Državna kasa nije prazna. Budžet je u ovom trenutku likvidan, što znači da više para dolazi nego što odlazi. Međutim, stvari treba nazvati pravim imenom i javnosti mora da se kaže da je za ovu godinu planiran budžetski deficit od dva odsto. Deficit u javnim finansijama nije nešto neobično, pitanje je samo zašto postoji. Ukoliko je struktura javnih rashoda takva da se povećavaju kapitalni izdaci, onda je to u redu i važno je znati da takvi izdaci manje utiču na stopu inflacije. Takođe, ukoliko se svi tekući rashodi pokriju iz prihoda, onda to nije loša fiskalna politika posebno ako napravimo pomak na smanjenju izdataka za plate javnih korisnika – kaže u razgovoru za Danas ministarka finansija u novoj Vladi Srbije Diana Dragutinović.

Kurs ne može da pomogne izvozu

Da li je kurs presudan za saniranje spoljnotrgovinskog deficita? Kakva je tu uloga centralne banke?

– Centralna banka može da utiče na nominalni kurs, a ne na realni. Ona na nominalni kurs utiče kamatnom stopom ili intervencijama. Depresijacija nominalnog kursa ne znači automatski i depresijaciju realnog kursa, a samo realni kurs utiče na trgovinski deficit. Kurs utiče na cene. Pitam se, znajući da su cene poljoprivrednih proizvoda u kratkom periodu porasle između 50 i 60 odsto, da li je isto toliko dramatično porastao i izvoz poljoprivrednih proizvoda. Nije. Dakle, kurs, ipak, nije presudan. Problemi izvoza su na drugoj strani. Na uvoz može da se delimično utiče kursom, ali realnim. Depresijacija kursa će se vrlo brzo preneti na inflaciju i realni kurs se neće mnogo promeniti.

Da li ste u Ministarstvu finansija zatekli sređeno stanje?

Presudio avanturistički duh

Koji je bio lični izazov da se prihvatite mesta ministra finansija?

– Fiskalna politika je bila moja prva ljubav i njom sam teoretski počela da se bavim pre nego monetarnom politikom. Kada sam počela da radim kao viceguverner u NBS shvatila sam šta znači kada treba teoriju da sprovedete u život. Prvi razlog je da spojim ono što znam o tome kako se vodi fiskalna politika sa stvarnom fiskalnom politikom. Drugi razlog jeste želja da obezbedim što bolju koordinaciju između monetarne i fiskalne politike jer je to ključ za održavanje makroekonomske stabilnosti.Treći razlog je taj da sam pomalo avanturista mada tako ne izgledam.

– Javni prihodi su dobro uređeni. Tu, pre svega, mislim na uvođenje poreza na dodatu vrednost, što je veliki pomak u javnim finansijama. Ostaje da se uredi oblast poreza na dohodak građana i to će biti moj profesionalni izazov. Ako sada donesemo taj zakon, realno je da počne da se primenjuje tek 2010. godine i poreska reforma bi time bila završena.
Da li tu podrazumevate redefinisanje poreske politike?
– Nemam ništa protiv smanjenja poreskih stopa, ako je praćeno padom rashoda. Promene poreskih stopa neće biti ukoliko se time povećava deficit. Naravno da je moguće preuređenje poreza na dohodak građana, ali ako neke grupe želimo da oslobodimo tog poreza, onda ćemo neke druge morati da obuhvatimo. Postoji mogućnost da se spusti prag oporezivanja ili da se uvede veća progresija. Sigurno je samo da ne mogu da se smanje poreske stope, a povećaju davanja i jedino o čemu se neće diskutovati jeste to da zbog pada poreskih stopa i prihoda bude povećan deficit. Primera radi, u Srbiji porez na dohodak plaća oko 20.000 ljudi, a u Hrvatskoj više od milion. Ipak, ne bih ništa menjala dok ne uredimo zakon i uvedemo sintetički porez na dohodak građana.
Najveći prihod u budžetu stiže od poreza na dodatu vrednost. Naplata je povećana za 10 odsto, ali je to znatno manje u odnosu na rast prometa na malo. Kako je to moguće?
– To je povezano sa ciklusom političkih izbora, ne samo kod nas, već svuda u svetu. U tom periodu poreski prihodi su po pravilu manji, a državna potrošnja veća. Čini mi se da je brzo povećanje javnih prihoda moguće kroz povećanje naplate PDV, a ne putem povećanja poreske stope. Ono što je problem jeste činjenica da je opala naplata akciza na alkoholna pića, a čini mi se da Srbi ne piju manje. Moramo da vidimo šta se tu događa. Takođe, usporena je naplata akciza na derivate nafte. Sumnjam da je to zbog cene goriva odnosno da je došlo do masovnog prelaska sa benzina na gas. Akcize u Srbiji na gorivo nisu visoke u odnosu na druge zemlje, ali su kod nas previsoke proizvođačke cene i to je problem.
Ekonomska politika Srbije i u sklopu nje vođenje fiskalne politike, počiva na memorandumu bivše vlade. Da li ćete se pridržavati toga?
– Za mene je memorandum osnov svega jer je definisao fiskalnu politiku i dao okvire potrošnje koji su konzistentni sa makroekonomskom stabilnošću. To znači da rashodi za ovu godinu ne treba da budu veći od 43 ili 44 odsto BDP. Već sledeće godine potrošnja bi trebalo da bude manja. Uz to, memorandum predviđa da ove godine imamo deficit u budžetu, a veće sledeće mali suficit. To je okvir za delovanje i za taj memorandum su glasali ministri u ovoj vladi.
Ministarstvo finansija je u obavezi da predloži nacrt zakona o restituciji. Kako Vi sagledavate taj problem?
– Taj zakon se mora doneti. Imamo još vremena za to i iskoristićemo iskustva drugih zemalja da bi videli šta može da se primeni na naš slučaj. Ne sviđa mi se ideja da država pokrije dug u evrima jer je reč o starim dugovima. Budimo iskreni, može li vlast u jednom mandatu da ispravi sve nepravde. Neophodno je da se nađe mera. Da se ja pitam, odredila bih sumu iz budžeta koju možemo da izdvojimo za to. Pravična nadoknada je nemoguća. Odakle nam sredstva za to? Ovako, nešto bi se vratilo u naturi, a ostatak duga bi morao da se isplati prema mogućnostima. Ono što je nemoguće vratiti u naturi, treba pokriti obveznicama, koje ne treba da budu u evrima. Naš budžet nema sredstva za pravičnu nadoknadu.
Najavljeno je povećanje penzija za 10 odsto na jesen. Da li će ta ideja biti sprovedena u delo?
– Zadržavam pravo da predložim još neka rešenja. Recimo, smatram da pre nego što se donese odluka o povećanju penzija, uvek ima prostora za još pregovora. Shodno tome, smatram da to treba uraditi nešto drugojačije što znači da ne treba linearno povećati penzije za 10 odsto svima, nego diferencirano. Možda ima mesta da, recimo, minimalne penzije budu povećane za 20 odsto ili čak 50 odsto. Na taj način bi boljitak osetila većina penzionera.
Očigledno Vas zbog toga čeka vruća jesen.
– Ne može da se raspodeli više nego što se ima. Učešće penzija u društvenom proizvodu je veoma visoko i iznosi 14 odsto BDP. To nigde nisam videla. Ono što možemo da uradimo jeste da obezbedimo određeni rast zarada, ali učešće zarada u javnom sektoru ne sme da raste jer to deluje proinflatorno. Ne možemo da imamo dvocifreni rast zarada, a jednocifrenu inflaciju.
Već sada bi trebalo da počnete sa izradom nacrta budžeta za sledeću godinu. Kako bi budžet mogao da bude koncipiran?
– U ovom trenutku to ne mogu da kažem. Sve je podložno promenama jer je mnogo toga obećano. Ni rebalans budžeta za ovu ni budžet za sledeću godinu ne mogu da budu prost zbir želja. Obećano je i na strani prihoda i na strani rashoda i odlučila sam da napravim projekciju, koja je skup svih želja i da pokažem kako to izgleda. Tu će biti mnogo prostora za usaglašavanje.
Ako se na Vas izvrši politički pritisak da morate da date novac, da li ćete da popustite ili ćete reći ne može? Pretpostavljam da ste se unapred odredili i podvukli crtu ispod koje nećete ići.
– Unapred sam se odredila da treba tražiti kompromise. Ne mislim da je kompromis loš. I kada živite u porodici pravite kompromise. Volela bih da mi je sin bolji đak i da mi se kćerka manje doteruje, ipak, moram da pravim kompromise. Niko nije sto posto zadovoljan, ali kao porodica odlično funkcionišemo. Postoje kompromisi koje ću praviti kao ministar finansija, ali sam odredila granicu preko koje neću preći. To je granica lepog ponašanja u vođenju fiskalne politike. Svako ko prati fiskalnu politiku zna šta se ne radi. Ne pravi se deficit veći od tri odsto i ne zadužuje se za tekući rashod. Tekući prihodi moraju da pokriju deo kapitalnih rashoda. Te proporcije moraju da postoje. Kao neko ko voli fiskalnu politiku i ko će to da predaje na fakultetu, ne mogu da dozvolim da javna potrošnja bude 50 odsto BDP, a deficit osam odsto. Pri tome, svesna sam da je uvek bolje da imate uravnotežen budžet nego deficit od tri odsto.
Stojite na stanovištu da ste za deficit u budžetu ako se on odnosi na kapitalne investicije?
– To je nešto što služi celom društvu i što će ostati i generacijama koje dolaze. Najvažnije je da kilometar puta ne bude skuplji nego u Švajcarskoj. Ne može kilometar puta u Vojvodini da košta isto kao u Crnoj Gori. Jasno je svima da nam treba mreža puteva i po njima se meri da li je država kvalitetna jer to je usluga koju mora da obezbedi.
Premijer Cvetković je najavio mogućnost da će se država po potrebi zadužiti i da će se ići na terminsku kupovinu nafte. Kako to komentarišete?
– To je jedna od opcija da bismo mogli da planiramo izdatke za naftu i da bismo izbegli cenovne udare. Cene goriva prilagođavamo na dve nedelje, a čini mi se da ne kupujemo po toj dinamici. Nije sporno da se privremeno zadužimo, znamo koliko to košta, ali takođe nećemo imati rizik od prekomernog povećanja cene nafte. Mislim da je to dobra ideja.
Javni dug Srbije u BDP iznosi 25,5 odsto. Da li će Srbija izaći na tržište sa dugoročnim hartijama od vrednosti u evrima ili kratkoročnim u dinarima?
– U ovom trenutku realno je da država izađe sa dinarskim hartijama od vrednosti, koje su kratkoročne, da bi pokrila deficit.
Da li ste za nastavak saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom?