Foto: K. Bondžulić/DanasMisija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zaključila je da je, zahvaljujući obezbeđenoj makroekonomskoj otpornosti, privreda Srbije dobro pozicionirana za ponovno ubrzanje rasta kada privremeni šokovi prođu, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).
„Rizike iz eksternog i domaćeg okruženja ublažavaju značajne fiskalne i eksterne rezerve, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, otporan bankarski sektor i umeren javni dug“, navela je NBS, nakon što je danas završeno drugo razmatranje u okviru Instrumenta za koordinaciju politika, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
Privredni rast je ove godine, posle prošlogodišnjih 3,9 odsto, kako je navela NBS, usporio pod uticajem globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Slabija poljoprivredna sezona ponovo je, kako je istaknuto, uticala na rast cena hrane, ali je inflacija u septembru spuštena na 2,9 odsto međugodišnje, zahvaljujući i privremenom ograničenju trgovačkih marži na osnovne životne namirnice i proizvode od značaja za domaćinstva.
Dodaje se da je bankarski sektor stabilan i otporan, devizne rezerve su visoke, a javni dug je nizak.
U 2026. godini projektuje se, ističe se, ubrzanje rasta, vođenog kontinuiranim rastom raspoloživog dohotka, povoljnim kreditnim uslovima, novim izvoznim kapacitetima prerađivačke industrije i rešavanjem neizvesnosti oko sankcija NIS-u.
„Duže rešavanje pitanja NIS-u i domaćih političkih tenzija moglo bi da utiče na ekonomsku aktivnost. Ipak, ovi rizici ublaženi su značajnim fiskalnim i eksternim rezervama, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, otporan bankarski sektor i umeren javni dug“, navela NBS.
U narednom periodu očekuje se, ističe se, nastavak oprezne monetarne politike.
Takođe, kako je navedeno, očekuje se privremeno širenje deficita platnog bilansa, vođenog uvozom za potrebe značajnijih infrastrukturnih projekata, ali će devizne rezerve ostati očuvane na visokom nivou.
„Vlasti ostaju posvećene očuvanju fiskalnog deficita na nivou do tri odsto BDP-a tokom perioda 2025–2027, kao i primeni posebnih fiskalnih pravila u vezi s platama u javnom sektoru i penzijama“, stoji u saopštenju.
Guverneraka NBS Jorgovanka Tabać rekla je da očekuje da i na kraju ove godine, kao i sledeće godine, inflacija ostane unutar ciljanog koridora od tri, plus-minus jedan ipo odsto.
„Očuvali smo i relativno stabilan kurs dinara prema evru uprkos izraženim volatilnostima i neizvesnostima na globalnom finansijskom i robnom tržištu. Odgovornim upravljanjem obezbedili smo i rekordne devizne rezerve zemlje, koje su za 120 odsto veće u odnosu na pretpandemijsku 2019. godinu“, rekla je Tabaković.
Dodala je da su povećane i rezerve zlata, koje sada čine oko 20 odsto deviznih rezervi, banke imaju visoke rezerve kapitala i likvidnostii, a ojačana je i stabilnost finansijskog sistema“.
Tabaković je rekla da su kamatne stope na dinarske kredite privredi spuštene na ispod 6,4 odsto (pad od 1,75 p.p.), a na evroindeksirane na ispod 4,7 odsto (pad od 1,95 p.p.).
U odnosu na jun 2024. godine, kamatne stope na dinarske kredite privredi smanjene su, kako je navedeno, za oko 22 odsto, a na evro i evroindeksirane za oko 30 odsto.
U decembru 2024. godine Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je Srbiji trogodišnji Instrument za koordinaciju politike. Na sednici održanoj 30. juna 2025. Odbor izvršnih direktora MMF-a doneo je odluku o uspešnom završetku prvog razmatranja sprovođenja ekonomskog programa u okviru ovog instrumenta.
Instrument za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI) je savetodavnog karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Odobrava se zemljama koje su posvećene reformama i koje sprovode snažnu i kredibilnu ekonomsku politiku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
