foto FoNet Marko MišićNarodni pokret Srbije (NPS) saopštio je danas da, dok se vlast svakodnevno hvali da je Srbija „ekonomski tigar“ sa najvećim rastom BDP u regionu, zvanični podaci evropskih institucija govore suprotnu priču iza koje se krije sistemska neefikasnost, neproduktivnost, odsustvo konkurencije i životni standard koji je na jedva polovini evropskog proseka.
Predsednik Resornog odbora NPS za privredu i preduzetništvo i odbornik u Skupštini Beograda
Nenad Baletić naveo je da „BDP kojim vlast maše, meri bogatstvo države i obim njene potrošnje, ali ne i kvalitet života građana“, a iz zvaničnih dokumenata (Eurostat, MMF, Izveštaji o javnim nabavkama) jasno se vidi da je to „poluživot u odnosu na Evropsku uniju (EU)“.
Prema podacima Evrostata, kako je dodao, stvarna individualna potrošnja (AIC) po glavi stanovnika u Srbiji iznosi jedva 53 odsto proseka EU i to je „jedina mera koja pokazuje šta građani zaista mogu da kupe i unesu u svoja domaćinstva“, budući da obuhvata ono što građani plaćaju sami, kao što su: hrana, odeća, obuća, računi i ono što dobijaju od države, kao što je besplatno zdravstvo, školstvo.
Baletić je ukazao i da prosečan Evropljanin raspolaže sa 24.500 jedinica kupovne moći (univerzalna jedinica), građanin Srbije je na 13.000.
Prema njegovom mišljenju, ta razlika direktna cena korupcije i promašenih investicija i novac odlazi u preplaćene infrastrukturne projekte, a ne u životni standard stanovništva.
„Rast BDP u Srbiji rezultat je fiskalnog pumpanja. Zvanični podaci pokazuju da je u čak 51 posto tendera u javnim nabavkama podneta samo jedna ponuda, ona koja pobeđuje. Kada nema konkurencije, nema ni tržišne cene. To znači da građani svaku školu, put ili stadion plaćaju skuplje nego što je realno. Ta razlika u napumpanim cenama ide i više od 30 posto, veštački pumpa BDP, a zapravo predstavlja čist gubitak javnog novca koji završava u privatnim džepovima privilegovanih pojedinaca i njihovih firmi”, kazao je Baletić.
Prema njegovim rečima, vladajuću statistiku demistifikuje i rumunski BDP kupovne moći koji je porastao četiri puta više nego srpski od 2012. do 2025. godine, a Hrvatska je sa 2,8 miliona stanovnika manje od Srbije u prošloj godini u nominalnom iznosu imala veći BDP od Srbije.
„Sa jedne strane imamo 51 posto tendera sa samo jednim ponuđačem, dok je sa druge stvarna potrošačka moć stanovništva tek na 55 posto od proseka EU. Gde je razlika? Nestala je u džepovima onih jedinih ponuđača i njihovih političkih mecena”, zaključio je Baletić, koji je i potpredsednik Gradskog odbora NPS u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
