NBS i dalje ne menja ključnu kamatnu stopu, punih godinu dana

Takođe, na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (sedam odsto).

U obrazloženju, NBS navodi da je ukupna međugodišnja inflacija u Srbiji, nakon usporavanja na 3,8 odsto u maju, ubrzala na 4,6 odsto u junu i 4,9 odsto u julu. Oni ističu da je to najviše zbog uticaja nepovoljnih vremenskih prilika na rast cena hrane (posebno neprerađene hrane), koji je bio izražen početkom ovogodišnje poljoprivredne sezone.

„Međugodišnji rast cena hrane i bezalkoholnih pića u julu od 8,1 odsto opredelio je nešto više od polovine ukupne inflacije. Ukoliko se posmatra bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta iz indeksa potrošačkih cena), ona je u julu ostala nepromenjena u odnosu na jun i iznosila je 4,7 odso međugodišnje. Tako se bazna inflacija prvi put nakon aprila 2024. godine našla na nižem nivou u odnosu na ukupnu inflaciju.

„Kada je reč o kretanju inflacije u narednom periodu, Izvršni odbor očekuje da Uredba o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe Vlade Republike Srbije, kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20 odsto, utiče na niže potrošačke cene, naročito hrane. U skladu s tim, Izvršni odbor očekuje znatnije usporavanje međugodišnje inflacije u septembru, a nakon toga njeno relativno stabilno kretanje u granicama cilja do kraja godine“, navodi se u obrazloženju NBS.

Tokom naredne godine očekuje se dalje popuštanje inflatornih pritisaka po osnovu nižih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja i efekta slabljenja dolara prema evru, kao i još uvek restriktivnog karaktera monetarne politike Narodne banke Srbije.

Takođe, na slabljenje inflatornih pritisaka u narednoj godini trebalo bi da utiče i dolazak nove poljoprivredne sezone, dok će u suprotnom smeru delovati niska baza iz septembra ove godine usled donošenja pomenute Uredbe.

U NBS ističu da je neophodna opreznost u vođenju monetarne politike i zbog toga što je neizvesnost u međunarodnom okruženju, iako nešto manja nego pre nekoliko meseci, i dalje izražena, pre svega zbog i dalje neizvesnih budućih trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija, kao i geopolitičkih tenzija.

Sporazum o carinama koji su Sjedinjene Američke Države postigle sa Evropskom unijom uklanja deo rizika, dok je rok za pregovore sa Kinom produžen za dodatnih 90 dana. Pored toga, geopolitičke tenzije i dalje predstavljaju znatan rizik za rast svetske cene nafte i prirodnog gasa, iako su one smanjene nakon proglašenja primirja na Bliskom istoku i početka pregovora Rusije i Ukrajine.

Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, tržišni učesnici ocenjuju da se proces relaksacije monetarne politike Evropske centralne banke približio kraju, dok se za Sistem Federalnih Rezervi (FED) posle duže pauze očekuje nastavak ciklusa smanjenja kamatnih stopa, navodi se u obrazloženju.

Međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvoj polovini godine u proseku iznosio dva odsto. Industrijska proizvodnja je u julu ubrzala međugodišnji rast na 5,5 odsto, a od početka godine na tri odsto, vođena rastom sektora prerađivačke industrije i rudarstva, dok je u sektoru energetike pad usporen.

To je u skladu s očekivanjima IO NBS da će privredna aktivnost ubrzati u drugoj polovini godine i da će tome pre svega doprineti prethodne investicije u automobilsku industriju.

Uz očekivano ubrzanje realizacije državnih infrastrukturnih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”, Izvršni odbor očekuje rast bruto domaćeg proizvoda na nivou ove godine od 2,75 odsto, a zatim njegovo ubrzanje na raspon četiri-pet odsto u naredne dve godine.

Pored toga, Izvršni odbor ocenjuje da se merama monetarne politike – održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa i obezbeđenim povoljnijim uslovima kreditnog finansiranja, što je rezultiralo dvocifrenim međugodišnjim rastom kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva i njenim ubrzanjem u julu na 11,4 odsto, pruža podrška koja omogućava ubrzanje privrednog rasta.
Dodatna podrška kreditnoj, a time i ekonomskoj aktivnosti trebalo bi da dođe i od omogućavanja povoljnijeg zaduživanja mladih za kupovinu prve nepokretnosti, kao i građana sa nižim primanjima i penzionera.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. oktobra 2025. godine.

RZS sutra objavljuje podatke o inflaciji za avgust.