NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto

Kako se navodi u saopštenju NBS, nepromenjene će ostati i kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7%).

„Nakon smanjenja inflacije u Srbiji u septembru i oktobru na 2,9 i 2,8 odsto međugodišnje, Izvršni odbor očekuje da će ona nastaviti da se kreće oko centralne vrednosti cilja do marta naredne godine, odnosno tokom perioda važenja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji“, navodi se u obrazloženju odluke.

NBS očekuje da će inflacija ostati u okviru granica cilja od 3 ± 1,5 odsto i nakon prestanka važenja pomenute uredbe, sve do kraja 2026. ali i u nakon toga.

„Tome treba da doprinesu najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, zatim popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od ovogodišnje. U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju i niska baza iz septembra ove godine. Ipak, ni po osnovu rasta raspoloživog dohotka za potrošnju ne očekujemo veće inflatorne pritiske, jer će rast zarada biti praćen i rastom produktivnosti, dok su mere Narodne banke Srbije za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi mogao da se negativno odrazi na cenovnu i finansijsku stabilnost“, napominju u centralnoj banci.

NBS ističe i da pruža podršku privrednom održanom „relativnom stabilnošću deviznog kursa i obezbeđenim povoljnijim uslovima kreditnog finansiranja, zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike, izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, merama za povoljnije zaduživanje građana sa nižim primanjima, kao i mladih za kupovinu prve nepokretnosti“, uz napomenu da je u oktobru međugodišnji rast kreditne aktivnosti dostigao 13,1 odsto.

Izvršni odbor u obrazloženju svoje odluke upozorava da je i dalje neophodan pojačan oprez u vođenju monetarne politike, s obzirom na to da međunarodno okruženje ostaje složeno i nestabilno.

Oni ukazuju da više carine, jačanje protekcionizma i još uvek neizvesne globalne trgovinske politike, uz izražene geopolitičke tenzije, nastavljaju da uslovljavaju kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, čineći ih izrazito volatilnim i umanjuju investiciono i potrošačko poverenje u brojnim zemljama.

„Istovremeno, geopolitičke tenzije i rast protekcionizma mogu direktno uticati na proizvodnju i izvoz domaće prerađivačke industrije, naročito u segmentu prerade nafte i proizvodnje osnovnih metala. Pored toga, Izvršni odbor je imao u vidu i aktuelnu situaciju u vezi s proizvodnjom u rafineriji nafte i rizike koji su trenutno prisutni ukoliko se u kratkom roku ne nađe rešenje koje će omogućiti nastavak proizvodnje. Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, FED je, u skladu s očekivanjima, nastavio da smanjuje svoje osnovne kamatne stope, kako bi se pružila podrška tržištu rada. Suprotno tome, očekuje se da će Evropska centralna banka zadržati visinu svojih osnovnih kamatnih stopa barem do kraja naredne godine, jer se procenjuje da je dostignut cilj za inflaciju“, navodi se u obrazloženju NBS.

Prema podacima RZS, međugodišnji rast BDP u trećem tromesečju iznosio je dva odsto, koliko je iznosila i preliminarna procena, navode u NBS.

„Struktura tog rasta, bila je u skladu s očekivanjima Narodne banke Srbije, i rast je bio vođen sektorima usluga i industrijom, dok je aktivnost u građevinarstvu nastavila da se smanjuje. Industrijska proizvodnja u Srbiji tokom oktobra bila je pod uticajem smanjene proizvodnje električne energije, a u okviru prerađivačke industrije i smanjene proizvodnje naftnih derivata i povezanih grana, dok je rast nastavljen u oblastima proizvodnje motornih vozila i gume i plastike, što je rezultat prethodnih investicija u automobilsku industriju“, navodi se u obrazloženju.

Na slabiju ekonomsku aktivnost od očekivane u dosadašnjem toku godine odražava se smanjeno investiciono i potrošačko poverenje usled prolongirane globalne neizvesnosti i društveno-političkih dešavanja u zemlji, dok u suprotnom smeru deluje rast raspoloživog dohotka. Izvršni odbor očekuje rast bruto domaćeg proizvoda na nivou 2025. od 2,1 odsto, dok bi naredne godine trebalo da ubrza na 3,5 odsto, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija u osnovna sredstva. Ipak, moguća ograničenja u proizvodnji i izvozu nafte i osnovnih metala naredne godine, uz jače efekte trgovinskih i geopolitičkih tenzija na potrošačko i investiciono poverenje, za posledicu bi mogli imati i niži rast od projektovanog.

Izvršni odbor će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. januara 2026. godine.