NBS zadržala ključnu kamatnu stopu, ništa od pojeftinjenja dinarskih kredita

Narodna banka je u obrazloženju odluke Izvršnog dbora ukazala na rast cena hrane na domaćem tržištu. Pre svega se to odnosi na neprerađenu hranu, što zbog problema u svetskoj proizvodnju (poput kafe ili kakaoa), što zbog loših prinosa voća u Srbiji i smanjenih zaliha od prošle godine zbog suše. osim toga i poskupljenje nafte u junu je doprinelo da inflacija u Srbiji u junu iznosi 4,6 odsto. Inače, NBS cilja inflaciju u rasponu od 1,5 do 4,5 odsto.

Ovo znači da kamatne stope na kredite u dinarima, a koje su promenljive i sastoje se od Belibora i marže banke, neće se smanjivati, bar ne u dogledno vreme. Zanimljivo je da gotovinski rkediti čine gro kredita stanovništvu. Prema poslednjim podacima NBS, za jun, novih keš kredita je odobreno 61,3 milijarde dinara, dok je novih stambenih kredita odobreno svega za 20 milijardi dinara ili tri puta manje.

Osim toga, skoro svi keš krediti su u dinarima, dok su skoro svi stambeni krediti vezani za evro. Još jedna zanimljiva stvar je da je skoro nemoguće naći keš kredit indekrisan u evrima. On bi svakako bio mnogo jeftiniji od dinarskih, ako ništa zato što je šestomesečni euribor 2,09 odsto, a šestomesečni belibor 4,72 odsto. Takođe, keš krediti koje nude poslovne banke u Srbiji osim što su u dinarima, takođe su i sa fiksnom kamatnom stopom.

U nekim turbulentnim vremenima bila bi to dobra vest. To što je kredit u dinarima štiti klijenta od kursnog rizika, a to što je fiksna kamata štiti ga od kamatnog rizika. Međutim, sada su banke našle način da to okrenu u svoju korist, pa to što su u dinarima samo znači da su skuplji, jer kursnog rizika faktički nema pošto Narodna banka već godinama vodi politiku „relativne stabilnosti kursa“, što se u praksi ogleda u kretanju deviznog kursa u drugoj decimali. Neko bi reko da je kurs dinara fiksiran za evro.

To što je fiksna kamatna stopa zapravo znači da klijenti nemaju korist od eventualnog smanjenja referentnih kamatnih stopa. Jeste da NBS ne menja ključnu kamatnu stopu već godinu dana, ali je prethodnih godinu dana smanjivala, a očekuje se da će, kada inflatorni pritisi popuste, nastaviti sa tim.
Recimo, Evropska centralna banka je od oktobra 2023. spustila sa 4,5 na dva odsto.

Opet, ovih dana imamo „pretnju“ predsednika Srbije da će morati da se spuste kamatne stope na kredite, a i poruke Narodne banke da radi na tome.

Univerzitetski profesor Đorđe Đukić ističe da se referentna kamatna stopa koristi da se inflaciona očekivanja drže pod kontrolom.
„Reč je o ljudskoj prihologiji i strahu od inflacije. Kada inflaciona očekivanja skoče, onda je kasno povećavati kamatnu stopu. Narodna banka Srbije nije smanjivala kamatu kada je to mogla i kada su to radile centrlane banke koje vode sličnu monetarnu politiku ciljanja inflacije, poput Poljske, Češke, Mađarske, Rumunije“, napominje Đukić.

Đukić dodaje i da se refrentne kamatna stopa koristi i kao odbrambeni mehanizam za devizni kurs, ali kod nas je „kurs zakovan“.

On ističe i da smanjenje referentne kamatne stope utiče na kredite koji nisu indeksirani u evrima, ali ocenjuje i da referentna kamatna stopa ima slabe efekte kod nas.

„Međutim, na inflaciju presudno utiče konkurencija na tržištu, a naša Komisija za zaštitu konkurencije, recimo još nije donela odluku u ispitivanju maloprodavaca. A recimo, kod nas je tzv. šrinkflacija izraženija nego u drugim zemljama. Takođe, imamo smanjenje kvaliteta određenih proizvoda što se ne vidi, a predstavlja indirektnu inflaciju. Na kraju, mi nemamo istraživanje da li postoji kartelsko udruživanje u bankarskom sektoru. I to od kada je 2000. sektor prepušten strancima. Ja tu ne krivim strance, ni dolaze tamo gde mogu da ostvare iznadprosečne profite, u odnosu na matično tržište, a Srbija je pogodno tlo, već institucije koje uređuju tržište“, ocenjuje Đukić dodajući da je NBS preuzela kontrolu i banaka i osiguranja i penzionih fondova, a uz to ide i odgovornost.

On ukazuje i da nakon kovida imamo proces agresivnog smanjenja kamatnih stopa od strane ECB, što bi trebalo da ide u korist građanima koji duguju kredite indeksirane u evrima, ali mi imamo i rekordne profite banaka koji ukazuju da nije tako.

Banke su u 2024. godini ostvarile neto dobit od 1,5 milijardi evra, a za prva tri meseca ove godine imaju rast od 40 odsto.

„Građani uglavnom uzimaju keš kredite, što ukazuje da rešavaju egzistencijalne probleme i plaćaju visoke kamate zato što je tražnja cenovno neelastična.

Inače, prema podacima NBS, prosečna kamatna stopa na novoodobrene keš kredite u junu je 9,6 odsto. To je više nego dvostruko iznad od stope inflacije u Srbiji ili šestomesečnog belibora.