Njegovo visočanstvo personalni računar

Brži razvoj ICT sektora, svojevrsno hvatanje priključka sa zemljama okruženja i Evropske unije, kao i omasovljenje upotrebe računara i Interneta jedan su od imperativa Srbije u narednom periodu. Zbog čega? Najpre zbog toga što primena novih tehnologija stimuliše napredak svih grana privrede, što osposobljavanje građana za moderna zanimanja utiče na smanjenje nezaposlenosti, što postajemo konkurentniji na globalnom tržištu i što se otvara prostor za razvoj efikasnijeg državnog aparata koji smanjuje budžetske troškove uz prijatniji susret građana i javnih službi.
Pristupačniji personalni računar, kao posledica prošlogodišnjeg smanjenja stope poreza na dodatu vrednost i pada cena na globalnom tržištu, znači mnogo za informatičku pismenost i razvoj IT sektora, ali treba da razmotrimo i druge aspekte. Naime, najnovija istraživanja ponovo su potvrdila da u gotovo svim zemljama zbir prodaje domaćih brendova daleko prevazilazi zastupljenost svakog pojedinačnog svetskog imena (HP, Del, Aker, Fujitsu Siemens, Tošiba …). Ovo je sasvim razumljivo ako imamo u vidu da lokalni proizvođači bolje poznaju zahteve tržišta i navike korisnika, te da su fleksibilniji i brži u odgovoru na promene i zadovoljenju konkretnih potreba kupaca. Ništa manje nije značajna ni povoljnija cena domaćih računara, pogotovo u zemljama poput naše gde je kupovna moć građana na relativno niskom nivou. Pri tome su u poslednjih nekoliko godina kvalitet i pouzdanost domaćih računara na izuzetno visokom nivou i ne razlikuju se od proizvodasvetskih marki, o čemu svedoče brojni sertifikati i priznanja stranih partnera.
Stručnjaci se slažu da i pored futurističkih ideja i projekata personalni računar kakav danas poznajemo ima budućnost i da mu ne preti izumiranje. Ovo pogotovo zbog rasta novih ogromnih tržišta – kineskog na primer – gde postoje zahtevi za velikim brojem pristupačnih računara. Većina eksperata tvrdi i da napredak i promene u ovoj oblasti neće biti revolucionarni, već pre neka vrsta procesa, odnosno evolucije u više pravaca. Sve veća mobilnost je nešto što već sada možemo da primetimo ako pratimo rast prodaje laptop računara. Postoje čak pokušaji projektovanja neke vrste hibrida između stonog i prenosnog računara, kao i ogromni laptop računari sa ekranima dijagonale 20 i više inča. „Ali, reč je, ipak samo o raritetima i interesantnim pokušajima koji retko postižu tržišni uspeh, tvrdi Kevin Ketler, glavni inženjer kompanije Del i tvorac jednog takvog modela. Stiv Klajnhans, potpredsednik firme Gartner, jedne od vodećih svetskih agencija za istraživanje tržišta, predviđa da će razvoj laptopa ići u dva osnovna pravca. Jedan su ultraprenosni računari težine manje od kilogram i po, a drugi su sada već standardni univerzalni notebuk modeli sa displejima dijagonale 15 ili 17 inča i karakteristikama koje mogu da zadovolje većinu potreba svih grupa korisnika. Naravno, postoje namene gde je neophodan stoni računar, pa razvojni timovi pokušavaju da specijalizacijom pronađu odgovarajuću tržišnu nišu i tako postignu uspeh. Najpoznatiji i najrasprostranjeniji su svakako pokušaji kreiranja takozvanih Media Center PC računara koji bi trebalo da objedine sve multimedijalne potrebe u porodici, ali je već sada jasno da bežično umrežavanje i sve „pametniji“ televizori, DVD i muzički uređaji koncept specijalizovanog multimedijalnog računara polako dovode u pitanje. Zanimljiv je još jedan pravac razvoja računara, posebno prenosnih, a on se tiče dizajnerskih rešenja i modnih detalja na uređajima. Svojevrsne standarde na ovom polju uspostavlja kompanija Epl, ali ne zaostaju ni ostali proizvođači.
Što se tiče performansi, primetan je zastoj kad je reč o radnom taktu (brzina) procesora, ali je potreba za sve većom snagom nadoknađena uvođenjem procesora sa više jezgara. Trenutno se radi na procesorima sa više od 4 jezgra, a Džeri Bautista, jedan od direktora Intela, tvrdi da je moguće izraditi procesor sa hiljadama jezgara, ali da se postavlja pitanje praktične primene i cene. Ovde se javlja i problem kompatibilnosti sofverskih rešenja sa novom arhitekturom hardvera, što može proizvesti izvesne zastoje. Pravi mali rat vodi se na polju grafičkih procesora, a govori se čak i o integraciji grafičkog sistema u osnovni procesor (Fil Hester, AMD) što bi trebalo da utiče kako na snagu, tako i na mobilnost računara budućnosti. Naravno, postoji još mnogo inovativnih rešenja na različitom stepenu razvoja – od potpuno modularnog računara i fleksibilnih LCD ekrana, preko novih vrsta memorijskih modula i hard diskova nezamislivog kapaciteta, do potpuno revolucionarnog pristupa personalnom računaru koji je kroz projekat Surface predstavio Majkrosoft.
Iz svega što sam naveo potpuno je jasno da ne možemo govoriti o društvu budućnosti bez personalnog računara u nekom njegovom obliku. Što pre prihvatimo činjenicu da je prava mera pismenosti svake nacije broj korisnika računara (naravno, i načini na koji se oni koriste), pre ćemo pokrenuti proces „opismenjavanja“ i potruditi se da novim generacijama pružimo jedan od najvažnijih preduslova za uspešan život u modernom dobu.