Važne informacije za sve dužnike: Bankarski savetnik analizira nove mere Narodne banke Srbije

Prva mera, doneta od strane Narodna banka Srbije (NBS), stupila je na snagu 15. oktobra i predviđa da korisnici kredita koji se nađu u ozbiljnim životnim i finansijskim teškoćama — kao što su gubitak posla, značajan pad prihoda, teška bolest ili povreda — mogu ostvariti pravo na raznovrsne olakšice u otplati.

Olakšice se kreću od produženja roka otplate, promene vrste kredita, odlaganja rata, smanjenja kamatne stope, čak i do otpisa dela duga. Banke u dogovoru sa dužnikom treba da dođu do adekvatnog rešenja koji je prihvatljiv za obe strane.

S druge strane, trenutno je u skupštinskoj proceduri Predlog zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji ima za cilj da zakonskom procedurom obezbedi pravo dužnika na zaštitu stambenog prostora. Konkretnije, predviđeno je da nepokretnost koja je jedina u isključivoj svojini izvršnog dužnika i koja zadovoljava njegove stambene potrebe ne može biti predmet prinudnog izvršenja, ali ako su ispunjeni propisani uslovi. Neki od uslova su da površina stana mora da bude do 60 kvadrata, da je prijavljeno prebivalište najmanje pet godina pre pokretanja izvršenja…

U uvodnom trenutku, ove dve mere mogu se smatrati znakom da regulator i zakonodavac nastoje da unaprede pravnu i socijalnu zaštitu građana koji se suočavaju s kreditnim ili stambenim rizicima, međutim, pitanje će biti u kolikoj meri će one efikasno zaživeti u praksi i da li će biti dovoljno transparentnosti i pristupačnosti da građani lako ostvare svoja prava.

To smatra i sagovornik Danasa, bankarski savetnik Vladimir Vasić, koji ove poteze pozdravlja, ali ostavlja prostor da se vidi njihova primena i dejstvo.

„Potez Narodne banke Srbije da uvede dodatne olakšice za otplatu kredita treba posmatrati kao pokušaj da se pronađe balans između dve važne strane – stabilnosti bankarskog sistema i zaštite građana. U situaciji kada su troškovi života porasli, a kamate se godinama kretale uzlazno, logično je da se regulator uključi i pošalje signal da se problem ne može rešavati samo kroz prinudnu naplatu“, navodi on.

Suština je, kako dodaje, da se ljudima koji su privremeno u problemu „da vazduh“, odnosno dodatno vreme i mogućnost dogovora, a da banke sačuvaju solventnost svojih klijenata umesto da ih gurnu u izvršenja.

„Ovo je, u praksi, ‘meki model regulacije’ gde država ne finansira olakšice, već ih nameće kao obavezu bankama da razmotre restrukturiranje kredita. Time se podstiče odgovorniji dijalog između banke i klijenta. Efekat na građane bi mogao biti vidljiv već u narednim mesecima kroz niže mesečne rate i manji broj prinudnih naplata“, naglašava Vasić.

S druge strane, za banke to znači više posla i manje komfora, ukazuje naš sagovornik.

„Moraće detaljnije da procenjuju rizik, ulažu u timove koji komuniciraju s klijentima i prilagode procene kreditne sposobnosti. Dugoročno gledano, to može čak doprineti većem poverenju građana u bankarski sistem, jer se pokazuje spremnost da se čuje i slabija strana ugovora“, veruje Vasić.

Kada govorimo o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, on navodi da je jasno da država želi da obezbedi pravo na dom kao osnovno ljudsko pravo.

„Međutim, zakon ima dosta ograničenja — odnosi se na male stanove i samo na građane koji godinama žive u njima. Dakle, nije reč o potpunom imunitetu od izvršenja, već o pokušaju da se zaštite najranjiviji“, objašnjava Vasić.

U celini, i olakšice i izmene zakona predstavljaju korak u pravcu humanizacije finansijskog sistema, navodi on i dodaje da će, kao i uvek, uspeh zavisiti od primene.

„Ako se sve svede na birokratiju i sporost banaka, građani to neće osetiti. Ako, pak, prepoznamo da su stabilan klijent i sigurna banka dve strane istog novčića – svi dobijamo“, zaključuje Vasić.