Neefikasan sistem, luksuz koji privredu skupo košta

Nametnula se i dilema da li modernizacija javnog sektora podrazumeva samo obezbeđivanje savremene opreme, ili je to samo lakši i jeftiniji deo procesa koji uključuje i obuku hiljada ljudi u korišćenju te opreme. Panelisti su ukazali i na činjenicu da postoji otpor modernizaciji javnog sektora pokušavajući da otkriju čiji interesi stoje iza toga. Zanimljivo je bilo čuti i to kakva je uloga obrazovnog sistema u produkovanju kadra spremnog da učestvuje u modernizaciji javnog sektora u Srbiji. „Modernizacija javnog sektora, odnosno primena novih tehnoloških i obrazovnih rešenja, trebalo bi da podigne nivo investicija i obezbedi kvalitetnije usluge“, izjavio je Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji.

Usko grlo

Lisovolik takođe smatra da je potrebno uvesti više reda u fiskalnu sferu jer bi u suprotnom javni dug mogao da uguši privredu. Od reformi se, kaže on, očekuje da smanji deficite izazvane rastom potrošnje i javnog duga. Lisovolik je u tom kontekstu naglasio da ozdravljenje privrede neće biti moguće ukoliko fiskalni izdaci izmaknu kontroli pri čemu najveću opasnost predstavlja povećanje plata i penzija.

– Srbiji je potrebna javni sektor koji osim što podržava produktivnost privatnog sektora, nije suviše skup i koji pruža što kvalitetnije usluge. U tržišnoj privredi država je često sudija. Dobra i profesionalna vlada poznaje svoje komparativne prednosti ali je svesna i svoje ograničene uloge. Reforma javnog sektora mogla bi da popravi lošu sliku o poslovnom okruženju u Srbiji. Istinsko usko grlo u javnom sektoru nije toliko sistem obrazovanja, već skromne mogućnosti za razvoj veština na radnom mestu i nemogućnost angažovanja ljudi kroz konkurenciju – upozorava Lisovolik.

On ne spori da je javni sektor u Srbiji opterećen viškom preplaćenih zaposlenih, i to uprkos činjenici da privatni sektor uglavnom vuče privredni razvoj, ali dodaje da srpske vlasti imaju mehanizme za podizanje efikasnosti tog sektora. „To je veoma važno s obzirom na to da je u globalnom okruženju u kojem vlada konkurencija, zapostavljanje efikasnosti javnog sektora, nedopustiv luksuz koji privredu skupo košta“, istakao je Lisovolik i dodao da su najveći izazovi modernizacije javnog sektora – povećanje efikasnosti i smanjenje troškova.

On je naveo da u modernizaciji javnog sektora ne treba potcenjivati moć IT tehnologije, jer moderna državna uprava podrazumeva i dobru elektronsku komunikaciju između državnih institucija. Lisovolik je na primeru Poreske uprave pokazao kako bi to trebalo da funkcioniše. Prema njegovim rečima, uočeno je da su u proteklom periodu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje zaposlenih bile redovnije od uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Kada je to uočeno, Poreska uprava je angažovala savetnika MMF-a koji treba da utvrdi interne procedure ali i da sugeriše uvođenje sistema koji bi omogućio da se na jednom računu, dakle bez velike papirologije, svi ti doprinosi evidentiraju. Lisovolik je podsetio da se takav sistem već primenjuje u Makedoniji, što je znatno ubrzalo naplatu doprinosa a unapređena je kontrola „neplatiša“ od strane poreznika.

Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra kulture, informisanja i informacionog društva naglasio je da javni sektor zahteva motivisane i obrazovane službenike. Međutim, to nije dovoljno. „Naprotiv, tim službenicima bi trebalo ponuditi novi reformisani sistem rada koji će omogućiti da javna administracija funkcioniše kvalitetnije. Ono što u ovom trenutku nedostaje kad je reč o javnoj administraciji jesu informatičari i drugi stručnjaci iz oblasti IT sektora“, istakao je Vasiljević i dodao da država sa svoje strane čini sve kako bi se modernizovao javni sektor razvijajući sveobuhvatne programe edukacije zaposlenih kako bi bili osposobljeni za primenu savremenih tehnoloških rešenja.

Pozitivna iskustva

Govoreći o iskustvu u primeni novih tehnologija u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Dragana Kalinović, direktorka tog fonda, naglasila je da je cilj modernizacije nesmetani elektronski protok informacija, automatizacija toka poslovnih procesa, centralizovan pristup podacima i poboljšanje usluge koja se pruža građanima.

– U nameri da stvorimo što efikasniji sistem uvodimo hardversku i softversku infrastrukturu računarske opreme i obučavamo kadrove koji će raditi na toj opremi. Obuka se realizuje preko projekta PARIP Svetske banke a problemi sa kojima se suočavamo u procesu implementacije su složene pravne procedure koje prate javne nabavke opreme i softvera, isti kadrovski resursi angažovani na obukama za uvođenje novog sistema i održavanju postojećeg i neophodna stručna podrška konsultanata – navodi Dragana Kalinović.

Ona je naglasila da Fond uvodi nove tehnologije jer će, zahvaljujući tome biti stvorena jedinstvena baza podataka kao i efikasna aplikativna rešenja ali i sprečen gubitak podataka. Dragana Kalinović istakla je da je uplata doprinosa za PIO od početka godine na nivou planiranog i da se kreće u proseku oko 19 milijardi dinara. „Možemo da kažemo da je, imajući u vidu okolnosti i ekonomsku krizu to, ipak, zadovoljavajući rezultat kao i to da je plan napravljen na bazi naplate iz prethodnih godina“, precizirala je direktorka PIO fonda je Kalinović. Na pitanje, da li penzijski fond ima mehanizme da ukaže državnim institucijama na to ko od poslodavaca ne izmiruje obavezu, Kalinović kaže da je to jedino moguće evidentiranjem onih poslodavaca i preduzeća koji nisu podneli M4 obrazac, dokument u kome se navodi uplata doprinosa i zarada za svakog zaposlenog. Kako se podnošenje tog obrasca za tekuću godinu, obavlja u narednoj godini, najčešće u martu ili aprilu, PIO fond može tek posle 15 meseci da sazna ko od poslodavaca nije bio ažuran u uplati doprinosa. „Prođe, dakle, cela godina i tri meseca tekuće godine, da mi to možemo da konstatujemo. Tog momenta zakon nam omogućava da prekršajne prijave podnesemo protiv poslodavaca koji taj obrazac nisu podneli, a podrazumeva se da onaj ko ga nije podneo nije ni platio doprinose“, objasnila je Kalinović.

Ona je dodala da su utvrđene i novčane kazne od 10.000 (za fizička) do 800.000 dinara (za pravna lica) koja nisu ispunila zakonsku obavezu. Kalinović je navela da u PIO fondu već znaju ko su poslodavci koji tu obavezu ne izmiruju na vreme i da sa su uveli praksu „opomene unapred“ što je imalo efekta jer se poslednjih godina povećao broj onih koji redovno podnose obrazac M4. Direktorka PIO fonda naglasila je da se radi na tome da se sa Poreskom upravom uspostavi direktna elektronska komunikacija i da se razmenom podataka, gotovo u realnom vremenu, sazna ko ne uplaćuje doprinose. „Problem je što se ti podaci za sada definišu kao službeni i njihovo dostavljanje nije moguće iako bi se time rasteretili poslodavci koji ne bi imali obavezu da podnose obrazac M4 već bi se elektronskim upoređivanjem došlo do traženog podatka“, ukazala je Dragana Kalinović.

Slobodan Ogrizović, direktor za korporativni razvoj Javno komunalnog preduzeća Beogradske elektrane ističe da se u tom preduzeću poklanja velika pažnja edukaciji kadrova. Uz konstataciju da se generalno posmatrano, za edukaciju kadrova izdvaja manje novca nego što je potrebno, on je apelovao na to da se i sa raspoloživim sredstvima postižu što bolji rezultati.

– Praksa u Beogradskim elektranama je da službenike koje šaljemo na seminare i stručna istraživanja usmerimo i na to da nova saznanja koja su tamo stekli podele sa svojim kolegama tako što će ono što su čuli publikovati u biltenu preduzeća. Naše iskustvo ukazuje i na to da je bolje obučiti zaposlenog, pa makar on kasnije i napustio firmu, nego da ga neobučenog ostavite da i dalje radi za vas. U prilog tome govore i rezultati jednog istraživanja u Švedskoj koji ukazuju na to da kompetentnost zaposlenog u nekoj kompaniji, koji se za pet do šest godina rada ne edukuje, pada na 20 do 30 odsto – kaže Ogrizović.

Rajko Jovanović, direktor za razvoj poslovnih servisa S&T tvrdi da je nerealno očekivati da IT stručnjaci koji rade u javnom sektoru budu na višem stručnom nivou od kolega koji su angažovani u privatnim IT firmama. Stoga je, ističe Jovanović, potrebno u javnom sektoru napraviti takav sistem koji će omogućiti saradnju sa privatnim IT firmama koje će unaprediti tehnološki nivo osposobljenosti sistema u javnom sektoru.

– Problem je što javni sektor Srbije ne raspolaže efikasnim informacionim sistemom. Razlog više da država obezbedi sredstva i angažuje privatne IT firme čiji će stručnjaci biti uključeni u implementaciju novih naprednih rešenja. Sve to je u funkciji modernizacije rada administracije. Drugim rečima, trebalo bi insistirati na uspostavljanju saradnje i kooperacije između državnog i privatnog sektora na planu implementacije savremenih IT tehnologija u javnim sistemima – zaključio je Jovanović.

Put od ideje do realizacije

– Ideja o racionalizaciji državne uprave potekla je od Vlade Srbije i MMF je tu ideju, kao dobru, prihvatio bez oklevanja. Kasnije se, međutim, pokazalo da ta zamisao nije bila dobro implementirana u praksi. Za MMF je važno da racionalizacijom u javnom sektoru budu obuhvaćeni obrazovni i zdravstveni sistem, gde ima više zaposlenih nego što je neophodno. Taj proces bi, osim smanjenja broja zaposlenih, trebalo da znači i šansu za upošljavanje profesionalnih kadrova što je pravi put do poboljšanja kvaliteta usluga u javnom sektoru – ocenio je Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji

Ažurnost

PIO fond je dosta toga učinio na modernizaciji procesa rada kroz unapređenje sistema obuke i uvođenje IT tehnologija. Najdalje se odmaklo na bržem donošenju rešenja za penzionisanje. Ilustracije radi, stepen ažurnosti je za godinu povećan za 15 odsto, što je veliki uspeh imajući u vidu da smo krenuli od nule – istakla je Dragana Kalinović, direktorka PIO fonda i podsetila da je dug za neuplaćene doprinose dostigao cifru od oko 200 milijardi dinara.

Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Misije MMF-a fonda u Srbiji

– Javni sektor u Srbiji opterećenje viškom preplaćenih zaposlenih, i to uprkos činjenici da privatni sektor uglavnom vuče privredni razvoj, ali srpske vlasti imaju mehanizme za podizanje efikasnosti tog sektora. To je veoma važno s obzirom na to da je u globalnom okruženju u kojem vlada konkurencija, zapostavljanje efikasnosti javnog sektora, nedopustiv luksuz koji privredu skupo košta.

Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra kulture, informisanja i informacionog društva

– Trebalo bi ponuditi novi reformisani sistem rada koji će omogućiti da javna administracija funkcioniše kvalitetnije. Ono što u ovom trenutku nedostaje jesu informatičari i drugi stručnjaci iz oblasti IT sektora. Država sa svoje strane čini sve kako bi se javni sektor modernizovao razvijajući sveobuhvatne programe edukacije zaposlenih.

Dragana Kalinović, direktorka PIO fonda

– Radi se na tome da se sa Poreskom upravom uspostavi direktna elektronska komunikacija i da se razmenom podataka, gotovo u realnom vremenu, sazna ko ne uplaćuje doprinose. Ti podaci se sada definišu kao službeni i njihovo dostavljanje nije moguće iako bi se time rasteretili poslodavci koji ne bi imali obavezu da podnose obrazac M4 već bi se elektronskim upoređivanjem došlo do tražene informacije.

Slobodan Ogrizović, direktor za korporativni razvoj JKP Beogradske elektrane

– Praksa u Beogradskim elektranama je da službenike koje šaljemo na seminare i stručna istraživanja usmerimo i na to da nova saznanja koja su tamo stekli podele sa svojim kolegama tako što će ono što su čuli publikovati u biltenu preduzeća. Naše iskustvo ukazuje i na to da je bolje obučiti zaposlenog, pa makar on kasnije i napustio firmu, nego da ga neobučenog ostavite da i dalje radi za vas.

Rajko Jovanović, direktor za razvoj poslovnih servisa S&

– Problem je što javni sektor Srbije ne raspolaže efikasnim informacionim sistemom. Razlog više da država obezbedi sredstva i angažuje privatne IT firme čiji će stručnjaci biti uključeni u implementaciju novih naprednih rešenja koja su u funkciji modernizacije rada administracije. Drugim rečima, trebalo bi insistirati na uspostavljanju saradnje i kooperacije između državnog i privatnog sektora na tom planu.