Novi kineski put svile: Srbija važna karika i logičan partner

Inicijativu Jedan pojas, jedan put (1B1R), koja kopnenim i pomorskim putevima uspostavlja nove trgovinske veze, predsednik Si Đinping predstavio je 2013. godine. Činjenica je da su sve bogatiji slojevi društa u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu veoma zainteresovani za uvoz roba, usluga i kapitala iz više od 60 zemalja koje su na trasi 1B1R. U Pekingu se ocenjuje da je inicijativa 1B1R od velike važnosti i za Srbiju. Smatra se da će takva vrsta povezivanja pomoći Srbiji da bude integrisanija u privredne aktivnosti u Evropi, što je preduslov da se smanji jaz koji koji je deli od razvijenih država. Profesor Vang Jivei, direktor Instituta za međunarodna pitanja Centra za evropske studije pri Renmin univerzitetu u Pekingu, smatra da se zbog teškoća u transportu i nedostatka sredstava, dovodi u pitanje razvoj zemalja na Balkanu. „Kineska inicijativa 1B1R će im pomoći da se više uključe u međunarodnu podelu rada. Osim toga, podstaći će izvoz i uvoz i podići životni standard građana“, smatra Vang. Mediji u Pekingu ukazuju da su najviši zvaničnici u Beogradu izrazili spremnost da Srbija igra aktivnu ulogu u realizaciji inicijative 1B1R, kako bi iskoristila priliku da svoju razvojnu strategiju iskoristi na najbolji način.

Analitičari procenjuju da je Srbija, kao kandidat za ulazak u Evropsku uniju i aktivni učesnik saradnje između Kine i zemalja CIE, logičan partner na Novom putu svile. Zvanični Beograd i Peking održavaju veoma bliske odnose, a Kina je najvažniji ekonomski partner Srbije u Aziji i jedan je od stubova spoljne politike Srbije. U stvari, pošto članstvo Srbije u EU nije izvesno u narednih sedam do osam godina, kako zbog dužine procesa pridruživanja, tako i zbog izazova sa kojim se i EU i Srbija suočavaju, očigledan je nacionani interes Beograda da očuva i unapredi strateško partnerstvo sa Kinom i da realizuje sve projekte u okviru inicijative 1B1R na svojoj teritoriji. Kineski zvaničnici ukazuju na Srbiju kao ključnog partnera i najboljeg prijatelja Kine u regionu. „Veze i saradnja između dve zemlje trenutno su na najvišem nivou od uspostavljanja diplomatskih odnosa 1955. i svakim danom se proširuju“, konstatovao je nedavno Aleksandar Janković, načelnik odelenja za Aziju, Australiju i Pacifik u Ministartvu spoljnih poslova Srbije. U tematskom broju časopisa beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu (IMPP), posvećenom Novom putu svile, Janković je napisao da je Srbija postala lider među zemljama CEI u sprovođenju zajedničkih infrastrukturnih i energetskih projekata sa Kinom. Stoga, ne treba da čudi što su Kina i zemlje CIE podržale napore Srbije za osnivanje udruženja za putnu i infrastrukturnu saradnju između Kine i zemalja CIE u Beogradu, o čemu je dokument potpisan prilikom Sijeve posete. Srbija je prva od zemalja na trasi 1B1R, pokrenula aktivnosti na planu infrastrukturne saradnje sa Kinom. Pomenimo izgradnju mosta Borča-Zemun, zatim projekat izgradnje elektrane Kostolac B, kao i delova auto-puta E763 (Koridor 11 koji povezuje Beograd i obalu južnog Jadrana). Janković je posebno ukazao na značaj izgradnje železničke pruge između Beograda i Budimpešte – reč je o zajedničkom projektu Srbije, Mađarske i Kine, dnosno o uspostavljanju jedinstvenog železničko-transportnog carinskog sistema kojim bi roba iz Kine bila transportovana od luka Pirej do Centralne Evrope i obrnuto. „Ta kopneno-morska ekspres linija, kako je još zovu u Kini, bi mogla doprineti realizaciji transportnih mreža, kao i kretanju ljudi i roba, čime bi bila ohrabrena izgradnja logističkih ruta i distributivnih centara i dugoročan pristup novim tržištima“, naveo je Janković.

Prema oceni Marka Nikolića, još jednog od autora u časopisu IMPP, investicije i realizacija zajedničkih projekata sa Kinom, pospešili ekonomski rast Srbije, naročito njene infrastrukturne i trgovinske potencijale. „Zemlja bi nesumnjivo postala pogodniji i stabilniji kandidat za članstvo u EU, što joj je prioritet. Sa železničkom prugom između Budimpešte i Beograda i carinskim sporazumom Srbija bi postala transportna i trgovinska kičma Jugoistočne Evrope koja povezuje tri kontinenta kroz inicijativu 1B1R. S druge strane Kina će imati pouzdanog partnera u Jugoistočnoj Evropi, važno uporište i kratkoročnog kandidata za ulazak u EU koji nudi vezu i izbalansiran doprinos u okviru strateških odnosa između Kine i EU. Čak i da Srbija ostane kandidat za ulazak u EU ili zemlja koja nije članica EU dugoročno, Kina bi imala više prostora za ekonomsku saradnju sa ovom zemljom. Očigledno je da u svakom slučaju Srbija ostaje neizbežan partner Kine u ovom delu sveta“, smatra Nikolić.

Dve države su za vreme posete predsednika Sija podigle uzajamne odnose na nivo sveobuhvatnog strateškog parnerstva. Treba podsetiti i na to da su za vreme posete premijera Srbije Aleksandra Vučića Kini, u novembru 2015, dve države potpisale Memorandum o razumevanju za zajedničko promovisanje inicijative 1B1R.

Kraj

Neiskorišćeni potencijal Dunava

Analitičari u Beogradu jednoglasni su u oceni da je kineska inicijativa 1B1R podstakla nade da bi Srbija uskoro mogla da dobije preko potrebne investicije u infastrukturu, zatim da ojača energetsku bezbednost i da poveća izvoz. Ukazuje se i na to da je Peking zainteresovan za uvećanje potencijala luka na Dunavu, koje bi mogle da služe kao bescarinske zone i tranzitna mesta za kinesku robu, koja bi rečnim putem stizala na tržišta u Evropi. Treba podsetiti da je Dunav najduža reka u EU i druga u Evropi. To je rečni Koridor 7 koji preko Crnog mora i kanala Rajna-Majna vodi do Severnog i Baltičkog mora. Basen Dunava pokriva područja 10 zemalja – Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Srbije, Bugarske, Rumunije, Moldavije i Ukrajine. „Tok Dunava kroz Srbiju dug je 588 kilometara i naša je namera da povećamo obim prometa sa 5,5 miliona tona robe godišnje na 8,5 miliona, a broj putnika sa 74.000 na 174.000 do 2025. Dunavom se najviše prevoze žitarice i ruda, ali velike su šanse da se poveća prevoz opasnog tereta“, tvrdi državni sekretar u Ministarstvu građevinatstva, saobraćaja i infrastrukture Dejan Trifunović.