Neekonomski faktori oborili i najlikvidnije hartije

„Najcrvenija“ nedelja na Beogradskoj berzi konačno je iza nas. U pet radnih dana, indeks BELEX15 izgubio je na vrednosti više od 16 odsto, dok je BELEXLINE zabeležio pad od 10,4 odsto. Od hartija koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, samo dve su ostvarile rast cena na nedeljnom nivou, dok je u trgovanju po metodu preovlađujuće cene rast zabeležilo još 20 hartija. Broj akcija koje su prethodnu trgovačku nedelju završile u minusu dostigao je 109. Zabeleženo je i povećano učešće stranih investitora na strani prodaje akcija (nešto više od 50 odsto), dok se, ako je za utehu, beleži i njihovo značajno učešće na strani kupovine akcija, od oko 49 odsto. Prosečan dnevni promet na Berzi ostvaren u periodu od 10. do 14. marta iznosio je 240,2 miliona dinara, odnosno 2,9 miliona evra. Ukoliko bi se iz ukupnog obima trgovanja u prvoj martovskoj nedelji isključila blok trgovanja i transakcije po metodu minimalne cene, promet bi bio viši za oko 16 odsto. Značajan obim trgovanja na nedeljnom nivou zabeležile su akcije AIK banke iz Niša, kojima je trgovano u iznosu od oko 300 miliona dinara, dok sve ostale akcije bleže promet manji od 100 miliona dinara.

Pulsiranje tržišta

U petak, poslednjeg trgovačkog dana, vrednost indeksa BELEX15 zabeležila je porast od 1,62 odsto, a promenu trenda cene zabeležio je i deo hartija na listingu A i u metodu kontinuiranog trgovanja. Iako se ocene o pozitivnim, kao ni negativnim, dugoročnim trendovima, ne mogu donositi samo na osnovu trgovačkih rezultata ostvarenih u jednom danu, činjenica je da berzansko tržište u Srbiji živi, i kao i razvijena svetska, reaguje u skladu sa impulsima iz okruženja.

Koji su uzroci ovakvih kretanja na domaćem finansijskom tržištu? Treba ih tražiti kako u najbližem okruženju, tako i u kretanjima na svestkim tržištima kapitala. Od početka marta, svi vodeći pokazatelji beleže negativan trend, koji je prisutan još od početka godine. Pokazatelji kretanja na berzama (DJ STOXX600, S&P 500, NASDAQ, CECEEX) beleže pad od tri do pet odsto od početka marta, dok se slični procenti na nedeljnom nivou beleže na berzama u najbližem okruženju. Posle kolapsa hipotekarnog tržišta u SAD, recesionih i inflatornih očekivanja, kao i krize koja se prenosi na tržište komercijalnih kredita, došlo je do povlačenja investicija, što je dodatno izvršila pritisak na strani ponude i ubrzalo pad cena. Novac dobijen prodajom akcija se ne čuva u slamaricama već investira u one robe ili valute koje se smatraju sigurnijim. Globalna kriza dodatno je podgrejana recesivnim signalima najjače svetske ekonomije, koja nacionalnu valutu, dolar, skida sa liste sigurnih ulaganja. Time dve najreferentnije robe, nafta i zlato, dobijaju nove impulse na strani tražnje što vrtoglavo podiže njihove vrednost.
U domaćem okruženju, nikako ne treba zaboraviti ni aktuelnu političku situaciju, koja se neminovno prenosi na privredu, ekonomiju, pa i berzansko poslovanje. Iako su zabeleženi uspešni poslovni rezultati pojedinih kompanija čijim se akcijama trguje na Berzi, činjenica je da se trenutna dešavanja nalaze pod uticajem i neekonomskih faktora. Strah od inflacije, usporavanja privrednog razvoja, ali i opšta neizvesnost investitore navode na određen oprez i zaštitu svojih investicija, bilo kroz prodaju, bilo kroz dodatna oklevanja prilikom kupovine. Panika koja bi mogla da zahvati investitore, takođe ne spada u ekonomske faktore, ali nije neuobičajena pojava ni na razvijenim svetskim tržištima prilikom beleženja ovakvog trenda kretanja cena akcija.