im se priključe.

„Uvek smo bili otvoreni za saradnju, ali i za timski rad. Kod nas važi odluka većine i ono što se dogovorimo, to mora da se ispoštuje. Dakle, tu smo za to“, zaključio je.