NBS: Rast kredita stanovništvu u decembru, privreda se manje zaduživala nego u septembru

Kako se navodi u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS), rastu kreditne aktivnosti doprinelo je i kreditiranje drugih finansijskih organizacija i lokalnih samouprava.

Krediti stanovništvu dodatno su ubrzali međugodišnji rast tokom četvrtog kvartala, sa 7,8 odsto u septembru na 10,4 odsto u decembru, zahvaljujući daljem ublažavanju kreditnih standarda i rastu tražnje građana za kreditima, kao i povoljnijim uslovima finansiranja.

Oni su činili 47,6 odsto kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, a njihovo učešće u BDP-u povećano je tokom 2024. za 0,2 procentna poena (pp), na 16,8 odsto u decembru.

Gotovinski krediti činili su više od tri petine prirasta kredita, što je uticalo na to da njihovo učešće u ukupnim kreditima stanovništvu u četvrtom kvartalu bude povećano za 0,3 pp, na 46,3 odsto, dok je učešće stambenih kredita bilo gotovo nepromenjeno u odnosu na septembar (38,4 odsto).

Pored toga, blago je povećano zaduživanje građana po osnovu potrošačkih kredita, dok su zaduženja po tekućim računima i ostalim nekategorisanim kreditima smanjena.

Rast kredita stanovništvu podržan je ublaženim kreditnim standardima, promotivnim ponudama banaka, nižim kamatnim stopama, kao i rastom zarada.

NBS je u septembru 2023. privremeno ograničila kamatnu stopu za stambene kredite s promenljivom kamatnom stopom za narednih 15 meseci, počev od oktobarske rate do kraja 2024. Ovom odlukom rate većine kredita su umanjene između 10 i 25 odsto.

Obim novoodobrenih kredita stanovništvu u četvrtom kvartalu bio je za 63,7 odsto viši nego u istom periodu 2023. Tome su doprineli, pre svega, gotovinski krediti, na koje se odnosilo dve trećine (67 odsto) novih kredita, a zatim stambeni krediti, koji su činili 18 odsto novih kredita.

U strukturi deviznih kredita, 68 odsto vezano je za EURIBOR, uglavnom šestomesečni. Oko 84 odsto dinarskih kredita odobreno je po fiksnoj kamatnoj stopi, dok su među kreditima odobrenim po varijabilnim kamatnim stopama najzastupljeniji oni vezani za tromesečni BELIBOR.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu nastavilo je da se smanjuje tokom četvrtog tromesečja i u decembru je zabeležilo novu najnižu vrednost od 3,4 odsto, što je za 0,3 pp niže nego u septembru, a za 0,9 pp niže nego krajem 2023. U odnosu na period pre donošenja Strategije za rešavanje problematičnih kredita, njihovo učešće niže je za 8,7 pp.

Prosečna kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu u decembru se, prvi put nakon dve i po godine, spustila na jednocifreni nivo (9,9 odsto).

Na nivou tromesečja, prosečna kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu u četvrtom kvartalu iznosila je 10,3 odsto i u odnosu na treći kvartal bila je niža za jedan procentni poen, pri čemu su smanjene kamatne stope na kredite skoro svih namena.

Cena stambenih kredita smanjena je za 3,7 pp, na 11 odsto, dok je cena potrošačkih kredita ostala 3,1 odsto.

Prosečna kamatna stopa na novoodobrene kredite u evrima smanjena je u proseku za 0,3 pp na 5,8 odsto.

Za nove stambene kredite, kamatna stopa je u proseku smanjena za 0,1 pp na pet odsto. Istovremeno, za po 0,6 pp smanjene su kamatne stope na gotovinske kredite (na 2,6 odsto) i ostale nekategorisane kredite (na 9,1 odsto), dok je kamatna stopa na potrošačke kredite (6,1 odsto) gotovo nepromenjena.

Tražnja stanovništva za kreditima nastavila je rast u četvrtom kvartalu, a dalji rast očekuje se i u prvom kvartalu 2025. Prema oceni banaka, rast tražnje je bio opredeljen potrebama za refinansiranjem postojećih kredita, nabavkom trajnih potrošnih dobara i kupovinom nepokretnosti, uz pozitivan uticaj viših zarada.

Kada su u pitanju krediti privredi, oni su blago usporili međugodišnji rast tokom poslednjeg tromesečja 2024, na 4,8 odsto u decembru, sa pet odsto u septembru.

Oni čine gotovo polovinu kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora i njihovo učešće u BDP-u sniženo je na 17,6 odsto (sa 18,3 odsto krajem 2023.) i rezultat je bržeg nominalnog rasta BDP-a.

Krediti privredi povećani su za 6,2 milijarde dinara zahvaljujući rastu kredita privrednim društvima, dok je zaduženje javnih preduzeća smanjeno.

Više od polovine prirasta kredita privredi u četvrtom kvartalu činili su dinarski krediti. U 2024. dinarski krediti privredi povećani su za 60,9 milijardi dinara, a devizni za 16,8 milijardi dinara.

Rast kredita privredi vođen je investicionim kreditiranjem (40,1 milijardi dinara), dok je zaduženje po ostalim vrstama kredita smanjeno.

Takva kretanja uticala su na to da učešće investicionih kredita u ukupnim kreditima privredi bude povećano tokom četvrtog kvartala za 2,2 pp, na 42,8 odsto u decembru, a njihov međugodišnji rast ubrzan na 7,1 odsto. Istovremeno, učešće kredita za likvidnost i obrtna sredstva smanjeno je za 0,8 pp, na 47,1 odsto, a njihov međugodišnji rast usporen na 5,5 odsto.

Posmatrano po delatnostima, najviše je povećano zaduženje preduzeća iz oblasti poslovanja nekretninama i građevinarstva, a u manjoj meri i prerađivačke industrije, dok je zaduživanje preduzeća iz ostalih delatnosti smanjeno.

Tokom poslednjeg kvartala 2024. povećano je zaduženje mikro, malih i srednjih preduzeća (SME), dok su kreditne obaveze velikih preduzeća smanjene, što je uticalo da učešće kredita odobrenih segmentu SME u ukupnim kreditima privredi bude povećano na 60,8 odsto u decembru (sa 58,7 odsto u septembru), a njihov međugodišnji rast ubrzan na 7,7 odsto.

Obim novoodobrenih kredita privredi iznosio je 432,6 milijardi dinara, što je za 25,4 odsto više nego u istom periodu 2023.

Najzastupljeniji su i dalje krediti za likvidnost i obrtna sredstva, koji su činili 56 odsto novoodobrenih kredita privredi i čiji je iznos povećan za 9,3 odsto međugodišnje, pri čemu je polovina tih kredita bila odobrena segmentu SME.

Na investicione kredite se odnosilo 35 odsto novih kredita, a skoro dve trećine ovih kredita koristila su mikro, mala i srednja preduzeća.

U strukturi deviznih kredita, u decembru se na kredite vezane za EURIBOR odnosilo nešto manje od 79 odsto kredita, pri čemu je najviše onih vezanih za tromesečni EURIBOR.

Kada je reč o dinarskim kreditima privredi, 23 odsto je bilo vezano za BELIBOR, uglavnom jednomesečni.

Učešće nenaplativih u ukupnim kreditima privredi u decembru iznosilo je 1,8 odsto i nije promenjeno u odnosu na septembar, dok je u odnosu na kraj 2023. smanjeno za 0,3 pp.

Kamatne stope na dinarske i devizne kredite u evrima nastavile su da se smanjuju tokom četvrtog kvartala pod uticajem efekata prethodnog popuštanja monetarne politike NBS i daljeg smanjenja kamatnih stopa ECB-a.

Pad kamatnih stopa je intenziviran u junu 2024. godine, kada je NBS započela smanjenje referentne kamatne stope, za 0,25 pp, a dodatna smanjenja u istom obimu usledila su u julu i septembru.

Kao rezultat toga, prosečna kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite smanjena je za 0,6 pp, na 7,2 odsto u četvrtom kvartalu. Tom smanjenju najviše su doprineli pad kamatnih stopa na investicione kredite na sedam odsto (sa 8,8 odsto u trećem kvartalu) i ostale nekategorisane kredite na 7,4 odsto (sa 8,1 odsto), a neznatno je snižena i kamatna stopa na kredite za obrtna sredstva, na 7,3 odsto.

Smanjena je cena zaduživanja preduzeća svih veličina, pri čemu se prosečna kamatna stopa za kredite u dinarima kretala u rasponu od 6,8 odsto za velika preduzeća do 8,7 odsto za mikropreduzeća.

Prosečna kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima takođe je smanjena za 0,6 pp, na 5,9 odsto, pri čemu su pad zabeležile kamatne stope na kredite svih namena. Ona se u proseku kretala u rasponu od 5,8 odsto za srednja preduzeća do 6,3 odsto za mikropreduzeća.

Prema oceni banaka, u poslednjem kvartalu prethodne godine povećana je tražnja privrede za dinarskim i dugoročnim deviznim kreditima, dok je tražnja za kratkoročnim deviznim kreditima smanjena.

Banke očekuju nižu tražnju privrede za kreditima u prvom kvartalu tekuće godine, navodi se u izveštaju NBS.