Gde je otišlo 780 miliona evra iz deviznih rezervi: „NBS opet kupuje mir“

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je nedavno izveštaj za decembar o stanju deviznih rezervi i situaciji na međubankarskom deviznom tržištu.

U tom izveštaju može se videti da su neto devizne rezerve na kraju decembra iznosile 24,6 milijardi evra. U odnosu na kraj novembra manje su za nešto više od 339 miliona evra, a u odnosu na kraj 2024. godine za 57,2 miliona evra.

Ono što je zanimljivo, jeste da je 580 miliona evra iznosila ukupna neto prodaja deviza NBS u celoj 2025. godini, ali da je decembar bio „ekstreman“ mesec prodaje, koji je “poništio” kupovine u nekim drugim mesecima.

Prema ovom izveštaju iz rezervi NBS u decembru se odlilo 825 miliona evra, od čega je 45 miliona evra bila prodaja ugovorena u novembru.

Dakle, prodaju 780 miliona evra NBS je ugovorila i završila u decembru, a glavni razlog za to bila je intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu.

Pored toga, u izveštaju se navode i ostali odlivi u iznosu od 121,8 miliona evra, što se odnosi na plaćanja države i državnih organa, kao i druge devizne obaveze.

Podsetimo, u decembru su se pojavile informacije da menjačnice oskudevaju sa evrima, što je kasnije i potvrđeno, a u pojedinim je došlo i do nestašice. Situacija je trajala danima, a potvrda je stigla i od same NBS.

Oni su saopštili da je došlo do rasta tražnje za stranom valutom na domaćem deviznom tržištu.

„Ovo je delom rezultat uobičajenih sezonskih kretanja, pre svega u sektoru domaćih kompanija, ali u značajnijoj meri rezultat povećane tražnje za stranom valutom od strane građana nakon objave informacija u vezi sa kompanijom NIS“, pojasnili su.

To je dovelo do toga da su menjači podigli svoj prodajni kurs na maksimalni nivo, nakon čega je NBS reagovala ukidanjem mogućnosti menjačnicama da naplaćuju proviziju od jedan odsto prilikom prodaje evra građanima.

NBS je, takođe, 9. decembra donela odluku kojom je omogućeno da ovlašćeni menjači efektivni strani novac kupljen od banaka vraćaju u roku od 30 dana, umesto dotadašnjeg roka od sedam dana.

S obzirom da je ta mera dala željene rezultate, ona je 8. januara produžena na još mesec dana.

Šta kažu iz NBS?

Iz NBS u odgovoru za Danas podsećaju da su na smanjenje deviznih rezervi prevashodno uticale intervencije NBS na domaćem deviznom tržištu radi očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, u iznosu od 825 miliona evra.

„Kada je reč o kretanjima na domaćem deviznom tržištu, pojačana tražnja za devizama u decembru je jednim delom bila sezonskog karaktera, usled povećane tražnje za devizama domaćih kompanija, pre svega uvoznika energenata, kao i radi isplate dividendi nerezidentima vlasnicima domaćih banaka i kompanija“, pojašnjavaju.

Međutim, rast tražnje u velikoj meri bio je posledica povećane tražnje građana za stranom valutom, kako u bankama tako i u menjačnicama, ukazuju iz NBS.

„Pri tom, negativnom delovanju psiholoških faktora doprineli su i pojedini napisi u medijima i na društvenim mrežama, koji nisu imali racionalno i realno uporište, a doprinosili su pojačavanju panike među građanima“, upozoravaju.

Iz NBS podsećaju da imaju sve mehanizme koji joj omogućavaju da se ne dozvole bilo kakvi jači pritisci na kurs dinara prema evru.

„Devizne rezerve koje je NBS akumulirala prethodnih godina su više nego dovoljne za odbranu od različitih šokova iz međunarodnog i domaćeg okruženja. Podsetimo, od 2017. godine od kada dominiraju aprecijacijski pritisci, zaključno sa prvih 11 meseci 2025. godine NBS je neto kupila 12 milijardi evra“, navode.

U uslovima povremenih deprecijacijskih pritisaka, Narodna banka Srbije pažljivo i odmereno koristi devizne rezerve, dodaju iz NBS.

„Pored toga, NBS je preduzela i druge mere iz svoje nadležnosti kako bi osigurala da kanali snabdevanja banaka i ovlašćenih menjača evrom i drugim stranim valutama, i u danima povećane tražnje, funkcionišu nesmetano, što je, takođe, doprinelo smirivanju kretanja na domaćem deviznom tržištu u segmentu menjačkih poslova“, naglašavaju.

Ostali odlivi, prema njihovim navodima, bili su vezani u najvećoj meri za plaćanja za potrebe Vlade i različitih ministarstava.

„Plaćanja koja realizuju javna preduzeća i ostale kompanije uvoznici energenata ne vrše se iz deviznih rezervi NBS jer njihova sredstva ne ulaze u sastav deviznih rezervi, ali mogu imati posredni uticaj na devizne rezerve u meri u kojoj njihova devizna tražnja prevazilazi ponudu deviza na tržištu, odnosno kroz intervencije NBS prodajom deviza“, objašnjavaju oni.

NBS kontinuirano pažljivo prati sve segmente deviznog tržišta, uključujući i menjačke poslove banaka i ovlašćenih menjača, a očuvanju relativne stabilnosti kursa dinara prema evru ostaće posvećena i u budućnosti, poručuju.

Šta kaže struka?

Vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Dragan Stojković za Danas podseća da je tokom 2025. godine ostvaren značajan pad priliva deviza u Srbiju.

„Strane direktne investicije su tokom prva tri kvartala bile za skoro 40 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine. Takođe, pored nešto većeg izvoza u odnosu na prethodnu godinu, ostvaren je rastući i veliki trgovinski deficit. Može se reći da su ovo bili najuticajniji realni faktori koji su izazivali poremećaje na deviznom tržištu tokom 2025. godine“, objašnjava.

NBS je tokom prethodne godine utrošila skoro 1,4 milijarde evra, pri čemu su samo tokom decembra odlivi iz deviznih rezervi po osnovu intervencija NBS iznosili 825 miliona evra, ukazuje Stojković.

On navodi da su veoma nespretne izjave predstavnika vlasti krajem novembra, u vezi situacije sa NIS-om i moguće uvođenje sekundarnih sankcija od strane SAD, kod određenog dela javnosti izazvale sumnju u normalno funkcionisanje platnih kartica i platnog sistema u narednom periodu.

„S tim u vezi, deo građana je povlačio depozite iz banaka koje su konvertovali u evre što je izazvalo potpuno očekivani dodatni pritisak na devizni kurs. Naravno, sve ovo je za rezultat imalo ugrožavanje normalnog funkcionisanja menjačnica“, naglašava.

Stojković smatra da je NBS tokom poslednjih godinu dana nekoliko puta pokazala da nema punu institucionalnu nezavisnost.

„Kao i druge institucije u Srbiji, uglavnom se bavi ublažavanjem posledica pri čemu se ne deluje na otklanjanje stvarnih uzroka problema“, kaže naš sagovornik.

Imajući u vidu da smo ušli u izbornu godinu „kupovina mira“ se nameće kao prioritet, tvrdi on.

„Bez obzira šta se sve bude dešavalo tokom 2026. godine nije realno očekivati da će devizni kurs pretrpeti neke značajnije promene u narednom periodu. Srbiju svakako odlikuje fleksibilan devizni kurs, ali država preko mehanizama NBS u značajnoj meri vrši i vršiće uticaj na njega“, poručuje Stojković.

Prema njegovim rečima, uvoz energenata ima značajan uticaj na odliv deviza.

„Veoma je značajno pomenuti i uticaj energenata na inflaciju, jer inflacija u određenoj meri utiče na devizni kurs. Istraživanja pokazuju da porast cena energenata za 10 odsto uslovljava rast inflacije za oko jedan odsto. Bez obzira što je referentna kamatna stopa NBS ostala nepromenjena, inflatorni pritisci tokom ove godine će biti veoma intenzivni, naročito zbog stimulisanja potrošnje putem većih izdvajanja za penzije“, pojašnjava on.

Kako dodaje, Uredba o ograničavanju marži važi do februara, gasni aranžman sa Rusijom do marta, pri čemu je veoma neizvesno šta će se do kraja još dešavati sa NIS-om.

„Pod stavkom ‘ostali odlivi’ veliki uticaj imaju i izdvajanja za kreditne obaveze u inostranstvu“, navodi Stojković.

Bankarski savetnik Vladimir Vasić za Danas pojašnjava da je glavni deo odliva u decembru nastao po osnovu intervencija na deviznom tržištu – prodajom deviza, kako bi se ublažili kratkoročni pritisci na kurs.

„Što se tiče menjačnica, ‘nestašica’ evra je često operativno-tržišni fenomen (povećana tražnja građana + logistika snabdevanja + ograničenja/pravila rada menjača), a ne nužno znak sistemskog manjka deviza u zemlji. Intervencija NBS i mere prema menjačnicama obično ciljaju da se takvi kratkotrajni disbalansi ne pretvore u paniku i spiralu očekivanja“, navodi on.

Prema njegovim rečima, decembar je tradicionalno mesec pojačane tražnje za devizama zbog kombinacije faktora.

„Zbog završnih obračuna i plaćanja prema inostranstvu – uvoz roba/usluga, avansi… zatim zbog putovanja i praznične potrošnje stanovništva, ‘zaključavanja’ bilansa firmi, a ponekad i jednokratnih većih transakcija javnog sektora i korporacija“, pojašnjava Vasić.

Zbog toga intervencije često imaju sezonsku komponentu, navodi on i dodaje da se zato pritisci u januaru neretko smiruju.

„Ipak, brzina smirivanja zavisi od toga da li je decembarski talas bio ‘čist’ sezonski ili je delom pojačan očekivanjima i ponašanjem tržišta“, poručuje naš sagovornik.

NBS ovim intervencijama, pre svega, rešava posledicu, smatra Vasić.

„Utiče na kratkoročne tržišne oscilacije i prenaglašena očekivanja, što je i uloga centralne banke u režimu rukovođenog plivajućeg kursa. ‘Uzroci’ su širi – struktura uvoza, sezonska potrošnja, kretanja kapitala, očekivanja građana i privrede, globalni sentiment, cene energenata… Intervencije kupuju vreme i stabilizuju očekivanja, ali ne zamenjuju strukturne faktore“, ukazuje on.

Svaka intervencija, prema Vasićevim rečima, ima cenu u smislu korišćenja rezervi i oportunitetnog troška.

„Ipak, ključ je u meri i u kontekstu. Nivo deviznih rezervi je i dalje visok, a cilj intervencija je da spreče nagle oscilacije koje bi se brzo prelile na inflaciju i finansijsku stabilnost. Dakle, može se reći da NBS ‘kupuje mir’, ali razumno i taktički – pod uslovom da se intervencije koriste selektivno (za šokove i prekomerne pomake), a ne kao trajna zamena za tržište“, kaže on.

“Ostali odlivi”, kako pojašnjava, tipično obuhvataju plaćanja za potrebe državnih organa i druge devizne obaveze poput servisiranja obaveza, određenih plaćanja prema inostranstvu, razne budžetske/devizne transakcije i slično.

„Energenti mogu biti važan deo ukupne devizne potražnje u ekonomiji, ali u samoj stavci ‘ostali odlivi’ najčešće su dominantna budžetska i operativna plaćanja države i institucija. Energetika je češće ‘pozadina’ pritiska kroz uvoz i deviznu potražnju privrede, nego što se uvek direktno vidi pod jednom knjigovodstvenom stavkom“, zaključuje Vasić.