(Ne)opravdani strah od ulaska stranaca u srpske vojne fabrike

Radnom verzijom zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, koju je sačinilo Ministarstvo odbrane, i koja je početkom oktobra, u Čačku, usaglašavana sa predstavnicima SDPR-a (državne firme za promet oružja) i poslovodstvima i sindikalnim organizacijama preduzeća OIS, predviđena je mogućnost privatizacije, odnosno stranih ulaganja, na osnovu kojih bi inostrani investitori i kompanije postajali (su)vlasnici kapitala u srpskim vojnim fabrikama. Sindikalne organizacije najznačajnijih domaćih fabrika namenske proizvodnje s rezervom gledaju na mogućnost da stranci postanu vlasnici njihovih preduzeća. Sindikalci smatraju da bi država morala da ostane vlasnik fabrika namenske proizvodnje, pri čemu bi trebalo da se reši status društvenog kapitala u tim preduzećima, kao i još neka pitanja koja opterećuju poslovanje vojne industrije.

– Kad vidimo da je većina preduzeća metalskog kompleksa uništena nakon privatizacije, onda je jasno zbog čega se protivimo najavljenim ulaganjima stranog kapitala. Činjenica je da smo uspeli da sačuvamo vojne fabrike od pokušaja prethodnih vlada da minimiziraju njihove kapacitete, ili čak i da ih ugase. Ako se sve to ima u vidu onda je, čini mi se, opravdan naš strah da bi predavanje preduzeća OIS u ruke strancima moglo da ima fatalne posledice. Smatramo, takođe, da bi vojne fabrike, zbog bezbednosti zemlje, ali i zbog toga što su najveći neto izvoznici u srpskoj privredi i da upošljavaju veliku broj dobavljača i kooperanata, treba da ostanu u državnom vlasništvu – naglašava predsedsednik Sindikata u Zastavi oružju Dragan Ilić.

On podseća da će se predstavnici sindikalnih organizacija preduzeća OIS ovih dana ponovo sastati, kako bi zauzeli stav u vezi sa najavljenim stranim ulaganjima, ali i ostalim odredbama novog Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, kojima se ne samo reguliše funkcionidanje vojnih fabrika, nego se određuje i njihova budućnost. Da li će sindikati promeniti mišljenje i prihvatiti opciju prema kojoj i stranci mogu da budu vlasnici do 49 odsto kapitala u domaćim vojnim fabrikama, to ćemo saznati već narednih dana. Ima indicija da hoće, tim pre što privatizaciju Odrambene industrije Srbije, kroz dokapitalizaciju, zagovara, ne samo Ministarstvo odbrane, već i deo stručne javnosti. Tako, recimo, Dragoljub Grujović, bivši direktor Zastave oružja, koji slovi za jednog od najboljih poznavalaca srpske i svetske vojne industrije, ističe da je ulazak privatnog kapitala, domaćeg ili stranog – svejedno je, u vojnu industriju – neophodanost, jer „bez modernizacije nema opstanka na sve zahtevnijim svetskim tržištima, a time ni budućnosti srpskih vojnih fabrika“.

– Naše vojne fabrike još nisu uspele da se oporave od NATO bombardovanja, u proleće 1999. godine. Zastavi oružju je tada uništena gotovo polovina pogona, od kojih su tek neki delimično obnovljeni. Privatni kapital je, dakle, preko potreban da bi se vojne fabrike oporavile, a zatim i modernizovale, utoliko pre što se u domaćoj vojnoj industriji netretko radi na mašinama i opremi dobijenoj iz posleratne reparacije. U Zastavi, konkretno, ima mašina starih i po 70 godina. Preduzeća OIS ulažu koliko mogu u osavremenjavanje tehnologije i opreme, ali su im mogućnosti limiterane. Država, takođe, nema novca, pa je, imajući to u vidu, privatni kapital i neophodnost i neminovnost. S druge strane, država bi, pre svega zbog naoružavanja svojih oružanih snaga, morala da zadrži kontrolni paket akcija u domaćim vojnim fabrikama – ističe Grujović.

I analitičar Vlada Vučković smatra da je privatizacija domaće vojne industrije, kroz dokapitalizaciju fabrika namenske proizvodnje ulaganjima inostranih investitora i kompanija, neophodna. Vojnoj industriji, prema njegovim rečima, nema razvoja bez svežeg kapitala, koji može da stigne jedino iz inostranih izvora. „Ne razumem zašto se neko boji ulaska stranog kapitala, koji je, inače već prisutan u drugim privrednim delatnostima, u vojnu industriju. Razloga za strah naročito nema ukoliko se strancima omogući da u fabrikama namenske proizvodnje imaju do 49 odsto kapitala i (su)vlasništva, a da država zadrži većinski paket akcija“, tvrdi Vučković.

*****

Privatizovan i Kalašnjikov koncern

– Proizvodnja konvencionalnog naoružanja privatizovana je ne samo u državama na Zapadu, već i u Rusiji. Podsetiću da je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin omogućio ruskim oligarsima da postanu vlasnici većine fabrika za proizvodnju naoružanja i vojne opreme. U privatnim rukama je i Kalašnjikov koncern, u poduralskom gradu Iževsk, koji proizvodi najkvalitetnije pešadijsko naoružanje na svetu – komentariše za Danas Dragoljub Grujović, bivši direktor Zastave oružja.