Nastavkom reformi Srbija bi mogla da postane još privlačnija investiciona destinacija

Treba, međutim, naglasiti da holandski građani izvlače maksimum iz tako ograničenog prostora i upotrebljivog zemljišta. Na to ukazuje i podatak da je Holandija, posle Sjedinjenih Država, najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda na svetu.

Holandija je i jedan od najvećih poljoprivrednih proizvođača, koji izvozi poljoprivredno-prehrambene proizvode (povrće, voće, cveće, meso i mlečni proizvodi) u vrednosti od 75 miliona evra. Pomenuću još nekoliko zanimljivih podataka: u ukupnoj trgovini poljoprivrednim proizvodima četvrtina pripada holandskim proizvođačima. Holandija je dobro pozicionirana i kad je reč o izvozu krompira – četvrtinu svetskog izvoza čini holandski krompir, a još bolje u izvozu cveća – čak dve trećine lukovica cveća koje se prodaju širom sveta dolaze iz Holandije. Osim toga, Holandija je najveći svetski izvoznik semena, čijim plasmanom na inostrano tržište ostvaruje devizni priliv od oko 1,5 milijardi evra godišnje. U ukupnim izvoznim rezultatima izvoz semena učestvuje sa 17,5 odsto.

Očigledno je, dakle, da sektori poljoprivrede i hortikulture, koji čine oko 10 odsto holandske ekonomije i radnih mesta, imaju ključnu ulogu – kaže u razgovoru za Danas Henk van den Dol, ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji.

* Ovi pokazatelji nedvosmisleno ukazuju na to da je Holandija odlično pozicionirana na svetskoj agrarnoj mapi. U čemu je tajna uspeha, da li i mi možemo nešto da naučimo iz holandskog iskustva?

– Holandija je dobro poznata po međusektorskoj saradnji. Holanđani moraju da sarađuju da bi preživeli i izašli na kraj sa niskim zemljištem, vodom i plimom, i taj stav prisutan je u svim sektorima ekonomije. Holandija ima jedinstven pristup u poljoprivrednom sektoru, koji mi nazivamo „zlatni trougao“. Reč je o specifičnoj saradnji između poljoprivrednih proizvođača (farmera), akademske zajednice i vlade. Farmeri su organizovani u udruženja kroz koje dolaze do boljih uslova na tržištu, smanjujući troškove proizvodnje i povećavajući profit. Organizujući se u udruženja, farmeri sebe čine značajnim „sparing partnerom“. Saradnja u poljoprivrednom sektoru uključuje sve aktere: farmere/proizvođače, edukativne i trening centre, univerzitete, logističke centre, distributere, vladu, civilno društvo i potrošače. S druge strane, Holandija je veoma otvorena za javnu raspravu o različitim političkim pitanjima kako bi svi bili informisani i mogli da predvide šta će se događati. Na taj način svi mogu da se pripreme za predstojeće promene i da obezbede dobru poslovnu atmosferu. Ambasada Kraljevine Holandije promoviše ovakav pristup kroz seminare, radionice, tehnička predavanja, zajedničke poslovne prezentacije na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i slično. Pokušavamo da predstavimo svoj način poslovanja srpskim kolegama i da ih zainteresujemo da primene takav, ili sličan, pristup u borbi sa izazovima sa kojima se suočavaju. Osim toga, Holandija je voljna da bude „zemlje mentora“ u poljoprivrednom sektoru u okviru pregovaračkog procesa Srbije sa EU. Razmena iskustava, transfer znanja i saradnja među zainteresovanim stranama kako bi poljoprivredni sektor u Srbiji bio održiv i konkurentan za EU, čine fokus te mentorske uloge.

* Holandija se može pohvaliti dugom tradicijom u razvoju preduzetništva. Koliko je taj segment privrede doprineo da se Holandija pozicionira kao četvrta najkonkurentnija ekonomija na svetskoj rang listi u 2018. godini?

– Holandija, sa svojom veoma dinamičnom ekonomijom, visoko ceni preduzetništvo. Moja zemlja ima dugu tradiciju preduzetničkog duha, koji datira još iz Zlatnog doba. Zahvaljujući tome što je povezala preduzetnike, univerzitete, investitore i inkubatore i to iskombinovala sa odličnim školskim sistemom, efikasnom infrastrukturom i pouzdanom vladom, Holandija je uspela da postane četvrta najkonkurentnija ekonomija na svetu u 2018. godini. Holandska vlada promoviše i podržava inovativno preduzetništvo tako što obezbeđuje bolje finansiranje i stimuliše saradnju između privatnog i istraživačkog sektora. Preduzetnici stvaraju radna mesta i podstiču ekonomski rast. Oni takođe razvijaju nove proizvode koji se bave socijalnim pitanjima, kao što su digitalizovana rešenja za zdravstvenu zaštitu koja omogućavaju ljudima da duže žive kod kuće. Pored toga, holandska vlada radi na uspostavljanju bolje povezanosti između obrazovanja i tržišta rada.

* Kako biste ocenili investicionu klimu u Srbiji i zašto je naše tržište interesantno holandskim kompanijama?

– Stanje u srpskoj ekonomiji je danas svakako drugačije nego što je bilo pre nekoliko godina. Rezultati, naročito na makro-fiskalnom polju, su vredni hvale i mislim da su efekti očigledni. I fiskalni deficit i odnos duga prema BDP-u su znatno smanjeni, što doprinosi tome da se javne finansije u Srbiji dovedu na održiviji nivo, kao i da se uspostavi funkcionalna tržišna ekonomija. Veoma mi je drago što vidim da su holandske kompanije iz različitih sektora sve više zainteresovane da investiraju i posluju u Srbiji. U proteklih pet godina kompanije registrovane u Holandiji investirale su na srpskom tržištu oko dve milijarde evra. Srbija je interesantno tržište za holandske kompanije iz više razloga, kako zbog povoljne geografske pozicije, tako i zbog evropske perspektive, kvalifikovane radne snage, kao i dobrih izgleda za ekonomski rast. Prisustvo znatnog broja holandskih kompanija siguran je pokazatelj da je Srbija prepoznata kao stabilno tržište na kojem mogu da se primene dugoročni poslovni planovi, i u koje ozbiljne holandske kompanije žele da unesu inovacije, da doprinesu održivosti i poboljšaju odnos prema životnoj sredini. To je dobro za Holandiju, za holandske kompanije, ali i za Srbiju. Takođe, mislim da se pragmatičan, otvoren stav usmeren na rešavanje problema, kakav imaju holandski preduzetnici, dobro uklapa sa srpskim mentalitetom, pa se lako dolazi do dogovora. Osim toga, holandske kompanije, po pravilu, donose inovativna rešenja, bilo da je reč o tehnologiji ili poslovnim procesima, kao i dobru praksu društvene odgovornosti i kulturu otvorenog dijaloga sa javnom administracijom o tome kako da se poboljša poslovna klima. Mi, zaista, vidimo prednosti takve vrste saradnje u nekim od ključnih sektora kojima se bavimo, kao što su poljoprivreda, upravljanje vodama i obnovljivi izvori energije.

* Činjenica je da su reforme već dale rezultate, ali šta bi trebalo dodatno učiniti kako bi Srbija postala još privlačnija investicionih destinacija?

– Izlišno je reći da mi je drago što holandske kompanije u tolikom obimu posluju u Srbiji, i nadam se da će ih ubuduće biti još više. Preduslov za to je sprovođenje daljih reformi usmerenih ka stvaranju povoljnog poslovnog okruženja čime će Srbija postati još privlačnija na mapi investicionih destinacija. Treba još mnogo toga uraditi, ali je važno da se izađe na kraj sa zamorom od reformi kako ne bi preovladao uljuljkujući osećaj samozadovoljstva zbog postignutih pozitivnih rezultata. Održivost je ključna reč, tako da je sada fokus na tome da se održi pozitivan impuls kako bi srpska ekonomija ostala na uzlaznoj putanji, a sve to u nastojanju da se omogući dinamičan rast. Osim toga, od predstavnika kompanija često čujem da se suočavaju sa problemima u oblasti vladavine prava, kao i sa neefikasnim funkcionisanjem institucija što samo unazađuje poslovni ambijent. Rešavanje tih problema je, dakle, od ključnog značaja ako Srbija želi da napreduje. Dok kompanije, na osnovu svojih strategija, donose odluke o ulaganjima, mi ih ohrabrujemo da investiraju i posluju u Srbiji. Upravo smo prošlog meseca, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, organizovali holandsko-srpski biznis forum „Voda i energija“, koji je izazvao veliko interesovanje, kako srpskih, tako i holandskih kompanija. To je značajno za Srbiju, ne samo zbog opštih pozitivnih ekonomskih neto-efekata direktnih stranih investicija, već i zbog toga što holandske kompanije tradicionalno sa sobom donose napredne prakse u društvenoj odgovornosti, kao i visoke standarde u bezbednosti na radu, pri zapošljavanju… Kompanije, poput Hajnekena, KupujemProdajem, Levi9 i drugih, koje već uspešno posluju u Srbiji, odlični su primeri za to.

* Vaša uloga kao ambasadora Holandije u Srbiji jeste, između ostalog, i jačanje bilateralnih odnosa između naše dve zemlje kako na političkom, tako i na ekonomskom planu. Koliko Vam u toj svojevrsnoj misiji pomažu holandske kompanije koje su se već pozicionirale na našem tržištu?

– Moj tim u ambasadi i ja to radimo kroz više kanala, počev od kulturne razmene, pa do bilateralne podrške ključnim reformama, ali i podrške Srbiji na putu integracija u EU… Jedan od najefikasnijih načina jačanja našeg prijateljstva je da pokažemo ko smo, i u tom pogledu sam naročito ponosan što imamo podršku tima holandskih kompanija, investitora i preduzetnika. Oni sa sobom donose našu tradiciju, inovativne tehnologije, holandski sistem rada, napredne prakse u društvenoj odgovornosti, visoke standarde zaštite na radu… To je tim holandskih kompanija koje svakodnevno razmenjuju iskustva, znanja, robu i usluge sa Srbijom. I ima ih dosta na srpskom tržištu – prema podacima Agencije za privredne registre više od 550.

Investitor broj jedan

* Dolazak investitora iz inostranstva podrazumeva i otvaranje novih radnih mesta. Koliko je ljudi iz Srbije zaposleno u holandskim kompanijama?

– Prema podacima Narodne banke Srbije, investicije koje dolaze iz Holandije su, već nekoliko godina unazad, na vrhu investicione liste, što Holandiju čini investitorom broj jedan u Srbiji. Holandske kompanije zapošljavaju više od 15.000 ljudi i uključuju poznata brendirana imena kao što su Hajneken, Maksi supermarketi, u vlasništvu Ahold Deleza, Medikom Filips, Unilever. One pokrivaju širok spektar, uključujući poljoprivredu, IT, upravljanje vodama, maloprodaju i brodogradnju. Zanimljivo je da su mnoge od ovih kompanija odlučile da formiraju zajedničku Holandsko-srpsku poslovnu asocijaciju, što je, verujem, dodatni korak ka još snažnijoj povezanosti naše dve zemlje.

Statistička slika Holandije

Broj stanovnika: 17,08 miliona

Površina: 42.508 kvadratnih kilometara

Najviša tačka: 322,7 metara, Valserberh (Vaalserberg),

Najniža tačka: 6,76 metara ispod nivoa mora, blizu Niuvekerka na Ajselu (Nieuwekerk aan de Ijssel)

Površina ispod nivoa mora: gotovo jedna trećina

Površina obradive zemlje: oko 31 odsto, što je više od milion hektara

Broj životinja: 123,5 miliona domaćih životinja

Izvoz u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije (2017. godina)

Vrednost ukupnog izvoza iz Holandije: 101 milijarda evra

5 najvažnijih izvoznih proizvoda:

 Materijali i tehnologija (9,1 milijarda)

 Cveće (9,1 milijarda)

 Mlečni proizvodi i jaja (8,9 milijardi)

 Meso (9,3 milijarde)

 Povrće (6,7milijardi)

Glavni izvozni partneri: Nemačka, Belgija, Velika Britanija

Holandija je najveći poljoprivredni izvoznik u Evropskoj uniji i drugi najveći izvoznik na svetu