Novi impuls ekonomskom razvoju

 On je, takođe, istakao da je resorno ministarstvo obezbedilo odgovarajući zakonodavni okvir u kom više ne postoje barijere koje bi mogle da obeshrabre neke od trgovinskih lanaca zainteresovanih za ulazak na srpsko tržište i kao najbolji primer za to pomenuo je Lidl.

– Lično sam, nedavno, razgovarao s predstavnicima Lidla i nije tačno ono o čemu su neki mediji pisali da ne postoje uslovi da ova kompanija dođe na naše tržište. Poslovna politika tog lanca je da u jednom trenutku otvara dvadesetak prodavnica na dobrim lokacijama, najčešće u blizini većih gradova – podsetio je Matović.

On je ukazao i na to da je Ministarstvo razradilo strategiju koja se zasniva na tri stupnja – razvoju malih i srednjih preduzeća, širenju trgovine u regionu i jačanju konkurencije.

– Statistika potvrđuje da se čak 60 odsto maloprodaje nalazi u rukama malih i srednjih preduzeća i zbog toga je njihov razvoj i te kako važan. Širenje trgovine u regionu usko je povezano s razvojem trgovinskih lanaca i posmatrano u tom kontekstu jačanje konkurencije je veoma važno. Osim toga, jača konkurencija značila bi i niže marže – procenjuje Matović.

Prema njegovim rečima Ministarstvo trgovine i poljoprivrede radi i na razvijanju informacionog sistema, unapređenju elektronske trgovine, kao i na osnivanju centra za razvoj trgovine, čiji će zadatak biti da apsorbuje sve relevantne informacije i da potom predlaže mere koje bi rad trgovinskih lanaca učinile efikasnijim. Od trgovaca se očekuje da do 31. marta sve neophodne podatke dostave centru koji bi u početku bio sastavni deo Ministarstva, a kasnije bi se izdvojio. Matović je podsetio da je novi Zakon o trgovini, čiji je zadatak da uvede više reda u tu oblast, ukinuo niz drugih zakonskih akata i da je primeren potrebama savremene tržišne privrede. Tim zakonskim dokumentom jasno su razgraničene vrste trgovine i propisani jasni uslovi poslovanja.

Govoreći o ostalim zakonima koji se tiču trgovine Matović je ukazao na važnost Zakona o zaštiti potrošača, koji uređuje njihova osnovna prava. Ništa manje važan nije ni Zakon o zaštiti konkurencije, „mada veliki doprinos zaštiti konkurencije daje i Komisija koja prati i analizira stanje na pojedinačnim tržištima i preduzima određene mere, ali i radi na podizanju svesti o potrebi zaštite konkurencije“. Uz konstataciju da je uticaj koji trgovinski lanci imaju na proizvođače – globalni trend, Matović je rekao da impuls ekonomskom životu Srbije treba da daju upravo veliki trgovinski lanci i naglasio da su investicije ovog sektora u 2010. premašile 37,2 miliona evra, a da je posao dobilo 1.753 ljudi.

– Veliki trgovinski lanci koji su već došli, ili će doći na naše tržište, trebalo bi da otvore put domaćim proizvodima ka inostranom tržištu. Ipak, naš cilj da u narednom periodu Srbija ostvari veći priliv stranih investicija, pri čemu bi akcenat trebalo staviti na modu i velike kućne aparate. Trebalo bi intenzivirati i otvaranje hipermarketa, ali i raditi na udruživanju malih privrednih subjekata – kaže Matović.

Dragan Pejčić, potpredsednik Altis kapitala, ocenio je da se u Srbiji oseća blagi oporavak u maloprodaji i da je rast trgovine, izražen u evrima, koji su u 2010. godini ostvarila 22 trgovinska lanca iznosio oko tri odsto, što je više od ukupnog rasta srpske privrede. Međutim, pojedini proizvođači u Srbiji, prema njegovim rečima, zbog povoljnije klime na inostranim tržištima više vole da izvoze robu.

– Imamo klijente iz prehrambene industrije koji radije prodaju robu u inostranstvu nego ovde. Jedan od razloga je i to što novac za isporučenu robu dobijaju u roku od 60 dana, dok se u Srbiji na naplatu čeka i do 120 dana. Drugi razlog jeste taj što je Beograd jeftiniji od nekih evropskih gradova, pa, na primer, pasta za zube može u našim radnjama da se nađe za 50 centi, a u Budimpešti je oko 1,5 evra – napomenuo je Pejčić.

On je, upoređujući Srbiju i Hrvatsku, zaključio da tri vodeća lanca u Hrvatskoj (Konzum, Merkator i Plodine) zauzimaju oko 50 odsto tržišta, dok prva tri lanca u Srbiji (Delez, Idea i Merkator) pokrivaju tri četvrtine tržišta.

– Dobro je što je u prethodne dve do tri godine u Srbiji prisutan trend razvijanja manjih trgovinskih lanaca, poput Univereksporta, Disa ili Gomeksa. Ni bruto marže nisu tako visoke – u periodu od 2008. do 2010. godine kretale su se u proseku između 13,5 i 14,5 odsto. To su stabilne marže, pri čemu Merkator, recimo, ima maržu od 10 odsto, a grčki Veropulos 16 odsto – podsetio je Pejčić koji veruje da dobavljače u Srbiji čekaju bolji dani, a najbolji primer za to je belgijski Delez koji se kupovinom Maksija obavezao da će izmiriti dugove prema dobavljačima.

Veronika Punčeva, predsednica UO Metro keš end keri u Srbiji, ukazala je na podatak da je ta kompanija prisutna u više od 30 zemalja i da kao četvrti igrač u svetu dobro znaju kako treba da se posluje.

– Snažnija konkurencija podrazumeva prihvatljivije cene, a u uslovima velike ekonomske krize, kada veliki broj ljudi ostaje bez posla, cene igraju veoma važnu ulogu i zbog toga je bitno da postoji konkurencija. Važno je i to da trgovine dobro sarađuju sa dobavljačima, a važnu ulogu igra i odgovarajuća zakonska regulativa, kao i ekonomska politika. Lokalni trgovci, mnogo bolje od stranih, znaju kakvi su običaji u Srbiji, odnosno da li potrošači više vole ajvar ili kajmak, ali problem je što oni nemaju finansijski kapacitet kao strani trgovinski lanci – upozorava Punčeva.

To što u Srbiji ima oko 60 odsto malih trgovina, Punčeva vidi kao priliku za Metro keš end keri i druge lance jer su upravo te radnje naša ciljna grupa.

– U Srbiji je dosta malih, porodičnih radnji, mnogo više nego što je to slučaj u razvijenijim zemljama Evrope, u kojima se taj procenat kreće od 20 do 30 odsto. Koliko će se to u budućnosti menjati i kojom brzinom videćemo. Ali ono na šta Metro keš end keri posebno obraća pažnju jesu kvalitet i bezbednost robe koju stavlja na svoje rafove. Zanimljivo je, takođe, da gotovo 75 odsto asortimana čini roba domaćih proizvođača – rekla je Punčeva i dodala da je misija koju svaki međunarodni akter koji dolazi u Srbiju ima, pre svega, otvoreno tržište i transparentnost poslovanja.

Natalija Kurjak, direktorka marketinga u kompaniji Viktorija grupa, (vlasnik brenda ulja „iskon“), istakla je svoju firmu kao dobar primer kako neko bez tradicije može da se izbori za mesto na domaćem tržištu.

– Naš proizvod je uspeo da nađe put do potrošača, a to smo postigli zahvaljujući pre svega tome što smo oborili cene za 35 odsto. Za samo dve godine zauzeli smo 30 odsto tržišta, a od presudnog značaja bila je prihvatljiva cena i dobar kvalitet „iskona“. Ipak, Viktorija grupa ulje uglavnom plasira na inostrano tržište jer je lakše ući u velike inostrane lance poput Teska, Špara ili Lidla nego u one koji posluju na domaćem tržištu. Veliki deo naših proizvoda završi i u marketima u regionu – kaže Natalija Kurjak.

Ključnu ulogu u plasmanu robe, istakla je ona, imaju veliki trgovinski lanci s obzirom na to da preko njihove prodajne mreže proizvodi najlakše mogu da stignu do potrošača. Prema rečima Natalije Kurjak, prošlogodišnji profit ove kompanije premašio je 28 miliona evra.

Najveći investitori

Vodeći lanci u Srbiji su Delez, Idea i Merkator, a dobro su kotirani i DIS, Univereksport, Gomeks, Kvin i SOS. U 2010. godini najveće investicije realizovao je Metro koji je u otvaranje tri objekta uložio 16 miliona evra. Na drugom mestu je slovenački Merkator koji je prošle godine otvorio 33 nova objekta, površine od oko 5.000 kvadratnih metara, u kojima je posao našlo 523 ljudi. Ta investicija bila je vredna nešto više od 11 miliona evra. Trgovinski lanac Delez, čija je vrednost investicije iznosila pet miliona evra, otvorio je deset novih objekata, dok je Univereksport u otvaranje dva objekta uložio milion evra manje.

Vladimir Matović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede

– Veliki trgovinski lanci koji su već došli, ili će doći na naše tržište, trebalo bi da otvore put domaćim proizvodima ka inostranom tržištu. Ipak, naš cilj je da u narednom periodu Srbija ostvari veći priliv stranih investicija, pri čemu bi akcenat trebalo staviti na modu i velike kućne aparate. Trebalo bi intenzivirati i otvaranje hipermarketa, ali i raditi na udruživanju malih privrednih subjekata

Dragan Pejčić, potpredsednik Altis kapitala

– Dobro je što je u prethodne dve do tri godine u Srbiji prisutan trend razvijanja manjih trgovinskih lanaca, poput Univereksporta, Disa ili Gomeksa. Ni bruto marže nisu tako visoke – u periodu od 2008. do 2010. godine kretale su se u proseku između 13,5 i 14,5 odsto. To su stabilne marže, pri čemu Merkator, recimo, ima maržu od 10 odsto, a grčki Veropulos 16 odsto

Veronika Punčeva, predsednica UO Metro keš end keri u Srbiji

– To što u Srbiji ima oko 60 odsto malih trgovinskih radnji, što je znatno više nego u razvijenijim zemljama Evrope, u kojima se taj procenat kreće od 20 do 30 odsto, šansa je za Metro keš end keri i druge lance jer su upravo te radnje naša ciljna grupa. Koliko će se to u budućnosti menjati, i kojom brzinom, videćemo

Natalija Kurjak, direktorka marketinga u kompaniji Viktorija grupa

– Naš proizvod je uspeo da nađe put do potrošača, a to smo postigli zahvaljujući pre svega tome što smo oborili cene za 35 odsto. Za samo dve godine zauzeli smo 30 odsto tržišta, a od presudnog značaja bila je prihvatljiva cena i dobar kvalitet ulja „iskon“